U ovom delu
putopisa možete čitati o prelepom transilvanijskom „glavnom“ gradu Cluj Napoca
(Kluž) u kotlini reke Mali Samoš. Kad šetate centrom grada, imate osećaj da ste
u nekom austro-ugraskom gradu.
Grad je nezvanični centar Transilvanije. Centar je školstva, mesto
u kom se nalazi više fakulteta, sam grad ima preko 300.000 stanovnika, a oko
20% su pripadnici madjarske nacionalne zajednice. Nekada, 1956. g., većina u
gradu su bili Madjari. Tabela lepo pokazuje odnos rumunskog i madjarskog življa
u gradu. Godine prolaze, politika čini svoje. U toku Drugog svetksog rata,
severni deo Transilvanije je, zahvaljujući Bečkom mirovnom sporazumu, bio
vraćen Madjarskoj kraljevini (1940. godine).
Danas je u gradu najmnogobrojnija rumunska zajednica, a po veličini
je sličan Novom Sadu. Centar nije toliko lep kao centar i stari deo grada
Brašova, ali je lepši od drugih gradova Rumunije. Na svakom ćošku, trgu, vidi
se ostatak madjarske kulture. Radovi su u toku, vidi se dosta gradilišta, nadam
se da će uskoro biti lepši grad, i sam centar.
Posle dužeg putovanja, i interesantnog razgovora, stiže moj voz na
stanicu u Kluž. Pre nego što staje voz, zažmurim, i vidim slike kako poznati
voz "Szekely gyors" (Sekelj djorš) pristiže na stanicu, dočekuju ga
uz madjarsku himnu. Pomenuti voz je bio simbol vozova na teritoriji nekadašnje
Madjarske, jer je ruta voza bila duga više od hiljadu kilometra. Otvaram oči i
vraćam se u sadašnjost, stanica i stanična zgrada su iz doba Austro-Ugarske,
gužva je. Moj voz nastavlja svoje putovanje prema Oradeu, za Budimpeštu, uveče
stiže u madjarsku prestonicu.
Ja silazim sa voza, probijam se kroz gužvu, još fotografišem voz,
kojim najverovatnije nikad više neću putovati...Ulazim u zgradu, gužva je da
čovek ne veruje, to se u Srbiji baš retko vidja.
Na dve velike table istaknut je
red vožnje, sa dolascima i odlascima vozova. Vidim da celu noć ima
vozova, verujem i da je čekaonica tada otvorena. Čeka me dugačak dan i noć,
sutra ujutru imam voz za Budimpeštu.
Na stanici palme. Sa tim se ne može svaki konteninentalni grad
pohvaliti. O staničnoj zgradi ću pisati malo kasnije. Sad idemo pravac u centar
grada. Dva sata je popodne, vreme je da nešto pojedem.
Uzeo sam unapred ištampan plan grada, i krećem se prema centru.
Tramvaj saobraća sve do železničke stanice. Odlučujem da ipak peške krenem do
centra.
Usputne zgrade na bulevaru su iste kao u Vojvodini, čovek ima
osećaj da nije nige otputovao. Odlično očuvana sinagoga, jevrejska crkva. Posle
sinagoge sledi most na reci Malog Samoša. Prelaskom mosta stižemo u sam centar
grada, u Stari grad. Ovde se više vidi uticaj Čaušeskovog sosc-realizma u
izgradnji grada, nego što je to slučaj u Brašovu.
Već na samom ulasku u Stari grad češće čujem madjarski jezik, a
pristizanjem u centar, skoro svaka druga ili treća osoba madjarski govori
tečno, posle nedelju dana mi je to jako prijalo. Govore čistim i književnim
jezikom.
Imao sam unapred spremljen program, šta sve želim posetiti,
pogledati. Na trgu je velika katolička katedrala, poznata u celoj
Karpatskoj-niziji. Ona je simbol grada, naravno sa osobom koja se nalazi ispred
crkve, najpoznatijom osobom rodjenom u gradu - Matthias Rexom, kraljem
Madjarske u srednjem veku. Morao sam se slikati sa njim.
Onima koji ne poznaju priču o Matthiasu (narodski -kralju Maćašu),
moram pojasniti da ga i dan danas spominjemo kao najpravednijeg kralja. Voleo
se obući kao običan čovek i prošetati kroz masu, da vidi kako žive obični ljudi,
i da vidi kakvo mišljenje imaju o njemu. Svakako treba naznačiti da je u
njegovo doba Madjarska Kraljevina najveća: pored Panonske nizije, današnje
Madjarske, Slovačke, Transilvanije, Slavonije, dela Bosne, još je i deo
Dalmacije bio deo njegove kraljevine.
