SRBIJA: Poslednja vožnja "NUŠIĆEM"

Zadnji voz NUŠIĆ

Pre nekolikoliko meseci, kad se na forumima vozoljubitelja saznalo da se ukida noćni voz za Sofiju iz Beograda, odlučio sam da ću ispratiti voz, tj. voziti se njime do Niša ili Dimitrovgrada.

Kada se približilo vreme putovanja, kao i promena reda vožnje, pokušavao sam naći saputnike, ali sa malim uspehom. Oni koji bi imali vremena nemaju novaca, a ko ima novaca nema vremena, ili ga to ne interesuje. Uspeo sam obezbediti zamenu na poslu, kako bi vikend kada se menja red vožnje bio slobodan i ispratio noćni voz NUŠIĆ za Sofiju.

NOVAC

 Svakoj osobi pre putovanja je najbitnije: koliko košta, koliko vremena iziskuje i šta dobije čovek  tim putovanjem. Svakako bih na početku da pomenem da su u pitanju mali novčani iznosi, manji nego što većina potroši na pušenje mesečno. Sam taj događaj da vozoljubitelj isprati jedan takav voz, koji više od jednog veka saobraća,  čovek poželi na neki način i da obeleži. Svakako nakon čitanja putopisa, moći ćete izračunati koliko je  koštalo moje zimsko putešestvije oko promena reda vožnje.

PLAN

Kad sam saznao da ću putovanje od Beograda do Dimitrovgrada  provesti bez nekih drugara, vozoljubitelja, menjao sam unapred isplaniran put. Petak ujutro krenuo sam autobusom iz Telečke ka Somboru, odlučan da svoje putovanje do glavnog grada obavim brzim vozom od Subotice do Beograda i to sa 343 IVO ANDRIĆEM, koji saobraća na relaciji Budimpešta-Beograd. Tako da iz Sombora umesto ka jugu za Novi Sad ja sam planirao put ka Subotici.

 

Voz na relaciji Sombor - Subotica

Po starom redu vožnje iz Sombora za Suboticu imao sam polazak u 09:42,  sat  ranije stigao u Sombor autobusom, u centar grada na kružni tok. Jutro je bilo hladno, malo maglovito, ali se razvedrilo.  Žurio sam na željezničku stanicu da kupim kartu SRBIJA FLEKSIPAS,  kojim sam već par puta proputovao Srbiju.

Bio sam gladan i žedan, kupio sam sendvič i Pepsi za put do Subotice. Stigao sam na stanicu u Somboru gde je zgrada u veoma lošem stanju. To je bilo dva dana pre stupanje novog reda vožnje. Kako sam se već sprijateljio sa službenicom na blagajni stanice,  ona  mene pita za novi red vožnje, te kad sam joj odgovorio da je na internetu dostupan, nasmejala se ne verujući.

Kada sam rekao da želim kupiti kartu za putovanja više dana, opet se nasmejala i rekla da nemaju, da probam u Suboticu, tako da sam kupio za Suboticu običnu kartu (224 dinara). Evo nekoliko lepih slika koje su nastale na somborskoj stanici to jutro.

SRBIJA FLEKSIPAS

je karta za višednevno putovanje unutar države, tj. 10 dana putovanja u toku mesec dana po vašem izboru. Na slici vidite, skenirao sam je da se lakše razumete kako to funkcioniše. Pre nekoliko godina u dva navrata sam proputovao Srbiju, više od 4.000 km, za malo novca.

Svakome preporučujem, generalno mladima ispod 26 godina, koji za malo novca sad već ze samo osam dana mogu proputovati Srbiju,  videti gradove i prelepu prirodu. To bi ujedno mogla biti i preporuka omladinskim organizacijama da organizuju obilazak Srbije.

SUBOTICA - KUPOVINA SRBRAIL KARTICE

Posle sedamdeset minuta vožnje od Sombora do Subotice stižem u najseverniju stanicu u Srbiji, oko 11:00, a za nekoliko minuta stiže i medjunarodni voz iz Beograda 344 AVALA, a iz Budimpešte 343 IVO ANDRIĆ. Subotica je stanica gde se ovi vozovi ukrštaju.

