NEMAČKA: Putovanje vozom iz Berlina u prošlost

 

Sam naslov govori puno, ali ništa konkretno. Ovaj izveštaj sa putovanja je nesvakidašnji. Za većina čitalaca, turističko mesto Prora na ostvu Rügen ne govori puno, ja sam možda izuzetak. Sama priča vraća nas u istoriju, u period pre Drugog svetkog rata. U tadašnju Nemačku, u kojoj su radnici imali plaćeni odmor. Naravno da su trebali negde to i provesti. Hitler i njegova vlada su odlučili da izgrade monumentalan kompleks, tada najveće letovalište na svetu, u kom može da boravi istovremeno 20.000 turista.

 

Gradnja je krenula ali rat je prekinuo izgradnju, te su radovi su bili tek polovično izvedeni. Posle rata je taj deo države pripao DDR-u (tzv.Istočnoj Nemačkoj), a oni su od započetog kompleksa završili samo jednu zgradu. Tu zgradu je istočnonemačka armija koristila, to je bila zatvorena zona zbog Hladnog rata. Godine 1990-te, kada se stvara ponovo zajednička država, kompleks je pušten u propast, armija se povukla, a pri privatizaciji nikom nije trebalo ni za 1 nemačku Marku. Tako je narednih 20 godina kompleks spavao svoj san, sve dok nisu stigli investitori, koji su pored lepih ideja i fantazija imali i kapital.

 

ZAŠTO?

Kao dete sam već čuo o takozvanom grandioznom letovalištu, hotel-komplexu sa 20.000 kreveta. Nikad nisam mislio da ću se doseliti ovde u Nemačku, i pogotovo ne da ću da živim u Berlinu, „blizu“ tih kompleksa. Sad je na meni da ostvarim još jedan san iz detinjstva, i da obiđem ove zgrade dok se ne obnove, da ih vidim onakve kakve su bile 1939. godine.

Investitori su stigli, i od ogromne zgrade namenjene za letovanje širokih narodnih masa, napravili mesto za jako moćne ljude. Oni renoviraju zgrade i prodaju nove apartmane novim bogatašima za ogromne novce. Da bih video kako je to nekad bilo, morao sam da požurim. Akcija nemačke železnice “ 9 evra karta” mi je išla na ruku.

Ova akcija je trajala do kraja avgusta, i već sam je maksimalno iskoristio: posetio sam obalu Severnog mora, i Nordenay ostrvo, okolinu Berlina i samu pokrajnu Brandenburg, Saksoniju, Tirinšku. Vreme je bilo da vidim i Prora-komplex.

Koga interesuje istorija o Prori, može na ovom linku da nadje tekst na nemačkom, ali Google dosta dobro prevodi.

 

PLAN

Nije trajalo dugo planiranje ovog puta. Web stranica DB-a mi je odmah ponudila najbolju opciju. Imao sam slobodan dan, i to baš nedelju. Vremenska prognoza je za sever Nemačke pokazivala mestimično oblačno, bez kiše, tako da sam odlučio za taj dan.

Tokom planiranja puta, ostrvo Rugen mi nije bilo nikakva novost- svi koji su nekada u školi učili nemački jezik imali su makar jednu lekciju o ovom ostrvu. Onima koji nisu čuli za ovo ostrvo preporučujem da pročitaju o njemu. Reč je o zelenom ostrvu u Baltičkom moru sa milion ptica, velikom raju za ljubitelje prirode i ptica. Ako neko zaista hoće poslušati nešto o ostrvu, kakva je to bila transformacija društva iz kommunističke DDR u savremenu jedinstvenu Nemačku, poslušajte jednu epizodu tečaja (nemački) Radija Deutsche Welle-a na ovom linku.

Podjite samnom, na još jednu veliku i posebnu avanturu.

 

BERLIN HAUPTBAHNHOF (Glavna Žleznička Stanica Berlina)

Kao uvek, i sad sam krenuo u svoju putošestviju sa naše stanice Berlin-Spandau (četvrt na zapadnom delu Zapadnog Berlina). 

Nisam putovao gradskim vozom (S-bahn) kojim redovno putujem na posao, nego sam uzeo RE4 od stanice Berlin-Spandau do Berlin Hbf. Put traje oko 10 minuta, brzo sam stigao do Glavne železničke stanice.

