Čitaoci bloga BalkanRailways Newsa su u situaciji za vreme pandemije virusa uskraćeni za dosta putopisa sa balkanskih železnica. Moje preseljenje 2019. godine u Nemačku (tačnije u Berlin) ne utiče na moju misiju da pratim dešavanja na balkanskim prugama, da obaveštavam čitaoce o novostima kao i da podelim sa vama moje iskustvo sa putovanja vozom.
Jedno lepo
iskustvo, vožnja vozom iz prestonice Nemčke do Baltičkog mora. Bio sam u
prilici da probam dve rute do Baltičkog mora, prvi put 2019. godine u julu sa
regionalnim vozom ODEG do hanzeatskog gradića Wismar, pa uz more do Rostok-a i
do poznatog turističkog mesta Warnemünde.
PLAN PUTOVANJA
Oduvek sam hteo videti Hanzeatske (Hansa) gradove. Ti gradovi izlaze na Baltičko i Severno more, istorija ovog regiona kaže da su se ovi gradovi udružili i stvorili tzv. Hanzeatski Savez da bi se zaštitili od pirata na moru i postali poznati kao „Hansa gradovi“. Koga više interesuje na Wikipediji se može više o tome saznati.
Iz Berlina postoje
dva železnička koridora do Baltičkog mora, prvi preko Wustermarka pa do Wismara
(Cottbus-Berlin-Wustermark-Wismar). Druga ruta je od Berlina direktno do
Rostocka. Od juga Brandenburga saobraća voz na svaka 2 sata preko Berlina, pa sve
do luke Rostock. Treću rutu još nisam isprobao, a ona vodi od Berlina do
Stralsunda, do tamo saobraća RE3 voz.
Prvi put sam
izabrao regionalni voz RE2 za Wismar. Saobraća na svaka 2 sata. Ovu liniju
održava ODEG (Istočnonemačka Železnica), sa svojim KISS duplexima.
Na svom drugom
putovanju na Baltičko more sam iskoristio priliku da putujem direkteno iz
Berlina RE5 vozom do Rostocka, koji isto saobraća na svaka 2 sata, inače su to vozovi
DB-a (Nemačkih Železnica).
CENA PUTOVANJA
Koliko me je inače koštalo
putovanje na Balkanu, ovo je ipak možda malo skuplje, u Nemačkoj cena voznih
karata je znatno skuplja od prevoza busom. Mada kvalitet usluga je skroz
drugačiji, kvalitetniji i komforniji. Od Berlina do Wismara cena karte je 24,50€,
od Wismara do Rostocka 13,80€, od Rostocka do Berlina 24,50€ dok je cena S-bahn
karte od Rostocka do mora 2,40€.
Za prvo putovanje
sam morao odvojiti 67,6€, ako izračunam doručak, ručak, piće i kafu, mogu reći
da me je sve ukupno koštalo oko 100€.
Za drugo putovanje
sam uspeo kupiti specijalnu kartu za „Ostsee“, povratna karta koštala me je svega
38,5€ za jednu osobu (karta na slici je cena za dve osobe).
RE2 Berlin-Wismar
Izabrao
sam jedan od jutarnjih polazaka. Prepoznati su vozovi ODEG-a, vozovi su
ofarbani u žuto-zelenu boju, meni se lično dopadaju. KISS duplex vozovi mi se
zaista svidjaju.
Ja
sam se u voz ukrcao na stanici Berlin-Spandau, u kvartu gde ja živim, voz je
stigao tačno u minut, bez kašnjenja. Uz regio karte niste u obavezi da kupujete
rezervaciju sedišta, to je na vama da procenite. U polascima za Wismar
generalno ne morate dodatno da kupujete rezervaciju.
Vreme
putovanja izmedju dva grada je okvirno 3 sata. U tim regionalnim vozovima 3
sata vožnje je sasvim dovoljno, mada su sedista meni lično jako udobna.
Grad Wismar
Kao i obično, pred
svako svoje putovanje, istražim malo na netu po nešto značajno za grad u koji
putujem. Grad je bio poznat po trgovini, kao što sam na početku spomenuo bio je
deo Saveza Hanzeatskih (Hansa) gradova, osnovan 1229. godine. Danas ima 45.000
stanovnika i od 2002. godine je UNESCO stari grad Wismar svrstao u svetsku
kulturnu baštinu.
Od železničke
stanice do centra starog grada se brzo stiže. Uske uličice sa tipičnim zgradama
zaista putnicima, kao i turistima pružaju lep prizor, a luka sa brodovima zaista
me je oduševila, kao i misris morske vode, ali nema toliko slanih isparenja kao
npr. u Sutomoru.
