NEMAČKA: DB Lounge bar u Berlinu

Kako pre putovanja vozom sesti na miru, popiti kafu, sok ili čekajući vezu sa drugim vozom, odmoriti se na kulturnom mestu, uz postojeću voznu kartu? Ovo je veliko pitanje za putnike u zapadnom delu Evrope, dok je ono još uvek misaona imenica na Balkanu. Posle 3 godine pandemije i četiri godine boravka u Berlinu, uspeo sam videti kako izgleda Lounge bar DB-a, nemačke železnice, ovde u Berlinu. Pođite virtualno sa mnom.

 

ZAŠTO?

Prateći na drušvenim mrežama ljude koji putuju i pišu blogove ili rade vlogove, video sam kakve sve biznis čekaonice postoje po aerodromima na celom svetu. Upitao sam se: da li nešto slično ima i po železničkim stanicama? Kako sam se doselio u Berlin , primetio sam da na Glavnoj železničkoj stanici postoji nešto slično, Lounge und Lounge Premium. Na internetu se mogu naći slike iz Berlina (ali malo), ima video iz Hamburga. Odlučio sam da ću makar jednom kupiti kartu prvog razreda, da bih mogao testirati usluge DB Lounge-a!

PLAN

Kada sam podelio svoj plan sa poznanikom, koji je takođe ljubitelj železnice, on me je posavetovao kako da prođem najjeftinije. Hvala mu na savetu.

RAZLIKA IZMEĐU DB LOUNGE I LOUNGE PREMIUM

U dnevnim vozovima širom Nemačke moguće je putovati sa dva razreda, prvim i drugim. Svi putnici koji odvoje nijansu više za putovanje (npr. 10-12 eura više), mogu da putuju 1.razredom. Ima se više mesta, sedišta su veća, a poslužitelji idu iz vagon -restorana do sedišta.

Međutim, karta za prvi razred ne ovlašćuje putnika i za ulazak u DB Lounge ili Premium. Da bih Vam lakše objasnio, evo jedne slike.

 

Nemačka železnica svakom putniku u ICE vozovima velike brzine i na veće daljine nudi 4 opcije karata: Super Sparpreis (super štednja), Sparpreis (štednja), Flexpreis (fleksibilna cena), Flexpreis Plus (dodatno fleksibilna ).

Ove opcije predstavljam u  sledećoj tabeli

 

DB 1.razred
	Super štednja	Štednja	Flexibilna cena	Flexi Plus
Mogućnost storniranja	NE	DA	DA	DA
Gradske karte	NE	DA	DA	DA
Važi samo za određeni voz	DA	DA	NE	NE
Karta nije vezana za voz	NE	NE	DA	DA
Karta važi dan pre polaska i dva dana posle	NE	NE	NE	DA
DB Lounge	NE	NE	DA	DA

 

Jako malo informacija se može dobiti o kriterijumima za ulazak u Premium Lounge. Na web stranici (reisetopia.de) sam uspeo pronaći da oni koji poseduju tzv. “Bahncard 100”, imaju mogućnost ulaska u Premium. “Bahncard 100” je godišnja karta neograničenog putovanja na železnici i košta više od 4.000 Eura.

 

BERLIN HAUPTBAHNHOF

Kao i uvek, i sada sam svoje putovanje započeo sa stanice Berlin-Spandau. Imao sam sreće i uspeo uhvatiti regio voz RE10. 

Ovaj voz prolazi kroz glavnu železničku; stigao sam na odredište za 6-7 minuta, i to na najniži nivo, ispod zemlje. Inače, Glavna železnička stanica u Berlinu ima 5 nivoa. fotografija sa stanice, bio je radni dan, petak, a velika je gužva. Negde sam pročitao da dnevno oko 300.000 ljudi prođe kroz ovu stanicu.

DB LOUNGE – BERLIN

Ulazim u Lounge (da ne bude zabune – to nije DB Lounge Premium, sa mojom kartom mogu ući samo u DB Lounge). Na ulazu sedi radnica za šalterom. Pored nje, mašina za skeniranje karata. Uradim kako to treba, ispred mene je dosta ljudi. Pogledam oko sebe, vidim kako izgleda prostorija. Moderna. Deluje komotno.

