NEMAČKA: ICE vozom od Berlina do Münstera

Prva vožnja ICE vozom na Nemačkim prugama

Posle prve i druge avanture regionalnim vozovima u istočnim pokrajnama nemačke, tj. nekadašnjim prugama DDR-a, dočekao sam da se provozam u vozu InterCityExpressu i to iz glavnog grada Berlina do poznatog studenstog gradića Münster, u pokrajni NRW (Severna Rajna Vestfalija).

Dok sam prethodna putovanja brzo isplanirao, ovo putovanje je tako reći život, sam po sebi omogućio. Retko iznosim privatan život u mojim putopisima, ali sada.. Eto da podelim i taj delić sa vama. Posle tri godine boravka i integracije u Nemačkoj, mogu vam ispričati kako je moja nekadašnja koleginica sa posla i draga prijateljica posle mene odlučila da promeni život iz korena i doseli se u Nemačku. Njoj je to bilo mnogo teže nego meni, jer je sve to sa srpskim pasošem uradila, što nimalo nije bilo lako. Termini, viza, učenje jezika, ali je uspela! Danas radi i živi u Minsteru (Münster), a moje putovanje je idealna prilika posete upravo njoj. Divim se i jako sam ponosan na nju, jer je vredna i uporna, zna šta želi u životu. Sada da se vratimo gore navedeno naslovu.

 

PLANIRANJE PUTOVANJA, KARTE, PRIPREMA

Prethodna putovanja unutar Nemačke sam ad-hok radio do sada i putovanja su bila regionalnim vozovima, gde je cena karata bila fiksna, dok cene karata za IC i ICE vozove variraju, tj. što bliže putujete, cena karte je skuplja. To je odraz nemaca, kako ceo život isplaniraju, tako planiraju i svoja putovanja. Na velikim relacijama putovanje vozovima velikih brzina mogu biti itekako skupa. Zato je bilo važno putovanje na vreme isplanirati i videti na dan putovanja koji voz je najpovoljniji. Treba znati da su jutarnji vozovi uvek jeftiniji od ostalih. Tad je broj putnika smanjen, tako da sam ja izabrao voz ICE 946/956 ujutru u 5:44 koji polazi sa stanice iz mog kvarta, tako da nije bilo potrebe da idem do glavne železničke stanice. Sa brzim vozom ću do Hamm stanice putovati gde presedam na regio voz do Minstera, što traje još svega pola sata vožnje.

U povratku sam našao povoljnu vezu i to direktnu, IC245 je direktni IC voz iz Minstera  za Berlin koji prolazi kroz naše prigradsko naselje. Idealan izbor za povratak.

Jedno veče sam se odlučio za karte, stavio sve na papir, sutradan sam otišao do blagajne DB, službenica je sve još jednom proverila, tako da me je sve koštalo u odlasku 23,9 eura, a u povratku 17,9 eura, što je ispalo jako povoljno. Izabrao sam Super Sparpreis opciju, znači da karte ne podležu zameni, niti izmeni. Ostalo je molitva Bogu da se ništa do tada ne desi.

Razboleo sam se u medjuvremenu, nedelju dana bio na bolovanju, pravi grip me je uhvatio nakon skoro deset godina. Imao sam teže simptome nego koji su Corona-virus preležali. Dan pre polaska sam proverio koliko košta karta za pomenutu relaciju, evo vidite šta sam našao, umesto 23,90Eura sad je 74,90, sami vidite da je ogromna razlika.

BERLIN-SPANDAU – HAMM(Westf)HBF

Uobičajeno pre svakog puta, uvek loše spavam (verovatno zbog nervoze). Konačno je svanuo i magični 13.maj, zamislite... baš petak. Spakovao sam ranac i rano u 5.05 sam imao bus do železničke stanice Berlin-Spandau (Špandau), treba znati da je to najduže pokrivena železnička stanica u celoj Nemačkoj (u arhitektonskom smislu – krov preko svih perona).

Čekao sam na peronu za međugradske vozove. Moj voz je stigao na vreme, ukrcao sam se, a da nisam ni znao da je mesto rezervisano u tzv. „vagonu tišine“ tj, u kome putuju ljudi biznismeni, ili ko želi usput da čita ili malo dremne, bez dece. Zaista je bila usluga na nivou. Moja očekivanja su zaista prevaziđena! Bio sam fasciniran! Sa oduševljenjem mogu reći da mi se više svidelo od vagona Railjeta drugog razreda.

Želim još nešto bitno naglasiti. U pitanju je obeležavanje rezervacija sedišta u vozovima. Do sada sam putovao isključivo na more do Sutomora u crnoj gori sa rezervacijom, tamo su bili brojevi naznačeni i po tome se putnik lako snalazio. Međutim, ko nije imao rezervaciju morao je ustati ako je neko došao sa kartom i rezervacijom. U mom vozu je na broju sedišta, bio mali ekran gde je crvenim slovima pisala rezervacija Berlin-Hamm i što je mene najviše iznenadilo, da se nekoliko minuta pre ulaska na izabranu destinaciju (stanicu), kao budilnik se čuje razglas da putnik treba da izađe iz voza.

ICE voz tik za nekoliko minuta ubrzava do 199 km/h, na šta sam se ja ponadao da će ubrzati do maksimalno dozvoljenih 300 km/h, ali se to nažalost nije desilo. Celim putem smo išli samo do 200 km/h i ponekad bi prešao do 215 km/h, kako sam pratio monitor u putničkom vagonu.

Vagon je bilo bez odeljaka, ali zaista na nivou. Posle dobrih sat vremena puta je bilo vreme za jutarnju kafu i doručak. Inače kada radim obavezno doručkujem, ali ne nešto preterano puno, ali uvek slatko i kalorično. U vagon-restorana bilo je malo putnika, izbor mi je bio francuski doručak. Cene su prihvatljive s obzirom da smo u Nemačkom ICE vozu. Sve vrste kafe su skoro kao u kafićima u Berlinu. Sve u svemu doručak, kafa i jedno piće je oko 10Eura.

Do restorana sam morao proći kroz druge vagone, gde je tad već bilo pozamašno popunjeno putnicima... dosta dece, vriske... Onda sam shvatio kako bi putovanje moglo biti i drugačije.

Internet u vozu – dok je na relaciji iz Berlina za Baltičko more (Wismar, Rostock), mobilna mreža nikakva, između naseljenih mesta nema mobilne mreže, pruga prolazi kroz slabo naseljeno područje. U ICE vozu DB ima svoju besplatnu WIFI mrežu, a uz prugu stalno sam imao mobilnu mrežu i dobar protok interneta na telefonu.

Ruta je bila: Spandau-Stendal-Wolfsburg-Hannover-Bielefeld-Hamm i u stanici Hamm se kompozicija koja je dotle išla u sinhronu odvaja i ICE946 saobraća dalje za Dizeldorf, a ICE956 za Keln. Putovanje ICE vozom je trajalo svega 3 sata, brzo je prošlo, ali na ovoj ruti nismo uspeli dostići brzinu od 300 km/h. Kad je brzina u pitanju, mogu reći da se voz dosta tresao i ljuljao. Očekivao sam nešto drugačiji osećaj putovanjem ICE vozom. Kad gledam kartu brzih pruga Nemačke, onda mi je sve jasno na ovoj relaciji se ni ne mže voziti nešto više od 200 km/h, kao što i sami možete videti na slici.

HAMM(Westf)HBF – MÜNSTER (Westf)HBF

Voz je stigao strogo na vreme, imao sam 9 minuta da napustim ICE i da pređem na drugi peron i da uhvatim Regio voz za Minster. Nikad ne volim da je između dva voza toliko malo vremena za presedanje, ali bez kašnjenja smo stigli. Tako da nije predstavljalo problem, ko je pušač imao je vremena i da zapali jednu cigaretu.

Na vreme stiže Regio voz za Minster, niskopodni motorni voz. Putovanje na ovoj relaciji je trajalo nešto više od 20ak minuta... Idealno. Brzina je prelazila 140 km/h, kako mi je Samsungova aplikacija pokazivala, sigurno nije 100% tačna, ali ipak okvirno. Bez ikakvih problema je voz stigao na glavnu stanicu u Minster gde me je već uzbuđeno čekala drugarica i bivša koleginica.

 

GRAD MÜNSTER

Kako sam već ranije spominjao u pitanju je poznati studentski grad, pun mladih ljudi, sa oko 60.000  studenata. Grad ima malo više nego 300.000 stanovnika, veličine kao Novi Sad. U XIX. veku grad je bio središte Vestfalije, ko želi nešto više da sazna o gradiću, može na Wikipediji naći dosta informacija.

