NEMAČKA: Vozom iz Berlina do Severnog mora

Otkad sam se preselio u Nemačku imao sam u planu da odputujem do Severnog mora, više puta sam video razne dokumentarce o Severnom moru, tačnije deo koji pripada Nemačkoj. Kao što ste već u nekoliko mojih   putopisa čitali kako sam putovao do Baltičkog mora, ili kako sam obilazio istočne savezne pokrajine, tako je došao vreme da obiđem i ovaj deo Nemačke.

Kako je vreme prolazilo, tako sam bolje savladao nemački jezik i sve više i više mogao pogledati putopise o Friziji (oblast nemačke pored severnog mora). Na kraju teksta će biti linkovi svih dokumentaraca o tom delu države.

 

PRIPREMA

Sigurno ste čuli da je nemačka vlada uvela za jun, jul i avgust u Nemačkoj da za 9 Eura voznu kartu možete kao putnik koristiti sve regionalne i lokalne vozove kao i gradski prevoz na celoj teritoriji države. Ja imam godišnju kartu za gradski prevoz za grad Berlin koji i ujedno savezna pokrajina sa blizu 4 miliona stanovnika. Sa tom kartom navedena 3 meseca mogu da putujem po celoj Nemačkoj, naravno samo sa regionalnim vozom.

Tako da je bilo moj plan do luke Norddeich Mole, na samom Svevernom, bolje rečeno Watt moru moguće realizovati, samo sam tražio adekvatnu priliku za to, lepo vreme i dovoljno slobodnih dana.

Kako sam ranije putovao sa Quuer druch Deutschland kartom (od 40Eura), danas je bilo bez dodatnih troškova do cilja sa postojećom pretplatom gradskog saobraćaja u Berlinu.

Uz tako povoljnu varijantu sam malo menjao cilj putovanja, nije samo gradić na samom moru, nego jedno ostrvo od nekoliko Istočnih Frizkih ostrva i to najpoznatija Nordernay.

Pođite sa mnom, ugodno se smestite i kreće vožnja od 14 sati kroz severnu Nemačku, do izabrane destinacije. Cilj putovanja nije letovanje na moru, već put do tamo i nazad. Mada odvojiću vremena, nekoliko sati da obiđem ostrvo.

Plan putovanja: Berlin, Brandenburg, Braunschweig, Hannover, Bremen, Oldenburg, Norddeich Mole, Nordernay. Povratak je od Bremena drugom rutom preko Hamburga i Schwerina stižem nazad za Berlin. Sastavio sam tabelu da bude još preglednije:

 

BERLIN SPANDAU - BERLIN CHARLOTTENBURG (S-bahn)

Kao što do sada sva moja putovanja, moji čitaoci već znaju, kreće se iz stanice gde živim u zapadnom delu Berlina, iz stanice Berlin-Spandau. Da bih uhvatio poznati RE1 regionalni voz za Magdeburg morao sam do Berlin-Charlottenburg da dođem, to je svega nekoliko kilometara, ima 2 mogućnosti sa gradskim vozom (S-bahn), ili regionalnim, sa regionalnim svega 6 min, sa drugima oko 15min. Znajući da u zadnje vreme često kasne vozovi, izabrao sam S-bahn, sporiji ali 100% sigurniji, nisam hteo da rizikujem da zakasnim na voz. Tako da sam krenuo na vreme, prepodne odradio smenu, brzo do stana, jeo, okupao se, uzeo ranac i pravac do stanice.

Na slici se lepo vidi, da se posle jutarnje svežine temperatura popela na 29 Stepeni, baš je bilo toplo, a ja poneo sa sobom još duks i jaknu, koliko sam bio pametan, jer mi je već u toku noći i te kako bilo potrebno. Koliko je bila moja baka uvek pamaetna, bez jakne nigde, sve jedno da li je leto ili zima.

 

BERLIN CHARLOTTENBURG – MAGDEBURG (RE1)

Stižem na vreme i bez problena na stanicu, stanica je bila puna, putnici su čekali FLIXTRAIN za Hamburg, to je ako neko nezna niskobudžetni voz (kao WizzAir, EasyJet, itd) i naravno ljudi preferiraju istim da putuju.

Fotografija o vozu. Poznata zelena boja, iz daleka se vidi da nije nemački DB.

Dok čekam moj regionalni voz, postavlja se na prvi kolosek međunarodni noćni voz iz Berlina za Warsawu, Beč i Budimpeštu. Dugačak voz sa poznatim mađarskim putničkim vagonima.

Nekoliko fotografija, slike su slikane mobilnim telefonom, lošeg su kvaliteta.

Napokon stiže moj voz, naravno prepun putnicima, jedva da uđem, srećom našao sam mesto za sedenje, loša stvar što je bez klime, i duplex, gore se penje toplota, znojim se muški.

Ovaj put neću u detalje opisati, jer sam već jednom rekao, koga interesuje ova deonica, gradovi, znamenitosti neka klikne i pročita moj prethodni tekst NEMAČKA: Vozom do Hannovera.

Bez problema i sa svega nekoliko minuta kašnjenja stižemo u Magdeburg Hbf, gde imam dosta vremena za presedanje. Prošli put sam zaboravio magnet da kupim, sada sam to brzo odradio, kupim sebi za jesti i piti i jurim na peron.

Nekoliko fotografija sa stanice.

Dok ne zaboravim naznačiti, između Franfurkt(Oder) i Brandenburga voz saobraća u intervalu od sat vremena, dok isti taj regionalexpress RE1 između Berlin Ostbahnhof i Brandenburg Hbf saobraća isto u intervalu od sat vremena, tako da putnici na toj relaciji od Berlina do Brandenburg an Havel imaju voz u intervalu od pola sata.

 

MAGDEBURG – BRAUNSCHWEIG (RB40)

 

Stižem na peron, već je postavljen RB40 voz na peron, to je voz nižeg ranga, kao što u je Srbiji putnički voz, staje na sve stanice i stajališta. Za oko sat vremena stiže do destinacije koja je u stvari druga pokrajina, Južna Saksonija (nekadašnja Zapadna Nemačka).

Kao što sam i tad opisao i sad moram naznačiti da generalno ne možete videti granicu između dve pokrajine, nekadšnje granice dve nemačke države, ali vidi se po izgledu naseljenih mesta, očuvanju okoline… posle više od 30 godina nije uspeo istočni deo da dostigne zapadni.

Nekoliko fotografija sa stanice Braunschweiga.

Regionalbahn na ovoj relaciji saobraća u intervalu od sat vremena od ujutru do ponoći u intervalu od sat vremena.

 

BRAUNSCHWEIG – HANNOVER (RE60)

Ponovo nešto kupiti za grickanje i popiti i čekati regionalni voz RE60 koji saobraća do grada Osnabrück, ali ja njime idem samo do Hannovera. Kombinacija boja mi se dopada. U ovom kao i prethodnom vozu više gužve nema. Ovaj regionalexpress saobraća u intervalu od sat vremena. Pored RE60 na ovoj relaciji saobraća i RE70, tako da od 4 ujutru do ponoći između dva grada ima 2 regio voza u toku sat vremena.

 

HANNOVER – BREMEN (RE8)

I ova stanica je poznata, jer prošle godine sam uspeo obići i ovaj grad. Stanica je bila prepuna nadrogiranih i pijanih ljudi, dece, staraca. Strašno je bilo sve to gledati, ljudi prose... nekom pola Eura dosta, neko odmah 2 Eura traži. Tu sam imao malo više od sat vremena za presedanje i noćnim regio vozom sam dalje putovao u Donjoj Saksoniji, gde još do sada nisam. Za Bremen isto u intervalu od sat vremena ima voz. Voz je bio isto duplex kao i do sada uvek. Bez ikakvih problema sam stigao do tamo. To je bilo već zaista duboko u noć, polako me je stizao umor, prepodne sam radio, popodne putujem, vreme bi bilo za spavanje, ali nisam smeo, ali ipak na 5-10 minuta sam zadremao.

U ovom duplexu sam dole zauzeo mesta, još jedna mlada devojka je putovala, razmišljao sam ako budem slučajno zaspao, probudiće me, no sad znam, da prolaze kondukteri i proveravaju da neko ne ostane u vozu.

Stigao sam u Bremen, prelep mali Hansa gradić, ali noću nisam hteo otići van stanice, nikad ne znaš na koju budalu ćeš da naiđeš, nekom drugom prilikom ću doći u ovaj grad kao cilj puta, da ga obiđem.

Tu sam stigao u 1.45 i naredni voz mi kretao u 4:15, imao sam 2,5 sata da provedem sedeći na stanici. To ne bi bio problem, da mesta nisu beskućnici zauzeli. Sreća u nesreći je da je jedan kafić bio otvoren. Mogao si kupiti kafu i sesti kao čovek, čekati jutarnji voz. Interesantno, da ljudi koji su tu sedeli video sam njih i na brodu kasnije, imali smo isti cilj putovanja.