Kako sam stigao, odmah sam požurio do blagajne da regulišem kupovinu karte. Kao i uvek u tom vremenskom periodu ima dosta putnika i za Beograd i za Budimpeštu. Gužva na šalteru, a samo jedan šalter je radio ( i ovde je stigla reorganizacija, tj. smanjenje radne snage).

Pokušavam blagajnici objasniti šta meni treba, da ću sačekati, te puštam ispred sebe ljude kojima voz kreće za nekoliko minuta. Tako posle dvadesetak minuta dodjem i ja na redu. Saznajem da od početka 2016. godine za tu kartu SRBIJA FLEKSIPAS-a nije dovolja lična karta, već putnik treba da ima i SRBRAIL karticu. Kod mene uvek ima fotografija kao nekad za ličnu kartu, što mi je sad i te kako dobrodošlo. Ta povlastica me je koštala  800 dinara,  te još karta SRBIJA FLEKSIPAS-a 3.500 dinara. Službenica je sve ekspresno uradila, tako da nisam mogao da odolim da je počastim, kupio 100gr kafe i zahvalio se. Znam da je na Balkanu to lep običaj i radniku uvek dobro dodje, eto naše "mitologije".

Zbog brzog rešavanje karte uspeo sam i napraviti nekoliko fotografija i video snimka u Subotici, gde sad niko mi nije dao do znanja da je zabranje slikanje na stanici.

Do polaska se razvedrilo, poželeo sam se da vidim kako izgleda čekaonica na stanici. Hm, na žalost zaključana, katanac na vratima, otkad migranti šetaju našim terenima na stanici mesto za putnike da kulturno sednu i da ne duva vetar po glavi nema! Samo na peronu ima nekoliko klupa, ali to je samo za nekoliko minuta pre polaska da staviš torbu i ništa drugo.

Odlazi prelepa kompozicija AVALE i stiže na vreme IVO ANDRIĆ. Kompoziciju AVALE čine putnički vagoni MAV Start kompanije, IVU ANDRIĆA  čine vagoni Srbija Voza, spolja prljavi, dotrajali sa istekom revizije. Od pre nekoliko nedelja su stigli novo remontovani vagoni tako da ovaj dnevni brzi voz izgleda mnogo bolje, evo link i tekst o vozu.

EC 344 AVALA (Beograd-Budapest-Beč)

Pored mene isto čekaju voz, direktni voz za Beograd, nema puno, generalno su to medjunarodni vozovi, karte u jednom pravcu su 560 dinara, što je skoro upola manje nego u autobusu. Dok čekamo voz da obavi carinu, skuplja se dosta putnika, i ja se trudim da što pre udjem u voz, koji ima 3 putnička vagona, i nudi usluge prve i druge klase. Na žalost ovde nema razlike tako da putujem na drugoj klasi što mi omogućava moja karta.

 

B343 IVO ANDRIĆ (Budapest-Beograd)

U vozu su generalno studenti, petak je, vraćaju se kući. Subotica je fakultetski grad, ekonomija, učiteljski, i nekoliko privatnih fakulteta. I u vozu vidim putnike tamnije boje kože, čudno mi da putuju ka Beogradu, možda su pobrkali putanju.

Vožnja u vozu je bilo jako monotono. Putnički vagon je kao autobus, sedište nisu udobne za ležanje, tako da sam pisao beleške baš za ovaj putopis, i jedva čekao da stignem u Beograd, gde me čeka jedan drugar Igor, ko je odvojio svoje slobodno vreme da podeli samnom, da malo prošetamo gradom i da popričamo na temi vozoljubiteljstva.

LEGITIMISANJE

U toku vožnje koje je trajalo četiri sata, imao sam vremena da isplaniram kako ću provesti vreme, za sutrašnji dan, subotu i za nedelju za povratak kući.

Petak veče za mene odvojio Igor, a u povratku iz Dimitrovgrada i subotu veče sa Igorom i Dušanom idemo u Beograd, u centar grada, malo druženje, to vozoljubiteljsko.