Kompjuter učitava moju kartu (koju sam kupio online ali sam ištampao za svaki slučaj). Radnica pogleda na displej ispred sebe, i ne veruje šta vidi!  Karta važi za destinaciju Berlin Hbf-Berlin Sudkreuz, dakle, za svega 5 min vožnje u prvom razredu!

Pita me da li sam pogledao koju kartu sam kupio? Naravno, potvrđujem i dodajem da vodim blog železničke tematike, i da želim da testiram DB Lounge. To je bio najjeftiniji način da uspem ući unutra, objašnjavam.

 

Ona me upita da li bih joj hteo reći koji je moj blog, zatim  se poslužila telefonom i uverila se da stvarno imam blog.

 

Prošao sam hodnik, ušao u Lounge: puno je ljudi. A baš toga sam se pribojavao, naime, da će Lounge biti prepun i  da neću naći odgovarajuće mesto! Imao sam sreće, sasvim nazad sam našao separe za jednu osobu.

 

Svega nekoliko fotografija sam uradio, nisam ni mogao od ljudi. Ovde ne možete nikoga uslikati bez njegove dozvole.

 

Smestio svoje stvari, poneo sam svoj laptop, kupio novine. Otišao sam da vidim sta nude, šta sve može putnik prvog razreda kad poseduje katu koja otvara vrata u Lounge.

Kao što vidite, ima dva aparata za kafu, aparat za vrelu vodu. Više vrsta kafa, i sasvim dovoljno vrsta čajeva.

Čitao sam kommentare nemačkog bloggera koji je takođe testirao Lounge, kaže da Cappucino i Espresso nisu ni blizu kvalitetu koji čovek dobije u kafićima.

Tako sam se ja prvo odlučio za dupli espresso, i moju omiljenu Fantu. Na stanici sam kupio dva kroasana sa čokoladom. Sad sam zaista zauzeo mesto, posle nekoliko fotografija sam se osećao kao ovi biznismeni koji su sedeli oko mene.

Jedno što nisam mislio da će biti tako toplo, moglo se sedeti u kratkim rukavima.

Otvorio sam komp, namestio se, i uz gutljaj kafe krenuo da završim putopis (putopis sam započeo još prošle godine ali nikako da ga privedem kraju!). Mogu Vam reći da sam se baš lepo osećao! Kad sam popio kafu i piće, uzeo sam Cappucino i posmatrao ljude. Kakvi to ljudi koriste ovu uslugu?

Bili su to ljudi u odelima, sa kravatom, i vojnici, a video sam i obične putnike, sasvim normalno obučene.

Tako je vreme prolazilo.

 

 

ŠTA ZAISTA NUDI DB Lounge?

 

Kao što sam naveo, DB Lounge nudi dosta vrsta kafe, tople čokolade, čajeve. Gazirana pića: Coca-cola sa i bez šećera, Fanta, Sprite, mineralnu vodu. I to sve se može točiti kao u kafani pivo.

Pored pića, dnevna štampa je takođe na raspolaganju. Tada kad sam ja bio tamo, samo je bilo Suddeutsche Zeitung-a. Možda ujutru ima veći izbor novina.

 

Uz Cappucino, koji sam izabrao posle espressa, vreme je letelo. Dobio sam inspiraciju, tako sam se lepo osećao, kao kad sam prvi put leteo avionom, telo mi je bilo puno hormona sreće.

Vidite na slici, i kroasane sam smrvio.

Nekoliko slika još o prostoru.

Jela nema, ali ko je gladan, postoji automat, može da se kupi. Ja to nisam znao i unapred sam sebi kupio nešto za pojesti. Na početku sam mislio da će dva-ipo sata biti dugo, međutim vreme je proletelo.

 

U prostoriji se nalazi i nekoliko displeja, prikazuju aktuelni red vožnje, kratke vesti, vremensku prognozu.

 

Zbog unosa tečnosti mora da se koristi i toilet. Imam samo reči hvale za ovaj toalet, na regio vozovima toaleti i pored održavanja jako smrde, ovaj ovde je bio fantazija.

