UKRAJINA: Vozom do Ukrajine

Godinama sam planirao da posetim Ukrajinu, tačnije podkarpatsku oblast. Imam povlasticu na madjarskim železnicama  i sa malo organizacije, napravio sam mali izlet u Čop i Užghorodu, gradove podkarpatske oblasti, teritoriju uz Mađarsku granicu. Moj izlet je bio proleća 2015. godine. Tada, udarna vest na vodećim kanalima je sukob, rat u Ukrajini. Zašto sam baš tad izabrao tu državu, šta sam video i kako doživljavao saznaćete u ovim putopisu!

PLAN PUTOVANJA

Planirao sam duže vreme da iskoristim povlastice na MAV-u, imam godišnje 4 vožnje unutar države od 90% popusta. Planirao sam i putovanje do Kaše u Slovačkoj uz povlasticu do granice, ali kada sam video fotografije nekog vozoljubitelja iz Ukrajne, odlučio sam da posetim nekadašnji deo Kraljevine Madjarske, danas deo Ukrajine, podkarpatsku provinciju uz mađarsku granicu.

Svojima nisam smeo da kažem gde idem, jer su u to vreme vesti bili rat u istočnom delu Ukrajine. Da ne zaboravimo, posle 2 godine i danas se ratuje, samo je danas spoljnopolitički fokus na drugom mesto.

Sa sajta MAV-a sam pokupio sve potrebne podatke, i polako sastavio prijateljima dobro poznatu moju knjigu za putovanje. Pored podataka za putovanje, sa neta sam skinuo i informacije o gradovima Čop i Užghorod.

SOMBOR – SUBOTICA

Kao i uvek, krećem iz Telečke do Sombora busom. Iz Sombora,  februara 2015.,  imao sam u 9:35 voz za Suboticu. Putovao sam putničkim vozom br. 5410, koji je nekoliko minuta pre 11 sati stizao u Suboticu.

SUBOTICA – SEGEDIN (SZEGED)

Samo sam imao nekoliko minuta da kupim kartu i vodu za usput i ukrcao se u DMV 711 voz, poznatiji kao rus, i stvarno, za nekoliko minuta krenuli  smo za Reske (Röszke). Novi crveni dizelmotorni voz saobraća samo do prve stanice preko granice. Ova problematika o presedanju između Segedina i Subotice je duga priča, a o detaljima drugom prilikom.

Voz kreće polako i posle izlaska iz stanice za nekoliko minuta stižemo do Palića. Tu je brzina zadovoljavajuća, sve do Hajdukova. Do Bačkih Vinograda je uradjen remont pruge. Ova deonica ima 17 km i prešli smo za 23 minuta. Od Bačkih Vinograda do Horgoša ima svega 10 km i prolazi se za neverovatnih 29 minuta.

Kako prelazimo granicu (2015), odmah se osete poboljšanja kvaliteta infrastrukture. I tu su sastavljane kratke šine, ali ovde je brzina već 50 km/h, veća od prosečne brzine u Srbiji. Još sredinom devedesetih ovde je saobraćao dobro poznati medjunarodni voz za Moskvu!

Putovao sam još pre izgradjene ograde na madjarskoj granici sa Srbijom, od tada nema saobraćaja preko Horgoša i Reske.

Vidite fotografije koje sam uradio na stanici u Reski. Tu se prelazi iz jednog u drugi voz i nakon desetak kilometra i 15 minuta vožnje smo već na samoj železničkoj stanici, koja nije baš u centru grada. Železnička stanica u Segedinu je krajnja stanica brzim i IC vozovima iz Budimpešte.

GRAD SEGEDIN

Nakon nekoliko godina ponovo u južnom gradu Madjarske, tzv. sunčanom gradu države. O Segedinu bi mogli više stotina strana pisati, najveći južni grad, na samoj granici sa Srbijom, svega 15 km od granice. Posle Budimpešte, grad sa najvećim univerzitetom u državi, ima više od 30.000 studenata godišnje. Tu su dobro poznati fakulteti, a na njima dosta studenata iz severnog dela Srbije.

