Četvrti tekst o mom prvom velikom putovanju na Balkanu. Obilazak
glavnog grada Grčke, Atine i malo trainspottinga na železničkoj stanici. Imao
sam jedan ceo dan, jer mi je voz za povratak kući po redu vožnje kretao u ponoć.
Posle nekoliko sati putovanja ka glavnom gradu Grčke, stigli smo na
stanicu. U toku putovanja je stalno radila klima, smrzao sam se. Kada je voz
prispeo u stanicu, još je bio mrak.
Kada sam izašao iz voza tek tad sam shvatio koliko sam imao
saputnika, više stotina ljudi odjednom je krenulo ka staničnoj zgradi. Pokušao sam naći čekaonicu da se ugrejem
malo. Glavna stanica u Atini nije baš velika impozantna stanica, mada nije ni
na nekom železničkom čvoru.
Na čelu mog voza su bile dve dizel-lokomotive. Kada sam to video,
razmišljao sam, kako to, kad smo krenuli sa električnom lokomotivom. U toku
vožnje su zamenili lokomotive, jer tad nije bila cela trasa elektrificirana do
Atine.
U čekaonici zgrade se nalazio mali bife, gde putnici mogu kupiti
alkoholna i bezalkoholna pića, kao i pekarske proizvode.
Čekaonica je bila prepuna blisko-istočnih migranata. Tada nisam ni
shvatao šta se zaista dešava, oko mene.
Unapred, ištampao sam mapu grada i zahvaljujući dobrom snalaženju
krenuo sam ka centru grada. U tim sitnim satima grad je bio prazan, narod je još
spavao.
Od stanice sam krenuo prema trgu Omonia. Usput sam seo u jedan
tipični kafić pun meštana. Uspeo sam
popiti našu domaću kafu, koja se ovde zove grčka kafa.
Kafić je bio blizu železničke stanice, a preko puta kafića je
albanska turistička agencija i autobuska stanica gde pristižu busevi iz
Makedonije i Albanije.
Kako sam stigao na Omonia trg, koji je bio interesantan po metalnim
mrežastim sklupturama, nastavio sam put ka parlamentu. Tako sam stigao u uži
centar grada.
Prva zgrada gde sam stao da se slikam jeste tehnički fakultet.
Sledeća je nacionalna biblioteka.
Posle,centralna zgrada Univerziteta u Atini.
Treća zgrada je Atinška Akademija.
Pored te trojke je i katolička crkva, naravno da sam morao ući da
vidim kako izgleda. Evo nekoliko fotografija.
Kako sam izašao iz crkve, prolazio sam pored nekoliko lepih zgrada
i stigao ispred parlamenta. Veliki trg je ispred zgrade. Naravno zanimljivi
čuvari u opancima i sa kićankama.
U to vreme taman je bilo nekoliko turističkih grupa ispred zgrade.
Jako mi je bio drago da sam uspeo otputovati vozom do Atine i stajao ispred
zgrade parlamenta, odakle je krenula demokratija i sam sistem parlamentarizma.
Posle odmora kod parlamenta sam ručao u prelepom restoranu
nacionalne kuhinje i vratio se na železničku stanicu, da uslikam nekoliko
vozova. Imao sam sreće da je baš tad stizao jedan IC voz iz Soluna. Uspeo sam
da uslikam i nekoliko Stadler kompozicija gradskih vozova koji saobraćaju do
luke Pireusa.
Nakon iscrpljujućeg trainpottinga, vratio sam se do centra, već bez
mape, zapamtio sam putanju i prošetao do
Akropolisa. Prošao sam i pored velikog Nacionalnog Parka.
Stigao sam do ostatka Zeusove Crkve. Tu su me turistkinje iz Južne
Koreje uslikale, a u pozadini predivni Akropolis, jedna od najboljih
fotografija mene.
Obišao sam i Hadrijanovu kapiju, i krenuo prema Akropolisu.
Stajao sam u redu i polako krenuo prema gore. Umesto reči
pogledajte slike.
Posle sam prošetao do stadiona sagrađenog za prve moderne
olimpijske igre 1896-te godine.
Pored stadiona je Nacionalni Park, od vrućine sam pobeogao u vrt.
Evo nekoliko fotografija.
Posle vrta sam se uputio u četvrt Plaka, stari grad Atine. Uskim
ulicama sam prolazio dok sam stigao do trga Mitropolije. Imao sam priliku da
pogledam hram iznutra, pogledajte i vi. Unutrašnjost hrama se renovira.
Vratio sam se kod parlamenta da pogledam primopredaju straže. Posle
primopredaje sam se slikao sa stražarom.
Polako je padao mrak, sve više ljudi je bilo na trgu Syntagma, gde
uvek ima gužve, skoro svaki dan neko protestuje. Pakleno toplo je bilo za
1.april, do 27 stepeni. Na trgu je bilo prijatno, iznad nivoa puta, nema vetra,
baš je prijalo biti tamo.
Napravio sam još jedan krug u starom gradu, prošetao do jedne crkve
blizu trga i napravio nekoliko fotografija.
Vratio sam se na železničku stanicu, bilo je oko deset sati uveče.
Do povratka sam uživao u rasveti prelepih zgrada. Kad se setim danas šta je sve
moglo da se desi, Bog me je čuvao. Grad je bio prepun migranata, i kriminalnih
grupa.
Noćni brzi voz je polazio 5 minuta pre ponoći. Dugačka kompozicija je
bila postavljena na peronu. Kad sam ušao u voz shvatio koliko ljudi koristi
ovaj voz. Voz je bio prepun, mesta nigde. Na kraju sam seo u hodnik na jedno
pomoćno sedište. Putnici su bili pretežno arapi iz Sirije, sa puno dece. Puno
sumnjivih likova. Šest sati mučenja je krenulo. Taman sam zadremao, probudili su
me da prodju na hodniku. Celu noć sam se molio da preživim putovanje. Po
kupeima umesto 6 putnika bilo 3-4, ali zauzeli ceo kupe, i nisu hteli da se pomere,
niti su grci hteli da sa njima zajedno da putuju.
Tek se u Katerini oslobodilo dosta mesta i uspeo sam se uvući u
kupe.
Kad smo stigli u Solun u 6 sati ujutru, shvatio sam koliko nas je bilo
u vozu. Na stanici oko vodja migranata skupljale su se grupe ljudi (sirijaca) i
video sam da migracija nije baš tako spontana, već i te kako organizovana.
Ponovo me je čekao jedan dan u Solunu, jer je tek popodne kretao
bus do Gevgelije, odatle je voz saobraćao preko Skoplja dalje do Beograda.
25.01.2020
(Keszég Kornél)
POVEZANE TEME:
