NEMAČKA: Vozom od Berlina do Saksonije i do Tirinške

Moje drugo putovanje u istočnim saveznim pokrajinama

Posle prvog putovanja regionalnim vozovima u istočnim pokrajinama koje  mi je dalo inspiraciju da obidjem i ostale delove nekadašnje DDR-a... Ne bi bilo pravo putovanje bez neke interesantne dogodovštine, koje naravno možete da pročitate u ovom putopisu.

Imao sam nekoliko slobodnih dana i pratio sam vremensku prognozu vremena za celu Nemačku. U glavi mi je bilo 3 destinacija, dve na Istočnom moru i jedna vezana za obilazak ostatka istočne Nemačke. Na žalost na dan 31.oktobra, kad sam odlučio putovati, na primorju najavili kišu i morao sam od toga odustati.

Dan ranije sam odlučio kupiti kartu Quer-durch-Lands o kojoj sam već u prvom putopisu detaljnije sve obajsnio. Evo vam link gde možete detaljnije čitati o mogućnostima putovanje s tom kartom.

Dan koji sam izabrao za putovanje je bila nedelja, jer tad nemam ograničenja sa početkom putovanja, jer radnim danima sa ovom kartom putovanje možete tek u 9.00 početi.

Berlin-Spandau-Cottbus sa RE2 regionalexpressom

Svoje putovanje sam počeo kao i uvek, sa moje železničke stanice, koja je svega 1,5km od mog stana. Izabrao sam prvi voz za Cottbus koji bi po redu vožnje trebalo u 5.43 časova da prispe u našu stanicu. Međutim isti je kasnio i nekoliko minuta posle 6 sati stigao na peron i ja sam se ukrcao. RE2 je jedna od najdužih regionalnih linija u Nemačkoj, od Cottbusa preko Berlina do samog Baltičkog mora, do Wismara saobraća. Svake godine sam putovao na ovoj liniji, najbrže stižete od Berlina do mora. Trenutno su radovi na pruzi od Berlina do Wismara, tako da putnici moraju presedati na bus.

Ne bi bilo pravo putošetvije bez interesantne dogodovštine... Kako je stigao kondukter do mene u vozu, ja mu pružio kartu on je pogledao i poništio, i zahvalio se i poželeo srećan put, ali ljudi moji... na mađarskom jeziku! Moram dodati da na karti koju vidite, mora se ime napisati, i on je video i pročitao. Ja se šokirao, uvek govorim kako malo mađara srećem u Berlinu i eto prvi put konduktera mađara da sretnem u ODEG. Odmah mi je prolepšao raspoloženje.

Za Cottbus sam putovao oko dva sata, pruga je u solidnom stanju, na nekim deonicama sam primetio da smo baš brzo išli. Cottbus je centar lužičkih srba, koga interesuje tema, može na internetu da pročita.

Evo slike za one čitaoce koji na balkanu još uvek tvrda da bi table samo na jeziku svoje države trebalo biti ispisane. Evo u toj Nemačkoj nacinalna manjina lužičkih srba imaju puno pravo da ime naseljenog mesta napišu i na svom „sorbskom“ jeziku. Nadam se da ja nemam takvih čitalaca.

Nisam imao puno vremena, tako da sam morao odložiti obilazak Cottbusa, jer sam planirao 2 sata obilaska Dresdena. Svakih dva sata ima regio voz za Dresden, na koji sam zakasnio. Na moju sreću da između tih vozova ima mogućnosti da sa presedanjem odputujete do Dresdena. Tako da na svakih sat vremena ima veza za glavni grad Saksonije.

Nekoliko fotografija iz  stanice Cottbus.

 

Cottbus-Dresden sa regio vozovima RB49 i RE15, grad Dresden

Kao što sam već spomenuo, propustio sam direktni RE18 iz Cottbusa za Dresden, ali imao sam alternativu da uzmem RB49 koji od Cottbusa saobraća do Falkenberga, zatim postoji mogućnost presedanja na drugi RE15 u stanici Ruhland, vreme za presedanja je trajalo samo 5 minuta. RE15 za Dresden, ali ti vozovi sad već mogu da kažem čekaju jedan drugog i tako sam uspeo stići u centar Saxonije, na Dreseden Hbf bez ikakvih problema.