Nekoliko slika iz moje šetnje.

TRAINSPOTING SEGEDIN

Posle razgledanja Segedina, vratio sam se na stanicu, predomislio se i promenio program putovanja. Umesto presedanja u Solnoku, odlučio sam da odem IC vozom do Budimpešte, kako bih prošetao centrom glavnog grada!

Voz za Orošhaza

 

Lov na vozove. Prvo moram naznačiti da je izmedju Segedina i glavnog grada  taktni red vožnje, a to znači da svakih sat vremena, od ujutru do kasno veče, saobraća miks IC/brzih vozova. To znači da su u sastavu kompozicije dva putnička vagona deo IC-a (jedan prvog i jedan drugog razreda), ostatak kompozicije je brzi voz. Zahvaljujući takvim kombinacijama dobijamo dugačke kompozicije i konkurentni prevoz ka glavnom gradu.

 

Putnički voz za Bekeščabu, sa presedanjem dostupni vozovi za Rumuniju

Dizellokomotiva i dve klase (By) za Bekeščabu

Pored vozova iz Budimpešte stižu i lokalni vozovi iz Ororošhaza, grada susedne županije Bekeš,kao i iz grada Bekeščabe. U Bekeščabi je moguće presedanje u vozove ka Rumuniji. Inače kroz tu stanicu prolaze svi teretni vozovi ka Rumuniji, Bugarskoj i Turskoj.

Stanica Sedegin, u pozadini IC vozovi za Budimpeštu

IC voz sa vagonom prvog razreda

Mešani IC/brzi voz Szeged-Budapest Nyugati

Od medjunarodnih, danas samo pogranični voz iz/za Srbiju, preko Reske i Horgoša. Nije to uvek tako bilo. Pre nekoliko godina još su saradjivali i postojala je direktna linija izmedju Segedina i Subotice. Činjenica je, da je loša pruga od Hajdukova do Horgoša uveliko uticala na nestanak vozova na ovoj deonici. O ovoj problematici i rešenju moći ćete čitati u nekom od narednih tekstova.

Posle nekoliko sati lova na vozove kupio sam kartu i krenuo IC vozom MAV Start kompanije ka Budimpešti.

SEGEDIN – BUDAPEST NYUGATI „HÍRÖS IC“

Opredelio sam se za IC voz „Poznati“, koji je krenuo u iz Segedina i za nepunih dva ipo sata stigao u Budimpeštu, u zapadnu stanicu (Nyugati palyaudvar). Zbog promene programa, dobio sam nekoliko sati pre polaska ubrzanog voza za Debrecen. Nekoliko fotografija nastalih u vozu. Prvi put sam putovao IC vozom unutar Madjarske  i mogao testirati koja je razlika izmedju brzog, medjunarodnog i IC vozova. Moj vagon drugog razreda je salonskog tipa sa dnevnom, nedeljnom, mesečnom štampom. Govorno obaveštenje pre svake stanice  i o mogućnostima presedanja. Naravno utikači za telefone i lap-topove i besplatan pristup Wi-fi internetu, to je Inter City voz!

IC voz, vagon prvog razreda, samo isprobao

 BUDAPEST – DEBRECEN „ŠEBEŠ“

Prošetao sam  Budimpeštom, večerao u MC Donaldsu  a voz je krenuo na vreme. Red vožnje ka istočnom delu Madjarske, ka Debrecenu su tada renovirali prugu te  sam jedan deo puta obavio autobusom koji MAV oganizovao. Sve pohvale!

Šebeš (ubrzani) voz

Šebeš vozovi (ubrzani vozovi) su brzi vozovi, koji od početka stanice u Budimpešti i aglomeraciji ne staju ni na jednoj stanici, a nakon toga, već udaljeno od glavnog grada do zadnje stanice staju na svim stanicama. Slikovito opisano, ubrzani voz madjarskog tipa bi ovako izgledao: voz Beograd-Subotica, do Novog Sada bi stajao u Indjiji, a od Novog Sada do Subotice stajao bi na svakoj stanici.