I još jedna interesantna priča, kako mi se to obično dešava:  dok sam išao po kafu, uočim da je jedna strana prostorije prazna, samo se jedna torba nalazila pored automata. Ja je brzo uslikam, ne razmišljajući da bi nekome to pravilo problem, gazdu prtljaga nisam video.

Kad sam se vratio na mesto, tipka me jedna osoba po ramenu, i pita da li sam ja uslikao njegovu torbu? Potvrđujem, nisam znao čija je...Čovek me je zamolio da obrišem sliku sa telefona! Bio sam šokiran. Mogu još nekako razumeti da problem predstavlja fotografisanje lica, ali slika nečije torbe, kofera?...Ima nas svakakvih...

Posle dobrih dvaipo sata boravka “morao” sam napustiti pravo mesto za odmor. Spakovao sam moj laptop, stvari, vratio šolje i krenuo van, kad me ugleda ona žena, i upita kako sam se proveo? Zahvalio sam joj se i napomenuo da za nekoliko nedelja  može da vidi i pročita tekst o današnjem boravku.

 

ICE  Berlin Hbf - Berlin Südkreuz

Moj voz je bio voz iz Berlin-Gesundbrunnen-a za Frankfurt am Mein, morao sam skroz dole, bilo je dosta ljudi.

Stigao sam na vreme, brzo sam našao mesto, rezervirao sam sedište u vagonu “pst”, koji je na početku kompozicije. Ušao sam,  našao sedište 61 ili 51, kad ... neko je već postavio torbu na to sedište! A iznad sedišta je na displeju lepo pisalo: BERLIN-BERLIN! Pokazao sam ženi moju rezervaciju, ona se nasmejala jer putujem samo 5 minuta, ali nisam imao vremena da joj podrobnije objasnim.

Uspeo sam da uradim nekoliko fotografija i već je bilo vreme da napustim voz... na kraju nekoliko fotografija sa stanice.

SUMMA, SUMMARUM

Posle toliko doživljaja, da čovek uspe da odradi sve što je prethodno isplanirao!Lepo sam se proveo i krenuo kući gradskim vozom. Kad saberem, uspeo sam ponovo sebi priuštiti nešto što sam godinama želeo, jako je to lep osećaj. Zaista mi je čast da sam i sa Vama podelio ovaj moj doživljaj! A dobio sam znatno više od potrošenih 20Eura!

(Keszég Kornél)

19.05.2023

NEMAČKA: Putovanje vozom iz Berlina u prošlost

 

Sam naslov govori puno, ali ništa konkretno. Ovaj izveštaj sa putovanja je nesvakidašnji. Za većina čitalaca, turističko mesto Prora na ostvu Rügen ne govori puno, ja sam možda izuzetak. Sama priča vraća nas u istoriju, u period pre Drugog svetkog rata. U tadašnju Nemačku, u kojoj su radnici imali plaćeni odmor. Naravno da su trebali negde to i provesti. Hitler i njegova vlada su odlučili da izgrade monumentalan kompleks, tada najveće letovalište na svetu, u kom može da boravi istovremeno 20.000 turista.

 

Gradnja je krenula ali rat je prekinuo izgradnju, te su radovi su bili tek polovično izvedeni. Posle rata je taj deo države pripao DDR-u (tzv.Istočnoj Nemačkoj), a oni su od započetog kompleksa završili samo jednu zgradu. Tu zgradu je istočnonemačka armija koristila, to je bila zatvorena zona zbog Hladnog rata. Godine 1990-te, kada se stvara ponovo zajednička država, kompleks je pušten u propast, armija se povukla, a pri privatizaciji nikom nije trebalo ni za 1 nemačku Marku. Tako je narednih 20 godina kompleks spavao svoj san, sve dok nisu stigli investitori, koji su pored lepih ideja i fantazija imali i kapital.

 

ZAŠTO?

Kao dete sam već čuo o takozvanom grandioznom letovalištu, hotel-komplexu sa 20.000 kreveta. Nikad nisam mislio da ću se doseliti ovde u Nemačku, i pogotovo ne da ću da živim u Berlinu, „blizu“ tih kompleksa. Sad je na meni da ostvarim još jedan san iz detinjstva, i da obiđem ove zgrade dok se ne obnove, da ih vidim onakve kakve su bile 1939. godine.