Neka slike pričaju umesto mene. Kako je moja kamera zabeležila glavnu železničku stanicu i grad. Samo nekoliko reči... Već treća godina od kako živim u Berlinu i tek sad sam stigao u Dresden. Grad koji je može se reći najviše štete pretrpeo u II svetskom ratu, grad je bilo sravnjen sa zemljom. Posle rata, po dokumentacijama i planovima su pokušavali da rekonstruišu zgrade, uspešno su to odradili. Niko ne bi rekao da su zgrade  svega par decenija stare, a ne 300-400 godina.

Uz nekoliko fotografija sa stanice pogledajte kakva interaktivna izložba je na samoj stanici.

Pored EC vozova između Budimpešte, Praga i Hamburga... Kiela koji prolaze kroz Dresden, renutno ne postoji direktni regionalni voz izmedju Berlina i Dresdena, ali ima IC linija i to Dresden-Berlin-Rostock, na liniji saobraćaju KISS duplexi u beloj šemi bojanja, kojima imam u planu da putujem jednom prilikom. Naravno u taktnom redu vožnje, nekoliko kompozicija saobraća i do Warnemünde, poznato turističko mesto pored Rostocka na Baltičkom moru.

 

Ako neko ne zna 31.oktobar je dan reformacije, to je u nekim saveznim pokrajinama u Nemačkoj državni praznik. Ja sam posle obilaska starog grada Dresdena seo da popijem jutarnju kafu na trgu Martina Luthera, na dan reformacije, evo nekoliko fotografija.

Posle malog odmora i kafe vratio sam se na stanicu... Još nekoliko fotografija. Imao sam  1h i 44min vožnje ka Leipzigu, drugom po veličini gradu u Saksoniji.

Dresden-Leipzig sa regiovozom RB50, grad Leipzig

Regiovoz u Nemačkoj po meni je putnički, ili isto kao i regio voz u Srbiji. Staju na svim stanicama i obavljaju prevoz putnika u regionalnom saobraćaju. Taj saobraćaj je liberalizovan, tako da pored Deutsche Bahna i ODEG-a  ima i nekoliko manjih lokalnih operatera. Putovanje na ovoj relaciji je prošlo bez ikakvih problema, kupio sam hranu i piće za usput i na vreme sam stigao na ogromnu glavnu železničku stanicu Leipzig HBF.

U ovom gradu sam imao oko sat i po da obiđem centar grada i da uslikam nekoliko fotografija na stanici. Centar grada je pored same stanice, stari grad nije velik, tako da sam za pola sata obišao sve ono što za tako kratko vreme čovek može. Evo nekoliko slika iz grada. Jako mi je bilo interesantno da sam u gradu načuo i jezike sa našeg bivšeg jugoslovenskog područja, tako i mađarski.

Jednu zgradu sam morao obići, a to je zgrada Univerziteta, o kome sam čuo prvi put na kursu jezika Radija DW, gde glavni junak Andreas obilazi grad posle pada Berlinskog zida.

Povratak na stanicu... Moram vam reći da ovde na zapadu su to zgrade gde su smeštene prodavnice svetski renomiranih firmi, tržni centri. Stanica je uvek puna ljudi, kako putnika tako i kupaca.

Nekoliko fotografija sa stanice. Sad sam imao priliku da prvi put vidim parnjaču i ove stare kompozicije.

 

Leipzig-Erfurt sa regio vozom RB20, grad Erfurt

Kao što sam spominjao liberalizaciju u putničkom železničkom saobraćaju, zahvaljujući tome sam sa kompanijom Ebellio putovao od Leipziga do Tirinške. Voz je veoma komotan, za regionalni saobraćaj idealan. Tapazierung sedišta me je fascinirao, vidite i  sami na fotografijama.

Posle Brandenburške ravnice putovao sam malo brdovitijim delom Nemačke. Usput sam prolazio kroz nekoliko mesta poznatih po mineralnim i lekovitim vodama.