Takodje šebeš (ubrzani) voz

DEBRECEN NOĆU

Debrecen, drugi najveći grad u Madjarskoj, rimski protestanti, kako je poznat u Madjarskoj. Grad koji je centar protestantizma u Madjarskoj, poznata reformatska gimnazija, fakulteti. Posle Segedina i Debrecen je veliki univerzitetski grad.

Jedini grad u provinciji koji ima aerodrom, odakle polaze letovi cele godine ka Londonu, Amsterdamu, Milanu.

DEBRECEN - velika reformatska (protestanstska) crkva

DEBRECEN - formatska crkva i ja noću

Grad je prelep, imao sam čast da ga vidim noću. Srećom takodje,  bio je vikend i kasno uveče lokali su otvoreni. Ponovo navratim u MC Donalds, jer je toplo, da se zgrejem i nešto pojedem dok ne stignem do Ukrajine sutra dan ujutru.

U Madjarskoj nemate hamburgerije tipične kao na balkanu, pljeskavica, ćevapa i bureka. Po meni idealna brza hrana putnicima za povoljne pare. Kod suseda najbolje i najjeftinije u MC Donaldsu možete se najesti u svako doba, u velikim gradovima otvoreni su 24 sata. Možete se malo zgrejati, jesti, popiti kafu i malo odmoriti kao što sam i ja uradio.

Nekoliko fotografija o centru grada i velikoj reformatskoj crkvi.

DEBRECEN – ZAHONJ (ZÁHONY)

Noćnim vozom putujem dalje do pograničnog grada Zahonj (Zahony). Red vožnje bio promenjen zbog radova na pruzi, ali i tako sam stizao oko 6 ujutru u Zahonj. Malo mesto oko 7.000 stanovnika, ali je najveće mesto u okruženje i zato možemo reći gradić. Jako važno i drumsko i železničko čvorište na istoku Madjarske.

ZAHONJ - voz skojim sam došao iz Debrecena

Granični prelaz čini još bitnijim ovo mesto.

Ujutro je  bilo hladno, pa mi je teško palo izaći iz voza. Magla, čekam malo da napravim nekoliko fotografija.

GRAD ZÁHONY

Plan mi je bio da peške predjem granicu, a vozom da se vratim. Dobro je da sam se predomislio, kupio kartu za voz koji će me odvestu u gradić preko Tise, prvi put na teritoriju nekadašnje USSR.

 

ZAHONJ - Grkokatolička crkva

Do postojanja Sovjetskog Saveza veoma je bila bitna železnička stanica jer je veliki teretni i putnički promet tu prolazio, jedan deo vagona postelju  menja tu, a drugi deo u Čopu u Ukrajini. Danas je znatno manji kapacitet, a putnički saobraćaj smanjen je na minimum.

ZÁHONY – ČOP

Malogranični saobraćaj obavljala je jedna dizel lokomotiva i jedan putnički vagon (By) normalnog koloseka. 

Od Zahonja do Čopa postoji i pruga normalnog koloseka, tako da za ovu relaciju nema potrebe da se menja postelja.

Voz iz Zahonja za Čop (Ukrajna)

By vagonu za Čop

Interesantno je da sam ja bio jedini putnik u jutarnjem vozu. Imao sam čast da malo porazgovaram sa kondukterom, ko je bio oduševljen time da sam toliko proputovao.

GRAD ČOP

Mali grad, rekao bih veliko selo na nekadašnjoj kapiji Sovjetskog Saveza. Danas je zaboravljeno mesto u Ukrajini, 24 km je od Užghoroda, i 780 km od prestonice Kijeva , pretežno madjarskog življa. Ulice su puste, mesto je sivo, tmurno, nije mesto koje bi putnik poželeo, ali grad Čop sa 8.000 stanovnika je ključno transportno čvorište, kompletan transport robe sa istoka na zapad prolazi kroz ovaj gradić.Ima ogromni kamion i železnički terminal.

 

U ovom gradu se menja postelja železničkih vagona sa evropske širine na sovjetski, široki.