Intersantna je činjenica da je većina madjarske zajednice u
Transilvaniji protestantske vere, a u centru grada je na glavnom trgu je ipak
katolička crkva.
OBILAZAK CENTRA, ZNAMENITOSTI GRADA
Svakako moram naglasiti da je najlepši deo Starog grada, centralni
trg. Pođite samnom u jednu vitruelnu šetnju po gradu. Pogledajte kako sam ja
video grad, kako sam ga doživeo.
KATOLIČKA KATEDRALA SV. MIHAILA
ORTODOKSNA CRKVA
STATUA KRALJA MATTIAS REXA
GRKO-KATOLIČKA KATEDRALA U IZGRADNJI
GRKOKATOLIČKA CRKVA
GRADSKA OPERA
MADJARSKO POZORIŠTE
PORODIČNA KUĆA KRALJA MATTHIAS-A
REFORMATSKA CRKVA
SINAGOGA
GRADSKI PARK
VIDIKOVAC
Pogled grada sa vidikovca - tu sam se popeo oko 7 sati predveče,
vidite sami prizor.
GRAD PREDVEČE
Celo popodne i predveče proveo sam u gradu. Obišao sam centar,
pešačku zonu i pogledao sve znamenitosti. Polako je pao mrak. Zatekao sam se na
Veliki četvrtak u Klužu, a taj dan je kod katolika, namenjen ispovedanju. Jako
me je bolela noga, ceo dan sam proveo na njima, i odlučio sam da udjem u
grko-katoličku crkvu, da vidim uživo kako izgleda jedna misa, bogosluženje.
Grko-katolici su katolici kojima služba teče po istočnom, grčkom.
Bio mi pravi užitak, do sada samo na tv-u to video. Zapazio sam da su nabrojniji
vernici, koji su došli na ispovedanje, i na misu, bili mladi ljudi, studenti,
srednjoškolci. Tako nešto ne vidjam na Zapadu, ni kod nas.
Posle sat ipo fizičkog i duševnog odmora, nastavio sam šetnju,
taman je do tad i mrak pao, i uživao sam u noćnom osvetljenju grada.
GDE, ŠTA JESTI I KOLIKO KOŠTA
Na trgu i centru grada se nalazi više restorana sa različitim
ponudama hrane, za različite novčanike. Ja svakako mogu da pohvalim turski
restoran u ulici Bulevara Heroja, ako budete bili u Klužu, navratite obavezno
tamo na ručak.
KNJIŽARA, KAFIĆ
Knjižara i kafić „Koffer“, je mala madjarska knjižara i kafić. Kada
tu budete navratili na kafu, moćićete okusiti i gradsku kulturu mladih Madjara
u Klužu.
Svakako najjeftinija i najednostavnija opcija za hranu, koliko je
zdrava sami odlučite. Interesantno da jedino Mc Donalds ostaje otvoren cele
noći u gradu.
STANIČNA ZGRADA
Nekoliko informacija o staničnoj zgradi u Klužu. Zgrada železničke
stanice je izgradjena 1902. godine po planu akrhitekta Ferenca Pfaff-a.
Današnjoj zgradi je predhodila drvena stanična zgrada.
Šine su u grad stigle 1869. godine, a pruga je stigla iz pravca
Oradea (Nagyvárad), i gradila se prema Brašovu. Vozovi su pušteni u rad 1872.
prema Oradeu, a 14. avgusta 1873. i prema Brašovu. 1890. g. dnevno izmedju
Oradeje i Brašova saobraća 3 putnička i dva brza voza!
2. juna 1944. g. američka armija je tepih bombama uništila
železničku stanicu i okolinu oko 600-700 metara. Danas vidimo obnovljenu
zgradu, ali u identičnom stilu, nalik prvobitnoj.
SUMMA,
SUMMARUM
O Klužz bi
moglo desetine i desetine stranica biti ispisano. Nekadašnji centar regije,
danas je takodje jak privredni i prosvetni grad. Jedino nije administrativni
centar. Grad je tipična multinacionalna, multikulturalna sredina, sa bogatom
madjarskom istorijom. Nadam se da sam uspeo prizvati vaše želje za obilazak i
ovog grada.
30.12.2017.
No comments:
Post a Comment