NEMAČKA: Vožnja vozom u Berlin C-zoni (do Potsdama)

Zabrana putovanja unutar Nemačke, a nama ne duže od 16km od mesta stanovanja uopšte ne predstavlja problem kraće putovanje do Potsdama, u prestonicu Brandenburga. Iskoristio sam priliku da putujem u Berlin C-zoni, koja je praktično i deo Brandenburga, ali da ne prekršim pravila koja je Senat Berlina doneo. 

Zbog specifičnosti glavnog grada Berlina, tih 16km se ne računa od adrese, nego od granice grada, tako da sam ja uspeo otići do Potsdama, ali ne najkraćim putem, koji sa regio vozovima ne traje duže od pola sata. Ja sam izabrao drugačiju rutu. Situacija sa virusom jako loše utiče na naše mentalno zdravlje, naspram toga sam odlučio da slobodan dan iskoristim maksimalno da putujem, da malo „ubijem“ svakodnevnicu.

Naravno da je vreme u ovom podneblju često jako loše, tmurno, kišovito, maglovito, jako depresivno. Zato su i slike takve, nije bilo tipično zimsko vreme.

Krenuo sam od kuće busom do starog grada Spandau-a, gde sam presedao na bus za Hennigsdorf, gradić već u Brandenburgu, severozapadno od Berlina (a Potsdam je jugozapadno), kako vidite na mapi.

Berlin mapa grada A, B i C zone.

 

U busu pre nego što smo napustili teritoriju grada i prešli u C-zonu, aktivirao sam dodatnu kartu za tu zonu. Imam godišnju kartu Berlin AB zona, s kojom mogu na celoj teritoriji glavnog grada neograničeno da putujem, za svega 63 Eura mesečno. A grad je u prečniku od 70km, pa vi vidite gde se može u Srbiji za te pare putovati neograničeno.

 

Kako sam stigao u Hennigsdorf, odmah sam uslikao trg ispred železničke stanice. Sama stanica je tako izgledala u jutarnjim časovima.

 

Seo sam na regio voz koji saobraća od Oranienburga preko Hennigsdorfa i oko Berlina u C zoni sve do Potsdama.

 

Mnogi bi se pitali zašto baš taj dan, po lošem vremenu putujem do Potsdama? Odgovor je jednostavan, moj poznanik tamo radi, peče i prodaje pileće i svinjsko meso. Jako je kvalitetno, svima od srca preporučujem, prelepo je i vrlo ukusno. Pored kupovine mesa, imao sam priliku da se uz kafu ispričamo, jer na snazi je zabrana boravka  više od 2 ljudi u stanu.

 

Nekoliko slika sa stanice iz Potsdama.

Po povratku sam izabrao regio voz RE1 koji saobraća iz Magdeburga preko Berlina do pograničnog gradića Frankfurt na Odri.

Mada se moja priča još ne završava. Pre završetka ovog teksta sam ponovo bio u Potsdamu i uspeo sam nekoliko fotografija uradidi unutar stanice za ovaj tekst, zatim mi je prišao jedan stariji gospodin.

Pitao me da li znam da je u vreme DDR (Istočne Nemačke) bilo strogo zabranjeno slikanje unutar stanice tu u Potsdamu. Ja sam ga učtivo pozdravio i odgovorio da znam za taj fenomen, jer dolazim iz nekadašnje Jugoslavije gde sam i rodjen i gde su i oni to praktikovali. Danas u Srbiji još uvek prve problem sa tim.

Kada sam mu rekao da dolazim sa severa Srbije, odmah je počeo nabrajati gradove: Subotica, Novi Sad, Beograd, pa oblast Vojvodina. Odmah je rekao da zna dobro istoriju i da su ljudi u Jogoslaviji imali sreće sa Titom, da nisu imali prejaku diktaturu i komunizam, kao što je to bilo u DDR.

Do dolaska RE1 voza razmenili smo po nekoliko rečenica, pozdravili se i ja sam nastavio svoje putovanje kući. Zato volim putovati, uvek upoznam ljude, nove kulture i naidjem na razna razmišljanja i utiske.

Podeliću sa vama jedan lep video, iako ne razumete nemčki jezik možete videti kako izgleda jedan regionalni voz i linija u nekadašnjoj DDR (Istčna Nemačka).

 

Nakon nekoliko minuta smo stigli na stanicu Berlin-Charlottenbourg, gde sam imao vezu ka Berlin-Spandau gde živim.

 

Na početku kad sam se doselio u Berlin, možda sam o tome već pisao, koristio sam isključivo S-Bahn mrežu gradske železnice. Vremenom sam shvatio da ako želim veće daljine brže preći u gradu bolje ću se snaći i koristiti mrežom Regio vozova. Pisaću vam o tome u jednom od narednih tekstova.

Keszég Kornél

(01.04.2021)