 

Prijateljstvo

Kao što sam spomenu... Jelena, nekadašnja koleginica iz Somborske bolnice i prijateljica koju bi svaka osoba poželela imati. U mojim putopisima trudim se što manje pričati o svom privatnom životu, ali u ovom slučaju pravim izuzetak.  Jelena i  ja smo godinama radili zajedno, delili muke života med.tehničara u Srbiji i ta situacija nas dovede u Nemačku. Pre 4 godine još niko od nas nije ni pretpostavljao  da ćemo se 2021. prvo u Berlinu kod mene, a zatim i  kod nje u Minsteru družiti. 

Prvi dan... dan dolaska u grad, bilo je malo prohladno zbog vetra, ne treba zaboraviti da je Vestfaliji blizu Severno more, nema planina na toj strani i zato je to vetrovito područje. Obišli smo uži centar grada, stari grad.

Znamenitosti, iz mog ugla kamere. Nekoliko fotografija.

 

ŽELEŽNIČKO ČVORIŠTE MINSTER

Nekoliko statističkih informacija, koje su od prošle godine.. u stvari nisu u potpunosti tačne, ali ipak daju orijentaciju. Železničko čvorište ima nekoliko ICE linija od Hamburga ka jugu države i ka Berlinu nekoliko linija. IC i EC vozovi za Keln, Štutgart, Minhen, kao i ima međunarodna IC liniju za Klagenfurt u Austriji i EC7 iz Hamburga do Interlaken Ost u Švajcarskoj.

Regionalnim vozovima je grad povezan  sa okolnim mestima i bitnim gradovima pokrajine sa vremenskim razmakom od 30, 60, 120 minta, ka: Bielefeldu, Emdenu, Essenu, Dizeldorfu... Više informacija možete naći na web stranici bahn.de i na Wikipediji.

Interesantna stvar što na koju sam naišao, čitajući o ovom gradu jeste, atomsko sklonište i to ispod železničke stanice. Izgrađeno još u vreme hladnog rata.

 

IZLET U WESTFALIJI, OBILAZAK DVORCA U NORDKIRCHEN-U

Prelep dvorac smešten na jednom ostrvu na jezeru. Ne bih puno pričao o dvorcu, koga interesuje može na internetu i na Wikipediji sve naći. Sve u svemu prelepo smo iskoristili vreme, sunčan dan, a u centru sela ni manje, ni više balkanski restoran. Milina jedna!

Veoma sam bio srećan što sam pored obilaska grada, kao i putovanje imao mogućnost tako nešto lepo videti i doživeti, što prirodu, što mala seoska naselja, videti da sve može biti uređeno tip-top. Jedino nam to fali na Balkanu, da imamo više motivacije, da se trudimo svoja imanja održavati. Ni cela Nemačka nije takva, grad Berlin ima lepo uređena mesta, ali isto tako zapuštena.

POVRATAK KUĆI SA IC 245 VOZOM MÜNSTER-BERLIN

Posle kratkog boravka u Vestfaliji svanuo je i dan za povratak, nedelja jutro. Naš IC voz je direktna veza izmedju Münstera i Berlin-Gesundbrunnena. Ujutru u 7:33h smo krenuli sa perona 9. 

Za svaki slučaj, ne znajući kolika je gužva u vozu, uzeo sam i rezervaciju uz kartu. Vreme putovanja, planirano po redu vožnje je bilo 3 sata i 33 minuta, što se uspelo održati tokom putovanja. Ruta putovanja nije bilo preko Hamm-a, već drugom rutom do Hannovera, posle na već poznatu trasu.

 Summa, summarum

Posle svakog putovanja, moraju se sumirati utisci. Posle tri godine života u Nemačkoj vreme je bilo da testiram usluge u ICE vozu. Mogu reći da sam prezadovoljan. Na žalošt još uvek nisam uspeo uživati u brzini od 300 km/h, al eto uspeo sam se zadržati na 200 km/h... Biće još prilika, siguran sam. Usluga restorana na šinama je izvrsna i cene su prihvatljive ako računamo da smo u vozu. Kafa i piće kao u kafićima u Berlinu, dok je hrana za nijansu skuplja. U povratku IC voz zbog tehničkih problema nije imao vagon restoran, ali su se dobro organizovali i u toku putovanja po celoj kompoziciji su konobari restorana prodavali piće i sendviče.

Cena prevoza i kvalitet usluge je svakako bila isplativa. Naravno, neprocenljiv je bio susret sa toliko dragom osobom, kao što je Jelena. Bilo mi je jako drago družiti sa njom u njenom gradu. To mi je i bio cilj.

 

29.08.2022

(Keszég Kornél)