Nekoliko slika da vam predstavim osećaj kada sam šetao gradom.

ČOP – UŽGHOROD

Ovaj deo mog putovanja sam obavio busom, i to minibusom, jeftini su i praktični. Za dobrih pola sata sam iz Čopa stigao u centar na autobusku stanicu u Užgorod, prvi veliki grad bivšeg Sovjetskog Saveza koji sam uspeo proputovati.

Moj kombi na relaciji Čop-Užghorod 

U  kombi, minibus, sa 19 sedišta, nas je stalo najmanje 49 putnika. To samo u indijskim filmovima možete videti. Nisam verovao koliko ljudi može stati u takve male buseve, zato i jeste tako jeftino.

Ko ne poznaje ekonomsko stanje u Ukrajini, napisaću  samo u nekoliko reči. Jedan profesor u školi ima prihod od oko 50 Eura, što nije dovoljno za preživeti. Kako tamo opstaju ljudi, čovek se pita... Umetnost!

Kako samo približili se Užgorodu, ušla je baka sa dvoje unučadi, ali nisu mogli da dodju do šofera da plate put. Kad smo stigli i izašli, žena je sačekala da svi izadju i onda platila kartu, što je na mene ostavilo veliki utisak. Ima još poštenih ljudi.

UŽGHOROD

Kako sam stigao u grad, na stanici sam uzeo kartu grada i uputio se u centar. Grad je regionalni centar, nejveći grad podkarpatije. Blizu Madjarske granice,svega 25 km, a na samoj granici sa Slovačkom. 

Plan grada

Ovaj deo podkarpatije je pretežno madjraskog življa ali u gradu su oni već u manjini, dok na popisu 1910. su bili većinski. Danas od 116.000 stanovnika ostalo je svega 8.000, a generalno većinu čine rusini, ali u oblasti podkarpatije ima preko milion rusina. Sa podkarpatije su stigli i naši rusini u Vojvodinu, pre 250 godina!

 

UŽGHOROD - autobuska stanica

Pristno siromaštvo

Primer soc-realistiškog stila u gradu

Butici...

Ortodoxna crkva

Dobro poznat znak "adventisti" i u Ukrajni prisutni

Hotel u gradu

Reka Ung seče grad na dva dela. Sa leve strane je tvrdjava, lepo se vidi na slici sa wikipedije. Obišao sam tvrdjavu i mogu vam reći da je prelepo  i već sam susreo turiste. Stari deo grada uz ulaganja uz rekonstrukciju ulica, fasada zgrada bio bi interesantan turistima.

Nekoliko fotografija o starom gradu.

 

 

Sa druge strane reke je novi grad, tipičan soc-realistički, rekoh bih bez stila.

Nisam mogao izostaviti železničku stanicu!

Našao sam na wikipediji nekoliko fotografija o gradu, koje ja nisam fotografisao. Jedna je o nekadašnjoj zgradi županije Ung.  U vreme Madjarske Kraljevine ovo mesto je bilo prestonica županije Ung. Danas je „glavni grad“ rusina.

PONOVO U ČOP

Posle obilaska grada vratio se na autobusku stanicu i za čas se vratio u Čop. U planu mi je bilo da uhvatim jedini voz izmedju Budimpešte i Kijeva, a to je IC „Latorca“. 

U Čopu menjaju postelju vagonima i lokomotiva iz Madjarske vuče voz preko na standardni kolosek.

 

Električka - EMV u lokalnom saobraćaju

Izašao sam van stanice, počeo je vetar jako da duva,  te sam se smrzao snimajući i fotografišući vozove.

Posle sam krenuo ka gradu i putu, tj. graničnom prelazu. Gledao sam na mapi  i video da je svega 3 km je od mesta do mesta preko Tise.Nisam hteo da platim 5 eura za 3 km putovanja vozom. Bilo bi pametno, posle dogodovštine.