Posle noćne kafe i malo šetnje po stanici sam dočekao i jutaranji voz.

 

 BREMEN – OLDENBURG (RS3)

Posle teške noći svanulo je. Popeo sam se na peron i jako interesantno je bilo u 3.55 ovde u Bremen već se vidi da kreće da svanjava, severoistočno nebo je već svetloplavo. Kod nas isto ranije svane leti, ali ipak ne toliko, ali ne treba zaboraviti da sam dobrih 1000 km severnije od kuće (Sombor, Bačka). Morao sam uslikati, nadam se da vidite i vi.

Prvi put od kad sam krenuo menjam prevozno sredstvo, nije više duplex, nego je Stadler mali regionalni motorni voz. Ovaj jutarnji voz je kao regionalni S-bahn iz Bremena.

Dok sam stigao do Oldenburga zaista je svanulo.

 

OLDENBURG-NORDDEICH MOLE (RE1)

 

Stanica Oldenburga je jako lepa. Ovaj grad je za mene unazad par godina veoma interesantan, jer otkad u Berlinu živim, naš autobus, ili iz Oldenburga, ili iz Brenhavena kreće i vozi nas u domovinu.

Stanična zgrada Oldenburga je lepa. Detaljnje možete čitati na Wikipediji.

Ovde sam imao samo nekoliko minuta za presedanje. Moj voz RE1 ovde u Donjoj Saksoniji kreće genaralno iz Hannovera i kroz Bremen, Emden, Norden i saobraća do luke Norddeich Mole. Prvi iz Hannovera kreće tek u 5:20 sati. Ovaj rano jutarnji kreće iz Oldenburga. Prevozno sredstvo je ponovo DB Regio voz marke Stadler duplex.

Hvalim sebe što sam poneo duks i jaknu, baš je zahladnelo, svega 11 stepeni, a sinoć je u Berlinu bilo 29. Posle ove slike što vidite ušao sam u voz i grejanje je radilo. Jako sam bio srećan, zahladnelo je i od nenaspavanosti mi je još više bilo zima. Baš je prijalo.

Voz ide do luke, jako je udoban. Za kratku relaciju, za šta koristi ove vozove DB je uredu. Ali regionalni isti takav voz na relaciji Beograd-Priljepolje teretna, bio bi smrt.

Priroda kroz koju se vozimo ista je kao u Bačkoj, sve zeleno. Vidi se da ima dosta padavina, jul je i velika magla, to je isti znak da ima dosta padavina.

Pruga je dosta dobra do Emdena i dvokolosečna. Do Emdena ima i IC vozova često i iz raznih gradova nemačke. Iz luke Emdena postoje trajekti za Istično Frizska ostrva, npr. na Borkum. Za/iz Emdena ima regionalna veza sa Munsterom, poznatim gradićem iz NRW pokrajine.

 

Posle Emdena pruga je samo jednokolosečna, i oseća se da je slabijeg kvaliteta. Luka u Norddeich Molu je luka više za putnički saobraćaj i teretni za Norderney, ali vozi komplet kamione, nema kontejnerski terminal. Zato nema ni potrebe da je dvokolosečna i da bude neke velike brzine. To je ipak periferija države, kako god gledali.

 

Posle 14 sati putovanja, stižem u 7:21, sa nekoliko minuta kašnjenja u Norddeich Mole. Sunce sija i mogu reći i greje, ali uz jak severo-zapadni vetar slabije se oseti. Ono što mi je bilo zaista prelepo je da osetim misris mora. Miris soli u vazduhu. Severno more nije toliko slano i nije tako toplo kao na Jadranu, nema toliko isparavanja, ali ipak se osetilo.

Nekoliko fotografija o vozu, stanici, zgrade. Ušao sam u zgradu kompanije koja vrši prevoz ljudi i tereta na Nordernay, FRISIA. Kupio sam povratnu kartu 25,70€ koštalo. Svakih sat vremena ima redovan trajekt, putovanje traje 55 min, i svakih sat vremena ima express brod koji za pola sata stiže do ostrva.

Evo još slika do ostrva.

Putovanje brodom po drugi put sam u životu. Prvi put sam bio 4 sata na brodu u Egiptu i tek onda sam svatio da imam morsku bolest. Do ostrva nisu bili veliki talasi, bez problema sam stigao do kopna.

Ostrvo iz broda. Poznati zapadni štrand.