Investitori su stigli, i od ogromne zgrade namenjene za letovanje širokih narodnih masa, napravili mesto za jako moćne ljude. Oni renoviraju zgrade i prodaju nove apartmane novim bogatašima za ogromne novce. Da bih video kako je to nekad bilo, morao sam da požurim. Akcija nemačke železnice “ 9 evra karta” mi je išla na ruku.

Ova akcija je trajala do kraja avgusta, i već sam je maksimalno iskoristio: posetio sam obalu Severnog mora, i Nordenay ostrvo, okolinu Berlina i samu pokrajnu Brandenburg, Saksoniju, Tirinšku. Vreme je bilo da vidim i Prora-komplex.

Koga interesuje istorija o Prori, može na ovom linku da nadje tekst na nemačkom, ali Google dosta dobro prevodi.

 

PLAN

Nije trajalo dugo planiranje ovog puta. Web stranica DB-a mi je odmah ponudila najbolju opciju. Imao sam slobodan dan, i to baš nedelju. Vremenska prognoza je za sever Nemačke pokazivala mestimično oblačno, bez kiše, tako da sam odlučio za taj dan.

Tokom planiranja puta, ostrvo Rugen mi nije bilo nikakva novost- svi koji su nekada u školi učili nemački jezik imali su makar jednu lekciju o ovom ostrvu. Onima koji nisu čuli za ovo ostrvo preporučujem da pročitaju o njemu. Reč je o zelenom ostrvu u Baltičkom moru sa milion ptica, velikom raju za ljubitelje prirode i ptica. Ako neko zaista hoće poslušati nešto o ostrvu, kakva je to bila transformacija društva iz kommunističke DDR u savremenu jedinstvenu Nemačku, poslušajte jednu epizodu tečaja (nemački) Radija Deutsche Welle-a na ovom linku.

Podjite samnom, na još jednu veliku i posebnu avanturu.

 

BERLIN HAUPTBAHNHOF (Glavna Žleznička Stanica Berlina)

Kao uvek, i sad sam krenuo u svoju putošestviju sa naše stanice Berlin-Spandau (četvrt na zapadnom delu Zapadnog Berlina). 

Nisam putovao gradskim vozom (S-bahn) kojim redovno putujem na posao, nego sam uzeo RE4 od stanice Berlin-Spandau do Berlin Hbf. Put traje oko 10 minuta, brzo sam stigao do Glavne železničke stanice.

Od mog kvarta do glavne stanice potrebno je oko 45 minuta S-bahnom. Zato sam morao jako rano ustati i krenuti, da bih što pre stigao na odredište. Ipak sam izabrao opciju RE4, da bih što pre stizao. To ima i mane, jer vozovi regionalnog karaktera nisu toliko tačni kao što mi sa Balkana mislimo. Ako voz kasni, onda putnik zakasni na vezu. Ja sam imao sreće, stigao sam na vreme do glavne. RE3 saobraća u taktu od 2 sata, od Berlina do gradića Štalsunda na moru. Pored RE3 do Štalsunda saobraća i RE5 iz Berlina, isto u taktu na dva sata, tako ispadne da svakih sat vremena ima regionalni voz do gradića na Baltičkom moru, kao što vidite na slici  (ova slika je već od novog reda vožnje, od 11.12.2022 godine). (slika vagonweb-a)

Nekoliko fotografija sa Glavne železničke stanice, snimljene su na peronu ispod zemlje Berlin Hbf (tief), pored regionalnih vozova ove perone koriste i ICE vozovi na ruti sever-jug, Hamburg-Munchen, i Berlin-Frankfurt-Karlsruhe...itd.

Kao što vidite na slici, istaknuta je informacija za putnike, sastav voza, da znaju gde da ulaze u kompoziciju.

 

Uspeo sam uhvatit i kompoziciju FEX-Flughafen Express-a, o ovom vozu ću jednom drugom prilikom pisati i testirati. Toliko da saobraća na ruti Berlin-Gesundbrunnen●Berlin Hbf●Berlin-Ostkreuz●BER Flughafen 1-2.

