ČEŠKA: Prag, glavna železnička stanica

Nakon sedam godina ponovo sam posetio Češku i glavni grad Prag. I ovaj put sam preko agencije, autobusom putovao do glavnog grada Češke. U okviru ovog putovanja, moj cilj je bio poseta glavnoj železničkoj stanici.

Meni, pojam železničkog saobraćaja i etalon za stanicu, jeste istočna stanica u Budimpešti tzv. Keleti. Sada,nakon posete glavne stanice u Pragu, dvoumim se. Iako sam video futurističku stanicu u Beču, taj novi Hauptbanhof  ipak nije ostavio  neki utisak na mene.

 

PRAG - glavna železnicka stanica, imate osećaj kao da ste na nekom aerodromu

Sama stanica smeštena je u centru grada, spolja lepa zgrada, izgradjena u vreme Austro-Ugarske monarhije. Kad sam ušao i video broj putnika, nivo ispod perona, imao sam utisak da sam na nekom aerodromu.

PRAG - glavna železnička stanica

Zgrada osim toga što obavlja svoju prvobitnu funkciju, sadrži prodavnice svih kategorija, što je značajno putnicima. Meni su najinteresantniji  informativni monitori, a da ne pričam o čistoći, klimatizaciji , sve je besprekorno, što putnik može da doživi u toku sat vremena boravka.

Pored mogućnosti da se peške, autom ili busom stigne, železnička stanica ima i metro stanicu i za nekoliko minuta vožnje sa periferije grada možete doći do centra i do železničke stanice. Primetio sam veliki protok putnika, slično u životu nisam video, a već sam pola Evrope proputovao.

ZAŠTO ČESI PUTUJU VOZOM ?

Saobraćaj je veoma gust, pogledajte kartu železničke mreže. Infrastruktura je održavana i još puno novaca se investira. Poseduju mrežu za velike brzine 160 km/h, saobraća Pendolino.

Običan putnik, kad razmišlja o putovanju, bira prevozno sredstvo i kad se dvoumi izmedju autobusa i voza, izabraće voz. Jer ako i postoji autoput, tamo busevi saobraćaju 100 km/h, ali prosek uvek bude niži, jer radovi na putu usporavaju. Ako izabere voz, tu su brzine 120, 140, 160, čak i 200 km/h, kojima autobusi ne mogu da pariraju!

VRSTE VOZOVA U ČEŠKOJ

SC – Super City (voz visokih brzina, Pendolino voz iz Praga saobraća do Beča, Bratislave i Ostrave)

EC – Euro City (medjunarodni vozovi ka susednim državama)

EN – EuroNight (medjunarodni noćni vozovi)

RJ – Railjet (kvalitetni medjunarodni vozovi poznati po Evropi, iz Praga preko Beča do Graza)

IC – Inter City (brzi vozovi izmedju velikih gradova i glavnog grada)

Ex – Expresni voz (brzi vozovi unutrašnjeg i medjunarodnog saobraćaja)

Rx – Kvalitetni brzi voz (brzi voz u unutrašnjem saobraćaju)

R – Brzi voz (staje samo u velikim mestima)

Sp – Ubrzani voz (staje u većim mestima)

ER – EuRegio (medjunarodni putnički vozovi, saobraćaju izmedju Linza i Češke, Budejovice iz Beča u Breclav)

Os – putnički voz (staje u svim stanicama)

GALVNE UNUTRAŠNJE LINIJE:

·         Prag – Kolín – Havlíčkův Brod – Brno – Břeclav

·         Prag – Kolín – Pardubice – Česká Třebová – Brno – Břeclav

·         Česká Třebová – Olomouc – Přerov

·         Prag – Plzeň – Cheb

·         Prag – Ústí nad Labem – Děčín

·         Prag – České Budějovice

·         Brno – Přerov – Olomouc

·         Brno – Jihlava – České Budějovice – Plzeň

·         Břeclav – Přerov – Ostrava – Bohumín

·         Ústí nad Labem – Chomutov – Karlovy Vary – Cheb

MEDJUNARODNE LINIJE IZ PRAGA

Medjunarodnih dnevnih vozova ima dosta iz Praga. Dnevno sedam par Railjet vozova saobraća do Beča i Graza. Ima još expresnih vozova i to: 4 para dnevno za austrijski grad Linz; sedam direktnih vozova do Berlina, od toga 4 do Hamburga, od toga čak 2 do poznate luke Kiel. Pored Berlina, Hamburga, Kiela, dnevno ima jedan par vozova do Laipziga i 4 par linije do Munchen Hbf.