Pomeranje sata na zimsko računanje vremena mi je omogućilo da već na ovom putovanju vidim i zalazak sunca. Dok sam stigao do Erfurta već je bilo polumračno. Na slikama se sve lepo vidi.

Sam stari grad nije velik niti daleko od stanice, zgrade i uske ulice su bile baš lepe za videti i doživeti, kao i gradsi trg isped katedrale koji je prelep, a što se katedrale tiče... Posebna priča koliko je lepa. Ovaj grad je po meni značajan, jer je svoju karijeru ovde započeo Luther, ovde je postavljen za katoličkog sveštenika, koji je promenio celu istoriju čovečanstva.

 

Erfurt-Magdeburg sa regioexpressom RE10

Posle dva sata obilaska grada, fotografija stanice... krenuo sam nazad kući za Berlin. Ako nekoga pitaju idealno bi bilo da je to direktno sa ICE vozom za Berlin, ali moja karta to ne dozvoljava, tako da je meni idealna ruta za kući bila preko Magdeburga. Moj regiovoz na ovoj relaciji je bio isto voz Abellio kompanije, čekala me je dva i po satna vožnja do Magdeburga. Voz je nedeljom uveče skoro prazan. Sa uslugama ove kompanije sam bio jako zadovoljan, sedišta čista, udobna za ove kratke vožnje.

Sad moram napomenuti promo novine ove Abellio kompanije, gde daju reklamni prostor slikama koje su uslikali trainspotteri, ljubitelji železnice. Vidite sami na slikama. Čovek se pita, kad će se svest promeniti na Balkanu? Uspeo sam uslikati par komada.

 

Magdeburg-Berlin Charlottenburg sa regiexpressom RE1

Moj voz je na vreme stigao na stanicu. Leti kad sam zadnji put bio u ovom gradu, RE1 nije saobraćao do HBF, jer su bili radovi na ovoj pružnoj deonici. Sad je bilo lako presedati. 

Moj večernji voz RE1 je na vreme bio postavljen na peron, ali zbog nekih smetnji na pruzi, krenuli smo deset minuta kasnije i samim tim prvi put u toku putovanja sam izgubio vezu koju sam izabrao. Između dva voza sam imao 8min za presedanje i sa početnim kašnjenjem još pokupio nekoliko minuta, koji u toku vožnje nisu mogli biti nadoknađeni, tako da sam u Berlin Charlottenburg stanici morao 20min čekati na sledeći voz. Kao što sam pisao već u predhodnom putopisu, RE1 od Magdeburga preko Berlina za Frankfurt Oder je najduži regiovoz na celoj teritoriji Nemačke. Kompozicija se satoji od 5 KISS duplexvagona, u koji imate 2 automata, jedan za kafu drugi za grickalice i piće. Od Charlottenburga do mog kvarta sam nastavio RB14 regio vozom.

 

Summa, summarum

Drugo putovanje po prugama nekadašnje DDR (Istočna Nemačka), ponovo sam izabrao dan, posle štrajka ali me je vreme lepo poslužilo. Pređeno je preko 1.000 km i 15 sati vožnje i preko 20 sati na nogama. Da putovanje ne komplikujem još više, dan ranije je u Nemačkoj bila velika oluja i red vožnje vozova je potpuno bio poremećen. Na svu sreću sve isplanirane relacije sam uspeo obići. Sa kartom Quer durch Deutschland sam drugi put putovao kroz Nemačku. Jeste da je karta namenjena za grupno putovanje, odnosno pruža jako povoljno putovanje ako putnik ima nameru više saveznih pokrajina da obiđe, a za ljubitelje vozova i železnice verujem da je veoma dragocena. Ove pokrajine baš ne mogu da se hvale sa prugama i vozovima velike brzine, posle 30 godina pada Berlinskog zida, još uvek se vidi velika razlika između istočne i zapadne Nemačke. Gradove, kao što su Dresden, Lajpzig i Erfurt sigurno ću još posetiti posebno, jer svaki grad ima dugu istoriju i ima da ponudi celodnevni program turistima.

 

11.07.2022

Keszég Kornél