SRBIJA: Nekadašnji Kosovo Ekspress

BEOGRAD – Lapovo – Kraljevo – Kosovo Polje – Metohija – PEĆ – Beograd

Pokušaću da vam ispričam priču o vozu kakvog više nema na našim zarđalim prugama; vozu koji je prolazio državom koje više nema, kojoj nedostaje deo sebe; vozu koji je polazio sa zapada Metohije iz grada Peć i putovao do prestonice Beograd. Nadaleko poznati Kosovo Ekspres noćni.

Železnička stanica PEĆ

Danas kada gotovo da nemamo vozove naročito ove daljinske,  teško je zamisliti kompoziciju od sedam vagona na čelu sa snažnom dizel – lokomotivom JŽ-664 kako jezdi Ibarskom klisurom.

Relacija na kojoj je saobraćao voz Kosovo Ekspres je bila Peć – Metohija – Kosovo Polje – Kraljevo – Lapovo  - Beograd. Ovaj voz je stajao u još nekim većnim mestima, dok su u naslovu stavljene samo odvojne stanice gde se presedalo na druge pruge: tako recimo Peć je bila početno - krajnja stanica, u Metohiji se priključivala pruga iz Prizrena, a u Kosovu Polju inače najvećoj i najprometnijoj stanici u pokrajni pruga je išla u četiri pravca, glavna za Lapovo i Đeneral Janković Gr.(Skoplje MŽ), a sporedna za Peć i Prištinu (Niš). Kosovska Mitrovica je bila važna stanica na toj pruzi, pa Raška. Kraljevo odvojna za Stalać i Požegu, opet presedanje za Niš ili Bar. Zatim Kragujevac veliki grad u centru Srbije koji je kupio puno putnika. E  onda se u Lapovu izlazi na magistralu i elektro lokomotiva u tišini vuče voz za Beograd najvećom brzinom.

Imalo je Kosovo dosta vozova:  sezonski Kosovo Polje – Zagreb; poslovni Kosovo Polje Beograd; brzi za Prizren; ubrzani za Skoplje i najvažniji Minhen  - Atina, ali pored svih tih vozova viskog ranga, omiljeni voz je bio decenijama Peć – Beograd – Peć. Zapravo to su bila dva para vozova, noćni i podnevni iz Peći,  tj jutarnji i popodnevni iz Beograda. Vozovi su nosili brojeve 660/661 i 662/663. I danas železničari pričaju: ko nije putovao noćnim vozom Peć – Beograd ne zna šta je putovanje vozom!!! Stajanje na jednoj nozi, večita gužva buka lokomotive kroz Ibarsku klisuru, pa jurnjava kroz Šumadijske doline sa 80 km/h. 

Za nepunih pet časova voz je prelazio rastojanje od nekih 200 kilometara. Bio je omiljen svim ljudima bez obzira na veru naciju, bez obzira na godine, stizao je u Beograd u osam izjutra. Ovaj voz je imao još jednu pogodnost; u Kraljevu se ukršatavao sa brzim vozom Niš – Bar na koji je kačio vagone, tako da se moglo i direktno do Crnogorskog primorja i to spavaćim kolima. Možda niste znali, ali Metohija je od 1912. godine, posle Balkanskih ratova pripala Kraljevini Crnoj Gori pa su tokovi putnika ka toj strani bili povećani. Suze poteku svakom ko se seti svega toga, kada danas pogleda sve one lokomotive i vagone kako trule u stanici Kosovo Polje zaboravljeni od svih. 

A onda se krajem 1998. godine  nešto dogodilo tom vozu. Posle pobune OVK usledili su učestali napadi na voz Kosovo Ekspres, nekad se pucalo na njega, nekad bacane bombe, a nekoliko puta pruga je bila minirana. Stupanjem na snagu novog reda vožnje decimbra 1998. godine za 1998/1999 voz Kosovo Ekspres je skraćen do stanice Kosovo Polje. Zbog sve učestalijih borbi pruga od Metohije do Peći postala je nebezbedna za saobraćaj.

Voz Kosovo Ekspres je negde početkom Juna 1999. godine  poslednji put boravio u prestonici. To više nije bio onaj moćni voz sa veselim ljudima, kušetima, kolima prvog i drugog razreda. Bio je pun tužnih lica, izbeglica koje su izgubili sve nasvetu. Poslednjih meseci Ibarskom prugom su se samo tenkovi prevozili na plato vagonima.

Godine su mnoge prošle, a nikad više voz iz Srbije nije prešao reku Ibar u Kosovskoj Mitrovici...i taj voz je ostao uspomena na neko vreme koje se više ponoiti neće.                              

Dušan Rajčić 

VII Struk. Inž. Žel. Saobraćaja