NEMAČKA: DB Lounge bar u Berlinu

Kako pre putovanja vozom sesti na miru, popiti kafu, sok ili čekajući vezu sa drugim vozom, odmoriti se na kulturnom mestu, uz postojeću voznu kartu? Ovo je veliko pitanje za putnike u zapadnom delu Evrope, dok je ono još uvek misaona imenica na Balkanu. Posle 3 godine pandemije i četiri godine boravka u Berlinu, uspeo sam videti kako izgleda Lounge bar DB-a, nemačke železnice, ovde u Berlinu. Pođite virtualno sa mnom.

 

ZAŠTO?

Prateći na drušvenim mrežama ljude koji putuju i pišu blogove ili rade vlogove, video sam kakve sve biznis čekaonice postoje po aerodromima na celom svetu. Upitao sam se: da li nešto slično ima i po železničkim stanicama? Kako sam se doselio u Berlin , primetio sam da na Glavnoj železničkoj stanici postoji nešto slično, Lounge und Lounge Premium. Na internetu se mogu naći slike iz Berlina (ali malo), ima video iz Hamburga. Odlučio sam da ću makar jednom kupiti kartu prvog razreda, da bih mogao testirati usluge DB Lounge-a!

PLAN

Kada sam podelio svoj plan sa poznanikom, koji je takođe ljubitelj železnice, on me je posavetovao kako da prođem najjeftinije. Hvala mu na savetu.

RAZLIKA IZMEĐU DB LOUNGE I LOUNGE PREMIUM

U dnevnim vozovima širom Nemačke moguće je putovati sa dva razreda, prvim i drugim. Svi putnici koji odvoje nijansu više za putovanje (npr. 10-12 eura više), mogu da putuju 1.razredom. Ima se više mesta, sedišta su veća, a poslužitelji idu iz vagon -restorana do sedišta.

Međutim, karta za prvi razred ne ovlašćuje putnika i za ulazak u DB Lounge ili Premium. Da bih Vam lakše objasnio, evo jedne slike.

 

Nemačka železnica svakom putniku u ICE vozovima velike brzine i na veće daljine nudi 4 opcije karata: Super Sparpreis (super štednja), Sparpreis (štednja), Flexpreis (fleksibilna cena), Flexpreis Plus (dodatno fleksibilna ).

Ove opcije predstavljam u  sledećoj tabeli

 

DB 1.razred
	Super štednja	Štednja	Flexibilna cena	Flexi Plus
Mogućnost storniranja	NE	DA	DA	DA
Gradske karte	NE	DA	DA	DA
Važi samo za određeni voz	DA	DA	NE	NE
Karta nije vezana za voz	NE	NE	DA	DA
Karta važi dan pre polaska i dva dana posle	NE	NE	NE	DA
DB Lounge	NE	NE	DA	DA

 

Jako malo informacija se može dobiti o kriterijumima za ulazak u Premium Lounge. Na web stranici (reisetopia.de) sam uspeo pronaći da oni koji poseduju tzv. “Bahncard 100”, imaju mogućnost ulaska u Premium. “Bahncard 100” je godišnja karta neograničenog putovanja na železnici i košta više od 4.000 Eura.

 

BERLIN HAUPTBAHNHOF

Kao i uvek, i sada sam svoje putovanje započeo sa stanice Berlin-Spandau. Imao sam sreće i uspeo uhvatiti regio voz RE10. 

Ovaj voz prolazi kroz glavnu železničku; stigao sam na odredište za 6-7 minuta, i to na najniži nivo, ispod zemlje. Inače, Glavna železnička stanica u Berlinu ima 5 nivoa. fotografija sa stanice, bio je radni dan, petak, a velika je gužva. Negde sam pročitao da dnevno oko 300.000 ljudi prođe kroz ovu stanicu.

DB LOUNGE – BERLIN

Ulazim u Lounge (da ne bude zabune – to nije DB Lounge Premium, sa mojom kartom mogu ući samo u DB Lounge). Na ulazu sedi radnica za šalterom. Pored nje, mašina za skeniranje karata. Uradim kako to treba, ispred mene je dosta ljudi. Pogledam oko sebe, vidim kako izgleda prostorija. Moderna. Deluje komotno.

Kompjuter učitava moju kartu (koju sam kupio online ali sam ištampao za svaki slučaj). Radnica pogleda na displej ispred sebe, i ne veruje šta vidi!  Karta važi za destinaciju Berlin Hbf-Berlin Sudkreuz, dakle, za svega 5 min vožnje u prvom razredu!

Pita me da li sam pogledao koju kartu sam kupio? Naravno, potvrđujem i dodajem da vodim blog železničke tematike, i da želim da testiram DB Lounge. To je bio najjeftiniji način da uspem ući unutra, objašnjavam.

 

Ona me upita da li bih joj hteo reći koji je moj blog, zatim  se poslužila telefonom i uverila se da stvarno imam blog.

 

Prošao sam hodnik, ušao u Lounge: puno je ljudi. A baš toga sam se pribojavao, naime, da će Lounge biti prepun i  da neću naći odgovarajuće mesto! Imao sam sreće, sasvim nazad sam našao separe za jednu osobu.

 

Svega nekoliko fotografija sam uradio, nisam ni mogao od ljudi. Ovde ne možete nikoga uslikati bez njegove dozvole.