Kako sam stigao u Beograd, nekoliko minuta pre nego što je po redu vožnje to je veliki napredak, mada izmedju Subotice-Vrbasa retko gde voz prekoračio 40 km/h. Lako izračunati, 199 km od Subotice do Beograda, a predje se za 4 sata, to je 50 km/h prosečna brzina.

BEOGRAD NA VODI

Igor me dočekao na stanici, prošetali na gradilište Beograd na vodi, video sam usput soliter koji je u izgradnji, parkić, i molino sa planom.  Solidno mesto Beogradjanima za šetnju, naravno u lepše vreme. U povratku na stanicu stiže dnevni voz iz Sofije, Balkan express, uspeo sam uloviti zadnji ruski vagon RŽD vagon, i nekoliko fotografija o By vagonu bugarske železnice, zaista balkan.

Bugarski BDZ By vagon

Ruski RŽD spavaća kola na relaciji Sofija-Beograd-Moskva

Ruska spavaća kola - SIMENS izradio

STANICA BEOGRAD, UVEČE

Seli u kafanu na stanici koji se zove PERON, gde se znaju vozoljubitelji sresti i održati sastanke, sad prepun migranta, njima najbitnije internet veza, i punjenje baterije telefona. I ja iskoristim uz kafu da se napunim moj telefon da izdrži noć do Dimitrovgrada. 

Brzi noćni voz za Ljubljanu

Izlazimo da malo slikam vozove, taman postavili na peron noćni voz 410 za Ljubljanu, susrećemo jednog francuza koji je na kružno putovanje na Blakanu, putuje za Zagreb. Jako je zadovoljan Beogradom, ko nebih bio da zaradjuje 2000 eura, a prespava u Beogradu za 5-6-7 eura?

Evo moja slika, ispred predzadnjeg NUŠICA (koji na kraju ipak zadnji bio). Pre polaska sam zvao stanicu u Beogradu za informaciju kad će kretati zadnji noćni za Sofiju, oni me ubedili da će to biti subotu na nedelju veče, a na kraju je to petak na subotu bilo kojim sam ja putovao, a to sam saznao u povratku iz Dimitrovgradu u vozu Balkan express.

B 293 NUŠIĆ (Beograd-Sofia) - last fast night train to Sofia 

VOŽNJA

Na prvom peronu su postavili zadnji NUŠIC, spolja prljave vagone, hladne, pre polska otvorenim vratima bez grejanje. Bio sam ubedjen da grejanje neće uopšte biti, i tako ću se prehladiti kao nikad. Čekajući vreme polaska ulazim u priču sa kondukterom, u ukidanju voza i uključi se jedan momak, student koji ne veruje da neće biti više ovaj večernji voz. Ja odmah ubacim svoju novinarsku caku, i saznajem odakle je, i šta misli o ovom potezu. Kondukter mi dobacuje, da ne veruje da neko u takvo hladno vreme isprati voz, i putuje toliko kilometra.

B293 "NUŠIĆ" Beograd-Sofia (zadnji voz)

On sam kaže da nezna ko sedi u tim foteljima, koji odlučuju o životu i smrti, kaže da statistika, prodaja karata pokazuje opravdanost više noćnog nego dnevnog voza za Sofiju. Ali izgleda to nikoga ne interesuje tvrdi kondukter. I pokušava da me ubedi da će u vozu biti toplo, još dvadeset minuta pre polaska nigde lokomotive, unutra toliko hladno da nesmem sesti.

Kako pričam sa momkom iz Smederevske Palanke, nestaje kondukter i mi udjemo u voz, u kupe udje striji gospodin i njega se raspitujem o ukidanju voza, on mi nije verovao, još pokušavao me ubediti da je ovaj medjunarodni voz, da sigurno ne ukidaju takve linije.

B490 Balkan Express (Sofia-Beograd) railway station Beograd

Na karju predjem u sledeći kupe, da imam mesta da se ispružim, polaku se napuni voz, koji ranije imao sam jednu klasu drugog razreda, sad 4, i spavaća kola, odnosno kušet kola. Putnika u mom vagonu, popunjenost sigurno preko 65%, brojao sam putnike. Ali nigde lokomotive, i bez grejanja, skupio sam se ko puž.