Najveći medjunarodni saobraćaj je ka Slovačkoj  prema Bratislavi, Žilini do Košice. Čak i brzi voz Pendolino saobraća do Košice.

Dnevno čak 6 Euro City i jedan Euro Night noćni voz saobraća izmedju Praga i Budimpešte. Od ujutru na dva sata taktnim redom vožnje saobraćaju vozovi.

Pored Nemačke i Austrije ima dnevnih i noćnih linija ka susednoj Poljskoj i Krakova i do glavnog grada Varšave.

Kursna kola saobraćaju do Moskve, St.Petersbourga, Kieva, a u letnjem periodu do poznatih letovališta na Jadranu i Crnom moru!

NOĆNI VOZOVI

Tendencija u zapadnom delu Evrope je da ugase noćne vozove. Sa velikim brzinama dosta brzo stignete na odredište, DB (Nemačka železnica)je ukinula niz noćnih vozova, nasuprot OBB koji povećava broj noćni linija.

Češke drahy, ima svega nekoliko noćnih vozova:

- EN 442/443 BOHEMIA (Prag-Ostrava-Košice-Humenne-Prag) – kursna kola za Krakov, Kiev

- EN 402/403 SILESIA (Prag-Bohumin-Krakov)

- EN 21/404/22/405 VLTAVA (Prag-Moskva-St.Petersbourg)

- EN 406/407 CHOPIN (Prag-Karkov-Varšava)

- EN 18/408/17/409 NICE (Moskva-Varšava-Prag-Monaco-Monte Carlo-Nice-Moskva)

- EN 444/445 SLOVAKIA (Praha-Ostrava-Košice-Praha) – kursna kola za Varšavu

- EN 476/477 METROPOL (Budapest-Bratislava-Praha-Berlin-Budapest)

- EN 50466/50477 ZURICH (Praha-Linz-Zurich-Praha) dvoje kursnih kola za Švajcarsku

              

ČEŠKE ŽELEZNICE

Češke železnice (češki: České dráhy) ili skraćeno ČD su glavni železnički operateri u Češkoj.

Kompanija je osnovana 1993. godine, nakon disolucije Čehoslovačke i smatra se naslednikom bivše čehoslovačke državne železnice. Članica je međunarodne železničke unije (UIC broj za Češku Republiku je 54), Zajednice evropskih železnica i Organizacije za saradnju u oblasti železnica (Azija i Evropa).

Konsolidirani prihod željeznice u 2014. godini iznosio je 33 milijarde čeških kruna. Prihodi od putničkog transporta su iznosili 21 milijardu, dok su prihodi od teretnog saobraćaja dostigli iznos od 12 milijardi kruna. Sa 24.000 zaposlenih, ČD grupa je peto preduzeće po broju zaposlenih u Češkoj.

Do 1. jula 2008. godine, Češke železnice su bile najveći poslodavac u Češkoj Republici. Nakon što su redovno poslovale sa gubitkom i zahteva za vladinim subvencijama, železnice su svoju prvu uspešnu poslovnu godinu ostvarile 2007.god., iako još primaju vladine subvencije.

Prema podacima iz 2009. godine, kompanija upravlja sa 9.412 km pruge, od čega su 3.210 km elektrificirane pruge i 1.906 km pruge duplog ili višestrukog koloseka.“ [1]

Nakon sat vremena lova na vozove i razgledanja stanice, došao sam do zaključka, da vozovi i železnički saobraćaj uopšte imaju perspektivu. Mogu biti konkurentni sa ostalim vidovima prevoza, ali bez solidne, da ne kažem velike brzine  i dobre infrastrukture, nemoguće! 

14.01.2017.

(Keszég Kornél)