 

BERLIN-ŠTRALSUND (RE3)

Morao sam ustati jako rano, voz RE3 kreće iz jednog gradića iz južnog Brandenburga, prolazi kroz grad (kao i saveznu pokrajnu) Berlin po pravcu jug-sever. Dosta putnika unutar Berlina koristi ovaj voz jer je najbrže sredstvo javnog prevoza na toj liniji.

 

Imao sam sreće da nije bilo puno putnika, ne koliko sam ja očekivao, mimo toga što je bila nedelja jutro. Voz je stigao na vreme, ali dok smo napustili Berlin i pokrajnu Brandenburg, voz se napunio. Vreme vožnje je trajalo malo duže od 3 sata, tako da sam stigao oko 10.45 u Štalsund.

 

Nekoliko slika sa stanice.

 

ŠTRALSUND-PRORA (RE9)

Moj regionalni voz je kretao u 9.59, sledeći u 11.59, da slučajno nisam stigao na ovaj voz, imao bih dva sata za razgledanje starog grada i luke Štalsunda, ali meni je cilj bila Prora. Brzo sam preseo u drugi regionalni voz, i nastavio putovanje. Na ovoj ruti saobraća ODEG-ov Stadler elekromotorni voz, do moje destinacije sam putovao skoro sat vremena.

Nekoliko fotografija sa puta. Vidite da nisam lagao o bojama ostva, naravo da pomaže dosta i klima. Voz je bio prepun putnika, dosta turista je iz Azije.

 

PRORA

Železnička stanica – voz uspori, i stane. Kako izlazim iz voza sa nekoliko putnika, slika stanice me šokira na momenat. Slike govore umesto mene. Nekada rekonstruirano stajalište, danas neodržavano, što je nečekivano za Nemačku. Jeste da je ovo nekad bila istočna, kommunistička zemlja...ali od ujedinjenja prošlo već 30 godina.

 

Peške do mora - Pogledam na Google maps, kako mogu što pre stići do moje destinacije, do zapuštene zgrade sindikalnog letovališta. Oko 2km, 20 min hoda. Prepuštam Vam da uživate u fotografijama koje sam uspeo uraditi.

 

Gigantne zgrade, stare – napuštene, i nove - Pogledajte, više kilometara peščane obale. More, nebo i Kornel, osećanja se nažalost ne mogu podeliti ali evo još nekoliko fotografija.

 

Zapuštene zgrade.

Uskoro i ovo nestaje i zamenjuju ih extra-luksuzne, kao što vidite slike u produžetku.

 

Naravno da se nisam mogao odupreti da ne uđem u vodu! Voda je hladna i naravno nema ta isparenja soli kao na Jadranu. Ali je prelepo, obala gleda na istok, tako da mogu samo zamisliti kakava je zora, i izlazak sunca leti... ideja za jednu drugu priliku.

 

POVRATAK KUĆI

Posle nekoliko sati, vreme je bilo da se vratim nazad za Berlin, jer put traje oko 5 sati. Po preporuci putnika, odustao sam se vratiti večernjim vozom za Berlin, jer sam video snimke i slike predhodnih dana na društvenim mrežama kako ljudi ne mogu ulaziti u voz zbog gužve.

Izabrao sam jedan raniji. Bez problema sam se vratio, imao sam sreće nije bilo gužve. I na vreme sam stigao na Berlin Hbf. Popeo sam na peron i čekao moj gradski voz do kuće. Evo nekoliko fotografija sa stanice.

 

Prvo sam S5 do Westkreuz-a, pa sa mojim vozom S9 do Spandau, dok je pao mrak i ja sam stigao do stana.

SUMMA, SUMMARUM

Bio sam fizički jako umoran, od 4.30 na nogama, ali svoje baterije napunio do maksimuma. Bio sam sretan što sve isplanirao uspeo sam i realizovati. Sigurno će bite još prilike da posetim ovaj deo Nemačke, kao i grad Štalsund. Za kartu nisam trebao ništa izdati, imao sam, koštalo mi je samo što sam pojeo i popio. Ovo putovanje mogu zaista dokumentovati kao najjeftinije putovanje do mora ikad u životu. A za kvalitet slika nemojte zameriti, koristio sam telefon Samsung A21, koji ne poseduje neku kvalitetnu kameru.