 

Smestio svoje stvari, poneo sam svoj laptop, kupio novine. Otišao sam da vidim sta nude, šta sve može putnik prvog razreda kad poseduje katu koja otvara vrata u Lounge.

Kao što vidite, ima dva aparata za kafu, aparat za vrelu vodu. Više vrsta kafa, i sasvim dovoljno vrsta čajeva.

Čitao sam kommentare nemačkog bloggera koji je takođe testirao Lounge, kaže da Cappucino i Espresso nisu ni blizu kvalitetu koji čovek dobije u kafićima.

Tako sam se ja prvo odlučio za dupli espresso, i moju omiljenu Fantu. Na stanici sam kupio dva kroasana sa čokoladom. Sad sam zaista zauzeo mesto, posle nekoliko fotografija sam se osećao kao ovi biznismeni koji su sedeli oko mene.

Jedno što nisam mislio da će biti tako toplo, moglo se sedeti u kratkim rukavima.

Otvorio sam komp, namestio se, i uz gutljaj kafe krenuo da završim putopis (putopis sam započeo još prošle godine ali nikako da ga privedem kraju!). Mogu Vam reći da sam se baš lepo osećao! Kad sam popio kafu i piće, uzeo sam Cappucino i posmatrao ljude. Kakvi to ljudi koriste ovu uslugu?

Bili su to ljudi u odelima, sa kravatom, i vojnici, a video sam i obične putnike, sasvim normalno obučene.

Tako je vreme prolazilo.

 

 

ŠTA ZAISTA NUDI DB Lounge?

 

Kao što sam naveo, DB Lounge nudi dosta vrsta kafe, tople čokolade, čajeve. Gazirana pića: Coca-cola sa i bez šećera, Fanta, Sprite, mineralnu vodu. I to sve se može točiti kao u kafani pivo.

Pored pića, dnevna štampa je takođe na raspolaganju. Tada kad sam ja bio tamo, samo je bilo Suddeutsche Zeitung-a. Možda ujutru ima veći izbor novina.

 

Uz Cappucino, koji sam izabrao posle espressa, vreme je letelo. Dobio sam inspiraciju, tako sam se lepo osećao, kao kad sam prvi put leteo avionom, telo mi je bilo puno hormona sreće.

Vidite na slici, i kroasane sam smrvio.

Nekoliko slika još o prostoru.

Jela nema, ali ko je gladan, postoji automat, može da se kupi. Ja to nisam znao i unapred sam sebi kupio nešto za pojesti. Na početku sam mislio da će dva-ipo sata biti dugo, međutim vreme je proletelo.

 

U prostoriji se nalazi i nekoliko displeja, prikazuju aktuelni red vožnje, kratke vesti, vremensku prognozu.

 

Zbog unosa tečnosti mora da se koristi i toilet. Imam samo reči hvale za ovaj toalet, na regio vozovima toaleti i pored održavanja jako smrde, ovaj ovde je bio fantazija.

I još jedna interesantna priča, kako mi se to obično dešava:  dok sam išao po kafu, uočim da je jedna strana prostorije prazna, samo se jedna torba nalazila pored automata. Ja je brzo uslikam, ne razmišljajući da bi nekome to pravilo problem, gazdu prtljaga nisam video.

Kad sam se vratio na mesto, tipka me jedna osoba po ramenu, i pita da li sam ja uslikao njegovu torbu? Potvrđujem, nisam znao čija je...Čovek me je zamolio da obrišem sliku sa telefona! Bio sam šokiran. Mogu još nekako razumeti da problem predstavlja fotografisanje lica, ali slika nečije torbe, kofera?...Ima nas svakakvih...

Posle dobrih dvaipo sata boravka “morao” sam napustiti pravo mesto za odmor. Spakovao sam moj laptop, stvari, vratio šolje i krenuo van, kad me ugleda ona žena, i upita kako sam se proveo? Zahvalio sam joj se i napomenuo da za nekoliko nedelja  može da vidi i pročita tekst o današnjem boravku.

 

ICE  Berlin Hbf - Berlin Südkreuz

Moj voz je bio voz iz Berlin-Gesundbrunnen-a za Frankfurt am Mein, morao sam skroz dole, bilo je dosta ljudi.

Stigao sam na vreme, brzo sam našao mesto, rezervirao sam sedište u vagonu “pst”, koji je na početku kompozicije. Ušao sam,  našao sedište 61 ili 51, kad ... neko je već postavio torbu na to sedište! A iznad sedišta je na displeju lepo pisalo: BERLIN-BERLIN! Pokazao sam ženi moju rezervaciju, ona se nasmejala jer putujem samo 5 minuta, ali nisam imao vremena da joj podrobnije objasnim.

Uspeo sam da uradim nekoliko fotografija i već je bilo vreme da napustim voz... na kraju nekoliko fotografija sa stanice.

SUMMA, SUMMARUM

Posle toliko doživljaja, da čovek uspe da odradi sve što je prethodno isplanirao!Lepo sam se proveo i krenuo kući gradskim vozom. Kad saberem, uspeo sam ponovo sebi priuštiti nešto što sam godinama želeo, jako je to lep osećaj. Zaista mi je čast da sam i sa Vama podelio ovaj moj doživljaj! A dobio sam znatno više od potrošenih 20Eura!

(Keszég Kornél)

19.05.2023