Na samoj rivi sam
popio kafu i probao par kugli sladoleda posle doručka, dok su brodovi sa
turistima prolazili... prizor koji ne može opisati, to treba doživeti. Ko ima
priliku obavezno da jednom posti ovaj gradić, neće se pokajati.
RB11 Wismar-Rostock
Posle razgledanja
grada i luke vratio sam se na železničku stanicu. Kupio kartu na automatu,
jednostavno je baratati aparatima, interfejs možete koristiti na nemačkom,
engleskom i italijanskom, ponegde i na španskom jeziku.
 |
| Ruta između Wismara i Rostocka, pruga je neelektrificirana |
Regio vozovi su
dizel-motorni i saobraćaju isto u razmaku od sat vremena. Vreme putovanja je
sat i devet minuta. Vozovi su čisti i udobni. Voz ne saobraća uz more, prolazi
kroz retko naseljena područja. Usputne stanične zgrade negde jako loše izgledaju,
a negde više ni ne postoje. Za razliku od istočnog dela Evrope tu su ipak izgradili
nove stanice/stajališta.
Usput sam imao priliku da vidim i sporedni uzani kolosek i turistički voz. Definitivno imam razlog da se opet vratim ovde. Nostalgija voz, parnjača saobraća ka jednom turitičkom naselju koje izlazi na Baltičko more.
U razgledanju okolne prirode shvatio sam da oko 20.jula tu na severu sve kasnije sazreva, od zoba, pšenice, suncokreta.... Priroda je slična kao u Bačkoj, mala brda i doline.
Brzo stižemo u
predgradju Rostocka, za nekoliko minuta i na glavnu železničku stanicu.
Rostock-Warnemunde
Nakon što sam
stigao na stanicu, kupujem kartu ka turističkom naselju. Do tamo saobraća
S-bahn, tj. gradski voz. Vožnja traje svega 21 minut i začas stižem na Baltičko
more. Drugi put u životu, jer sam prvi put to video u Švedskoj. Interesantno da
sam prvi put video Baltičko more a ne Jadransko.
Grad Warnemunde, Baltičko more
Ovo turističko mesto je kao Budva u Crnoj Gori. Jako lepo izgradjena, tretira se kao jedno od najskupljih mesta duž obale Baltičkog mora. Uz peščanu plažu su hoteli, u nekadašnjem turističkom centru DDR.
Odavde saobraćaju redovni trajekti za Dansku i Švedsku.
Voda je bila baš topla, plitka plaža, ali je puna morskih biljaka i trave, na koju nisam navikao. Nisam mislio da će biti voda tako fina i prijatna, nisam poneo peškire i kupaći. Zato smo sledeće godine poneli, ali tad je voda bila toliko hladna, a i vetar je duvao, tako da je voda bila ledena.
Bolje da vam slike dočaraju umesto mene.
U prvoj turi toliko
sam vremena proveo na plaži, da smo obilazak starog dela grada Rostock ostavili
za drugu priliku. Tako da sam 2020. godine odvojio vreme za obilazak grada, kao
i za plažu. Od železničke stanice do centra starog grada se stiže za petnaestak
minuta, pešaka.
Na samom ulazu vas
čeka lepa kapija.
Glavni trg je
sličan kao u Wismaru, stil gradnje i kuće su identične. Posle plaže sam jako
ogladneo, tako da sam odlučio da ručam u samom centru grada. Obilazak grada je bio
uveliko u vreme pandemije, tako da je sve bilo drugačije. Sedeo sam napolju u jedan
italijanski restoran (L’Osteria Rostock), svi su mislili da je toliko skup, da
čovek to ne može sebi priuštiti ali je upravo suprotno.
Evo nekoliko slika
iz grada.
RE5 Rostock-Berlin
Posle šetnje po
gradu vratio sam se na železničku stanicu.
Nekoliko fotografija sa stanice. Prvi put tj. 2019.godine u vozu je bila tolika gužva da smo do samog ulaza u Berlin sedeli na stepeništu u vozu, tipičan balkanski stil.
Drugi put u vreme pandemije smo već imali mesta, jer je bilo znatno manje turista. Voz isto prolazi kroz retko naseljena mesta. Lepa priroda, ali kroz putovanje se vidi da posle 30 godina ujedinjenja još uvek istok nije mogao da dostigne i da se reintegriše kao zapadni deo, vidljiva razlika. Pitanje, da li će to uopšte ikad postići?
PONOVO KUĆI
Naš voz za povratak je isto bio voz na sparat, ali DB voz i za dva sata i 41 minut smo stigli na glavnu železničku stanicu u Berlin. Uhvatio sam S-bahn za kući, rutu gradskog voza vidite na slici.