 

 

OSTRVO NORDERNEY

Jedno od najvećih Istočno Frizskih ostrva. Ima između 6-8.000 stanovnika, ima autosaobraćaja, nekada je postojala i pruga. Ima svoju luku i aerodrom. Ostrvo je 11km dugačko. Ko želi više informacija neka potraži na Wikipediji, ili na njihovoj zvaničnoj web prezentaciji.

Na početku treba naglasiti da je ovo ostrvo posle najpoznatijeg Sylt-a drugo mesto za odmor, letovalište u Nemačkoj. Sve je enormno skupo. Mada zbog meštana postoje obične prodavnice, gde može čovek sebi kupiti hranu i osnovne namirnice po realnoj ceni.

Uz obalu sam krenuo do centra, morao sam odmah do plaže, posle nekoliko fotografija i snimka krenuo sam dalje.

 

Gradić ima lepe zgrade, uredne ulice.

Doručak... možete obaviti u nekim od poznatih restorana, gde trebate otvoriti novčanik. Ja sam se odlučio na jednu pekaru, kafa i doručak su koštali 8 Eura, što je sasvim prihvatljivo.

Posle doručka sam obilazio mali gradić. Neka slike govore umesto mene.

Crkva je od drvene konstrukcije.

Ja sam danima pre putovanja pratio vremensku prognozu. Najavljena bila kiša za popodne, imao sam sreće da sam osim istočnog dela ostrva obišao sve znamenitosti dok nije počela kiša. Na žalost dine od peska na istočnim delovima nisam video, ali jednom moram ponovo doći i obići sva ova strva Baltrum, Borkum, Juist, Norderney… Ja sam skroman, zadovoljan i sa ovim što sam uspeo videti.

 

 

POVRATAK KUĆI (NORDDEICH MOLE-BREMEN-HAMBURG-SCHWERIN)

Nakon duge noći i lepo provedenog vremena na ostrvu Norederney, krenuo sam kući. Imao sam još sat vremena do polaska. Seo sam da popijem jednu kafu u kafiću Edeke. Vratio se nazad do pristaništa, trajekt je bio već postavljen. Brzo sam se ukrcao, već se jako naoblačilo, bilo je pitanje kad će kiša.

Duvao je vetar, tu na severu Nemačke uvek duva, severo-zapadni vetar, obala mora je puna vetrenjača, tu se isplati postaviti. A vetar je uticao i na trajekt isto. Prvu polovinu putovanja, oko pola sata su bili baš dobri talasi i osetio sam kako se njišu kamioni na trajektu, a ja imam morsku bolest, jedva sam čekao da izađem na kopno.

Hvala Bogu bez problema smo stigli do luke Norddeich Mole. 

Dok smo se vraćali i kiša je počela, tako da brzo smo se povukli da ne kisnemo na perunu i čekali povratak.

 

NORDDEICH MOLE-BREMEN (RE1)

Uz kišu sam nekoliko fotografija uslikao na stanici.

Na vreme smo krenuli nazad sa RE1 vozom do Hannover Hbf, ja sam odlučio da idem do Bremena i tamo menjam smer, ka Hamburgu i do Schwerina da bih uhvatio ODEG-ov RE2 za Berlin. Onda stižem kući posle ponoći. Ako samo sat vremena kasnije krenem nazad,  onda moram na putu noćiti, drugu noć na vozu i železničkoj stanici. 

Bio sam umoran, a sat vremena ne daje znatno više mogućnosti, tako da sam odlučio da sat vremena ranije krenem nego što sam isplanirao. Bez kašnjenja smo stigli, tako da sam uspeo uhvatiti vezu.

 

BREMEN-HAMBURG (RE4)

Železnička stanica u Bremenu je bila prepuna ljudi. Ova povlastica je povukla jako puno putnika na regionalnim mrežama. 

Nisam hteo slikati, jer nisam ni imao vremena, a bilo je prepuno muslimana, oni ne vole kad ih neko uslika, tako da sam se ugurao i uspeo sesti na mesto za moje dalje putovanje.

Regionalna železnička mreža između Bremena i Hamburga je u intervalu od sat vremena saobraća regioexpres isto tako u intervalu od sat vremena, tako da u toku sat vremena ima dva polaska. Regioexpresom je vreme putovanja nešto više od sat vremena dok regio vozu oko sat i po.

 

HAMBURG-SCHWERIN (RE1)

Moj voz na vreme stiže na glavnu stanicu, koja je ogromna. Čuo sam da je to najveća ranžirna stanica u gradu. Nekoliko hiljada kompozicija sastavlja kompjuterski program dnevno.