Od jednom čuje se zvuk elektrolokomotive i pokreće grejanje, ali samo pre nekoliko minuta polaska. Vreme poslaska prodje, a mi još uvek sedimo u vozu, a voz nigde ne mrda, za desetak minuta već se ostelio dobro grejanje. Sa 20 minuta kašnjenja kreće voz, adrenalin na maksimumu, život mi je putovanje.

U moj kupe ulazi gospodin srednje godine, brzo krećemo u divan, kažem razlog mog putovanja, i ljubav prema železnici, čovek se oduševilo da ima još takve osobe u društvu, i odmah na svoj telefon priključi se u grupu BALKAN Railways News koju sam ja osnovao pre 2 godine. I pričam o mom blogu gde pišem o mojim putovanjima, da će biti i on deo priče.

On izlazi iz voza u Mladenovac, i sam nastavljam putovanje u kupeu. U toku putovanje na jug još dva puta me legitimišu, ipak ovaj medjunarodni voz, sa švercerima, čudnim osobama, nebih da uvredim ljude sa juga, jugo-istoka. Svako pokušava preživljavati, snalaze se ljude.

U vozu, u mom kupeo je toliko toplo bilo da morao sam povremeno luftirati, drugi vagon od lokomotive, kondukter još dva puta navratio do mene, i zezao me kao da sam balkanski avanturista.

Policajce, koji su u ovom vozu drugi put, od Subotice treći put legitimislai, malo sam ih doveo u red. Prvo sam zamolio da zatvore vrata da ne ulazi hladnoća u kupeu, i koji je razlog treći put legitimisati, još lična karta je sa čipom pa nije naznačeno mesto boravka. Bio sam malo drzak s njima, i izneo moje mišljenje, ali video sam da ispunjavaju formulare, imaju brojčanu kvotu.

Onda se setim policajce iz Budimpešte, koji su po gradu i železnickoj stanici, i u vozovima, koji su zaista na usluzi društvu, a ne harači. Imam jaku odbojnost prema policajcima, i to veća sila od mene.

Evo slika kako sam se opružio, slika u zadnjem noćnom vozu za Sofiju.

Uspeo sam zaspati u toku vožnje, trgo sam se u Nišu gde smo menjali lokomotivu, sa elektro na dizel, znatno se osetilo pad temperature u vozu. Menjali su se kondukteri, stigli novi, broj putnika se opalo, ostao sam ja, studenti koji su se vraćali kući u Pirot, i naravno novi putnici, švrceri iz Niša, Pirota.

Polako stižemo do granice sa Bugarskom, i do moje destinacije do gradića Dimitrovgrad, u bugarskom govoru još koriste nekadašnji naziv Carigrad. To je mesto gde ne prodiru ni televizijski ni radio stanice iz Srbije. Beli deo mape.

Voz uspori, ulazi u gradić, ja skočim, obučem se, spakujem torbu i sprema se za izlaz, i voz nastavlja svju putanju još oko 60 km do Sofije. Ja i još par ljudi izlazi iz voza, udjem u staničnu zgradu, koja je pored u Čačku jedinstven, ima grejanje, novookrečena, klupe su čiste. Stanica kao u Austriji, tabla na zgradi pokazuje da je renoviran uz pomoć EU fondova.

Zadnji voz "NUŠIĆ" (Beograd-Dimitovgrad-Sofia)

Izlazim iz stanice i krećem do centra gde ima putni prelaz gde ću voza uhvatiti, napraviti jedinstveni snimak, kako NUŠIC zadnji put klacka do Sofije. Zašto sam i putovao više stotina kilometara.

DIMITROVGRAD

Mali gradić na samoj granici Srbije sa Bugarskom. Nekada nosio ime Caribrod, sa bugarskom većinskom stanovništvom, u  kotlini reke Nišave. Sad sam drugi put u Dimitrovgradu. Prvi put samo ovde bio pre nekoliko godina kad sam obilazio regije nacionalnih manjina u Srbiji.

Grad ima svega nekoliko hiljada stanovnika, kod nas u Bačkoj bi bio selo, ali ovde može reći da je centar opštine, sa gimnazijom i osnovnom školom.