NAZAD ZA ZAHONY

Za uspomenuo sam se slikao na ulazu u grad kod table  i krenuo ka graničnom prelazu. Peške mi je trebalo oko dobrih 20 minuta. Tada kreće moja prava avantura. Kad god putujem  pokupim sve informacije potrebne za putovanje. Tada nisam proverio da li se može peške preći granica, ne zaboravimo, tu je već Shengen granica. Mislio sam, kao što je kod nas, da se sigurno može peške prelaziti granica. Zeznuo sam se! Nije dozvoljeno prelaziti biciklom i peške preko tog graničnog prelaza. Samo busom, kamionom ili kolima.

Ja kao pravi, šetao pored auta, došao do carinika, pružim pasoš, a on govori meni:“ Kuda?!“. Ja lepo ogovorim:“ Vengrija (Madjarska)“, kad on poče da viče i maše rukom da ne mogu i da se vratim nazad, makar 50 metra. Ja kao budala pitam što ne mogu preći i onda mi pridje jedan carinik koji je govorio madjarski i objasni da se ovde peške ne može preći granica.

Ništa mi drugo nije preostalo nego vratiti se malo nazad i stopirati!

TRAINSPOTTING ZAHONY

Popodne, kako sam stigao iz Ukrajine imao sam vremena za nekoliko fotografija. Obišao sam stanicu u Zahonju. Našao nekoliko vozova, lokomotiva, tada je generalno bila pustoš na stanici.

ZAHONY-DEBRECEN-CEGLED-SEGEDIN

Moj voz za povratak je bio kasnovečernji voz do Debrecena, gde sam proveo nekoliko sati noću i nastavio dalje do Cegleda. Tamo sam uhvatio jutarnji voz za Segedin, da bi stigao na voz za Reske i Suboticu. Sve isplanirano i Bogu hvala što sam sve uspeo uhvatiti.

U osam sati uveče krenuo sam putničkim vozom iz Zahonja za Debrecen, gde sam stigao oko 22:30, imao sam dobra 4 sata ponovo, jer jutarnji voz za Cegled iz Debrecena polazi u 2:30 ujutru. Pre svitanja sam stigao u Cegled,oko 4:45. Hvatao sam prvi jutarnji voz za Segedin koji je nakon nekoliko minuta kašnjenja stigao.

Velika gužva je bila u Cegledu, jedna od najprometnijih stanica u Madjarskoj, gde se račvaju dve magistralne rute i to za Rumuniju i Segedin.

Uspeo sam se ugrejati u vozu. Prvi voz iz Budimpešte je putnički voz, koji je od Cegleda do Segedina stigao za sat i 44 minuta (118 km), ujutru u 7:15 po redu vožnje.

Nakon dobrih sat vremena u 8:22 krenuo je putnički voz za Reske, gde sam presedao i nastavio putovanje do Subotice, gde sam stigao u 10:30. Nastavio za Sombor u 11:00 sati, u 12:30 sam već bio u Somboru, u 14:30 krenuo za Telečku i 15:15 već bio kući. Tri dana putovanja prešao sam 1.230 km, sa puno doživljaja.

Summa, summarum

Moji prvi utisci iz nekadašnje USSR, siromašne Ukrajine, u periodu kad u drugom delu  države pucaju, ubijaju, u ratnom stanju cela država. Ja sam sad već hiljadu kilometra od ratnog sukoba. Ceo grad je bio prepun vojnika u nedelju, kad sam bio u Užgorodu. To već godinama ne vidjamo kod nas. Nekako mi je stvorilo odbojnost. Dolazim iz zajednice koja ne voli ni vojnike, ni policajce. Vredeo je ovaj izlet, jeste kratko trajao, ali sam video Budimpeštu, Debrecen, Zahonj, Čop, Užgorod i naravno Segedin. Moram  naznačiti da su ovih 1230 km vožnje mene  koštali nekoliko eura, jer sam iskoristio povlastice koje  imamo kod madjarske železnice, 90% popusta na 4 putovanja godišnje. Grehota ne iskoristiti. Već planiram sledeće putovanje kroz Madjarsku, posle kojeg ću takodje sastaviti putopis!

04.01.2018

Keszég Kornél