Planirao sam oko sat vremena provesti na stanic i dalje do Schwerina. Kako sam video da su nekoliko polazaka otkazali, odlučio sam da ne čekam. Odmah za 15min sam imao regio voz za dalje, potražio peron, voz je već bio krcat.

Nekoliko fotografija na železničkoj stanici. Ko želi više informaciju, tu može pročitati.

Moj voz i sad je RE1. Pruga je jako dobra bila dok nismo stigli do nekadašnje međudržavne granice istoka i zapada. Tad se voz usporio, i po železničkim stanicama moglo se znati gde smo. 

Na celoj trasi nije bilo ni interneta ni mreže mobilne telefonije van naseljenih mesta.

 

SCHWERIN-BERLIN-SPANDAU (RE2)

Voz je stigao na vreme na železničku stanicu u Schwerinu. Imao sam 20 minuta, nisam imao toliko da odem do dvorca, ali sam se uspeo spusiti do obale reke/jezera. Ovaj prizor me je dočekao.

Nekoliko fotografija na stanici.

Na vreme je stigao RE2 iz Wismara, moj omiljeni ODEG voz, na svakom je reklama, traže konduktere. 

Kurs traje 9 meseci, i nakon toga postajete kundukter i dobijete radno mesto na ruti vašeg naseljenog mesta. Plata je i za Nemački standard mala, ali me kad god vidim zaintrigira kako bi bilo dobro biti kondukter. Otom-potom.

Polako pada mrak, ovde na severu znatno kasnije nego u Vojvodini, možda i sat vremena kasnije.

Ostalo mi je je do moje stanice u predgrađu Berlina još nepunih dva i po sata, s vremena na vreme me je hvatao san, ali nisam zaspao. Posmatrajući putnike, ovaj voz već nije bio prepun. Većina putnika je bez maske, ali ih je kondukter više puta opomenuo, stavili su ih i kada je prošao, ponovo skinuli.

Sa 2 minuta kašnjenja sam stigao na odredište, Berlin.

SUMMA, SUMMARUM

Fizički jako umoran, a psihički još više ojačan i presrećan što sam uspeo obaviti zadatak, koji sam ja sebi dao. Sa puno doživljaja, novih iskustava. Jako sam bio zahvalan Bogu, da sam uspeo još jedno takvo iskustvo da steknem. Mimo toga što toliko gužve ima trenutno u regionalnim vozovima, uspeo sam bez ikakvih problema uvek naći mesto da sednem, nisam morao stajati u vozu.

Moram naglasiti da je kada sam od kuće krenuo bilo 29 stepeni, u toku noći  11, a sutradan je bilo svega 16-17 stepeni na moru uz dosta jak vetar. I to je organizam jako opteretilo, hvalim sebe što sam debeli duks poneo, inače bih se smrznuo.

Tokom celog putovanja me je pratio KISS duplex regionalni voz, izuzev od Odlenburg do Noddeich Mole, gde je bio mali motorni voz.

Svaki put, tako i sad najveća mana, da usput van naseljenih mesta nema ni

interneta, ni mobilne mreže. Jedna siromašna Srbija ima deset puta bolju pokrivenost i inetrneta i mobilne mreže. Generalno bi trebalo da ima WiFi i u DB Regio vozu, ali u praksi retkost. Ako slučajno i ima, nakon 300MB baci te sa mreže.

Putovanje u Nemačkoj sa RE i RB vozovima na dužu distancu nije lako, voz ne saobraća velikom brzinom, često staje, mora se presedati, to nemcima nikako ne prija. Ali za nas koji dolazimo sa znatno lošijim iskustvom (jer na Balkanu zadnje dve decenije železnički saobraćaj je pušten niz vodu) smatram da uopšte nije loše putovati regionalnim vozovima, samo zahteva znatno više vremena. Isplati se, jer karta sad za ova 3 meseca mesečno košta samo 9 Eura, ali kad prođe ova ponuda, još uvek ostaje Quer durchs Land Ticket ponuda, koja isto nije za baciti.

Na kraju svih mojih putovanja povučem crtu, pored doživljaja koliko kilomtara sam prošao, pošto se na redu vožnje na Balkanu kao i u Mađarskoj može videti koliko km je putnik prešao. Sad mogu samo orientaciono reći, da sam za 32 sata putovanja prešao više od 1.200 km, može se reći džabe, jer sam koristio već postojeću pretplatu za gradski prevoz za Berlin.

Pored obične statistike, posle putovanja sam još bogatiji, video sam nove gradove, sreo ljude, video prelepu prirodu i najbitnije, video Severno more.

(Keszég Kornél)

 25.10.2022