Sama stanica je jedina koju sam video u mom životu da ima centralno grejanje i to radi, i da je čist bez paučine, uredna stanica, ali to uradjena zahvaljujući projektu Evropske unije, na zgradi stanice ima i table koju govori o tome.

Pored grada na brdu se nalazi manastir „Manastirče“, koji sam i sad obilazio, bas mi prijalo penjanje na brdo, meni ko je odrastao na Bačkoj ravni. Nekoliko slika iz manastira, i slike sa brda, tu već ima snega.

POVRATAK - BALKAN EXPRES

Posle obilaska grada vratio sam se na stanicu, i vreme je bilo za dolazak dnevnog voza iz Sofije imenom Balkan Express, koji do pre nekoliko godina nije ni saobraćao. Na stanici su službenici i carinici, koji čekaju voz da obave carinski pregled, jer stanica Dimitrovgrada je pogranična stanica.

Stiže voz čujemo, ja izvadio foto aparat da vidim kakva će biti reakcija službenika, carinik me zamolio da ne slikam i da ne snimam voz dok oni obavljaju pregled. Bio je korektan, ali moram napomenuti da i njegov sin, dečkić od 3-4 godine isto dosšo na stanicu da vidi voz, više dizel lokomotivu. Ja sam se uzdržao dok su ušli carinici u voz, i ja sam ipak uradio nekoliko fotografija, dobro što sam to uradio, jer posle pregleda nije bilo vremena niti za slikanje niti za snimanje. Trudio sam da ne slikam službenike, da posle nebi ih doveo u neprijatnu situaciju kad njihovi velikani čitaju ovaj tekst, što znam da prate moj blog ti velikani.

 

B490 Balkan Express (Sofia-Beograd) railway station Dimitrovgrad

Posle obavljanja pregleda, koji je oko dvadesetak minuta trajalo, putnici su krenuli ka vozu, i imao sam samo nekoliko minuta da se slikam dnevnim vozom,  koje u u vreme pisanja ovog teksta već ne saobraća, svakako piše istoriju železničkog saobraćaja jugoistočne Evrope.

Uspeo sam zamoliti jednog stranca ko me uslikao, ali čovek ne zna baš baratati digitalnim fotoaparatom, i fotografija bas i nije neki kvalitetan ispao.

Ulazimo u voz, ušao u bugarsku By vagon drugog razreda, bilo je dosta putnika, to je zadnji dan starog reda vožnje, voz prepun švercera, što sam usput saznao. Ja sam prešao u vagon Srbija Voza, kao autobus, mislim da je ovaj vagon bio u sastavu voza Inter City „Morava“ ili IC „Zlatibor“.

I krenuli smo uz reku Nišavu nizvodno, Jugositočna Srbija je jedan od najsiromašniji deo države, samo se vidi ruševine, regija koji vapi za stanovništvom, ogromna je migracija iz ovih krajeva, kao iz drugih periferija države.

Prolazimo preko Pirota, Bele Palanke i Sićevačke klisure, na video možete videti, koji sam snimio iz voza.

SIĆEVAČKA KLISURA

Stižemo u Niš sa nekoliko minuta kašnjenja, tu se voz napuni, u mom vagonu skoro svako mesto se popuni. U Nišu menjamo lokomotivu, voz dobija elektrolokomotivu. Polako me sastavi umor, i posle Niša i odspavam malo, jer znam da me u Beogradu čekaju, idemo malo u grad.

 

Tih skoro četiri sata vožnje, na jako lošijoj pruzi oduži i usput pokupimo više od sat vremena kašnjenja, i stižem u glavni grad.

U vozu saznam, da večeras već ne saobraća noćni voz „NUŠIĆ“, tak da je ipak dobar potez mi bio da sam petak na subotu putovao, i stim pišem istoriju tog voza, i u Dimitrovgradu sam uspeo i snimiti zadnji voz.

Mrkli mrak, na stanici u Beogradu, čeka me drugar Igor, da krenemo u centar grada, gde nas čeka zajednički drugar, isto vozoljubitelj Dušan.

BEOGRAD CENTAR - HOSTEL

Nakon nekoliko meseci ponovo smo se videli, družili, razmenili mišljenja o železnici, društvu politici. Oko jedan sat posle ponoći se pozdravili, ja krenuo ka Hostelu koju sam našao preko puta železničke stanice. Istuširao, i legao, jer sutra dan ujutru sam planira malo slikanje vozova i povratak kući.  Hostel je bio prepun, cena prihvatljiva 5-6 eura noćnje.

POVRATAK KUĆI - PO NOVOM REDU VOŽNJE

Po novom redu vožnje ujutru, ustao sam i napravio nekoliko slika u Beogradu i odlučio da ne čekam, jer počela kiša da pada, duvao vetar, nije baš bilo vreme za trainspotting, prvi voz uhvatio za Novi Sad.

Balkan Express postavljen na drugom koloseku, po novom redu vožnje.

Ne moram vam objašnjavati, voz je bio prepun, između dva grada vozovi prepuni, jedina linija gde ima vozova skoro na sat vremena.

Stižem na vreme u Novi Sad, gde moram malo okrenuti pažnju na samu zgradu železničke stanice, koji je u očajnom stanju. Ogromna zgrada, nefunkcionalana, visoka, nepostoji mogućnost zgrejati zgradu. Prljavo, možda pre 30-40 godina su zadnji put čistili. Sad sa razlazom zajedničke kompanije, zgrada je pripala infrastrukturi, koja kompanija nema novaca za održavanje staničnih zgrada. Iskreno, ja bi srušio i izgradio bi znatno manju, ali funkcionalniju zgradu.

PRAVAC ZA SOMBOR

Po novom redu vožnje je ponovo pušten direktni voz Sombor-Novi Sad preko Vrbasa. Nedelja prepodne sam stigao na stanicu u Novi Sad, po novom redu vožnje je nedeljom na nekim linijama redukovan saobraćaj (po meni nelogično). 

Prvi direktni voz posle dužeg vremena na relaciji Sombor-Vrbas-Novi Sad

Zato prvi direktan voz stiže na stanicu iz Sombora via Vrbas, sa nekoliko minuta čekanja, po redu vožnje kreće voz posle više decenije iz Novog Sada do Sombora preko Vrbasa, nešto korisno za nas. 

Veliki Bački kanal (Franc Jozef kanal)

Most na Veliki Bački kanal kod Sivca

Pogledajte nekoliko fotografija koji sam uspeo uraditi usput. Po redu vožnje stižem na železničku stanicu u Kljajićevo, cilj, i zadnja destinacija putovanja vozom u ovom putovanju.

Kraj mog putovanja, stanica Kljajićevo, voz nastavlja svoj put do Sombora

CENA TURE

Na početku teksta sam obećao da ćemo na kraju teksta napraviti finansijski izveštaj o putovanju. Prva stavka je bila autobuska karta do Sombora (300 din), vozna karta Sombor-Subotica (240 din), SRBPLUS kartica (800 din), karta SRBIJAFLEKSIPASS (3500 din), Hostel u Beogradu za jedan noć (700 din), i potrošio sam za hranu (za 3 dana) još 1.500 din, i to summa summarum 7.040 dinara, 3 dana putovanja, 1200 km pređenih vozom i 32 km vožnje busom.

SUMMA, SUMMARUM

Šta može reći jedan vozoljubitelj, ko je proputovao toliko kilometara u i zimski period, prvenstveno putnik na železnici, hteo sam dostojanstveno ispratit jedan voz koji više od sto goina saobraćao, i sad sa jednim odlukom bez objašnjenja ukinuli. Od putovanja do završetka ovog putopisa dogodilo se ono što nismo ni mislili, da su ukinuli i dnevni direktni voz za Sofiju BALKAN EXPRESS, tako da od početko marta nema direktne linije od Beograda do Sofije. Ljudi iz jugositočnog dela Srbije su izgubili i tu jednu direktnu vezu sa glavnim gradom. Zdrav razum nema više šta da kaže, samo da nečiji interesi, ili lobi radi, i to punom parom. Meni je nastao još jedan fenomenalan doživljaj uz putovanje vozom.

Autor teksta: Keszég Kornél

(24.04.2017.)

Lektor: Anđelka Sprečaković