Od mog kvarta do glavne stanice potrebno je oko 45 minuta S-bahnom. Zato sam morao jako rano ustati i krenuti, da bih što pre stigao na odredište. Ipak sam izabrao opciju RE4, da bih što pre stizao. To ima i mane, jer vozovi regionalnog karaktera nisu toliko tačni kao što mi sa Balkana mislimo. Ako voz kasni, onda putnik zakasni na vezu. Ja sam imao sreće, stigao sam na vreme do glavne. RE3 saobraća u taktu od 2 sata, od Berlina do gradića Štalsunda na moru. Pored RE3 do Štalsunda saobraća i RE5 iz Berlina, isto u taktu na dva sata, tako ispadne da svakih sat vremena ima regionalni voz do gradića na Baltičkom moru, kao što vidite na slici  (ova slika je već od novog reda vožnje, od 11.12.2022 godine). (slika vagonweb-a)

Nekoliko fotografija sa Glavne železničke stanice, snimljene su na peronu ispod zemlje Berlin Hbf (tief), pored regionalnih vozova ove perone koriste i ICE vozovi na ruti sever-jug, Hamburg-Munchen, i Berlin-Frankfurt-Karlsruhe...itd.

Kao što vidite na slici, istaknuta je informacija za putnike, sastav voza, da znaju gde da ulaze u kompoziciju.

 

Uspeo sam uhvatit i kompoziciju FEX-Flughafen Express-a, o ovom vozu ću jednom drugom prilikom pisati i testirati. Toliko da saobraća na ruti Berlin-Gesundbrunnen●Berlin Hbf●Berlin-Ostkreuz●BER Flughafen 1-2.

 

BERLIN-ŠTRALSUND (RE3)

Morao sam ustati jako rano, voz RE3 kreće iz jednog gradića iz južnog Brandenburga, prolazi kroz grad (kao i saveznu pokrajnu) Berlin po pravcu jug-sever. Dosta putnika unutar Berlina koristi ovaj voz jer je najbrže sredstvo javnog prevoza na toj liniji.

 

Imao sam sreće da nije bilo puno putnika, ne koliko sam ja očekivao, mimo toga što je bila nedelja jutro. Voz je stigao na vreme, ali dok smo napustili Berlin i pokrajnu Brandenburg, voz se napunio. Vreme vožnje je trajalo malo duže od 3 sata, tako da sam stigao oko 10.45 u Štalsund.

 

Nekoliko slika sa stanice.

 

ŠTRALSUND-PRORA (RE9)

Moj regionalni voz je kretao u 9.59, sledeći u 11.59, da slučajno nisam stigao na ovaj voz, imao bih dva sata za razgledanje starog grada i luke Štalsunda, ali meni je cilj bila Prora. Brzo sam preseo u drugi regionalni voz, i nastavio putovanje. Na ovoj ruti saobraća ODEG-ov Stadler elekromotorni voz, do moje destinacije sam putovao skoro sat vremena.

Nekoliko fotografija sa puta. Vidite da nisam lagao o bojama ostva, naravo da pomaže dosta i klima. Voz je bio prepun putnika, dosta turista je iz Azije.

 

PRORA

Železnička stanica – voz uspori, i stane. Kako izlazim iz voza sa nekoliko putnika, slika stanice me šokira na momenat. Slike govore umesto mene. Nekada rekonstruirano stajalište, danas neodržavano, što je nečekivano za Nemačku. Jeste da je ovo nekad bila istočna, kommunistička zemlja...ali od ujedinjenja prošlo već 30 godina.

 

Peške do mora - Pogledam na Google maps, kako mogu što pre stići do moje destinacije, do zapuštene zgrade sindikalnog letovališta. Oko 2km, 20 min hoda. Prepuštam Vam da uživate u fotografijama koje sam uspeo uraditi.

 

Gigantne zgrade, stare – napuštene, i nove - Pogledajte, više kilometara peščane obale. More, nebo i Kornel, osećanja se nažalost ne mogu podeliti ali evo još nekoliko fotografija.

 

Zapuštene zgrade.

Uskoro i ovo nestaje i zamenjuju ih extra-luksuzne, kao što vidite slike u produžetku.

 

Naravno da se nisam mogao odupreti da ne uđem u vodu! Voda je hladna i naravno nema ta isparenja soli kao na Jadranu. Ali je prelepo, obala gleda na istok, tako da mogu samo zamisliti kakava je zora, i izlazak sunca leti... ideja za jednu drugu priliku.

 

POVRATAK KUĆI

Posle nekoliko sati, vreme je bilo da se vratim nazad za Berlin, jer put traje oko 5 sati. Po preporuci putnika, odustao sam se vratiti večernjim vozom za Berlin, jer sam video snimke i slike predhodnih dana na društvenim mrežama kako ljudi ne mogu ulaziti u voz zbog gužve.

Izabrao sam jedan raniji. Bez problema sam se vratio, imao sam sreće nije bilo gužve. I na vreme sam stigao na Berlin Hbf. Popeo sam na peron i čekao moj gradski voz do kuće. Evo nekoliko fotografija sa stanice.

 

Prvo sam S5 do Westkreuz-a, pa sa mojim vozom S9 do Spandau, dok je pao mrak i ja sam stigao do stana.

SUMMA, SUMMARUM

Bio sam fizički jako umoran, od 4.30 na nogama, ali svoje baterije napunio do maksimuma. Bio sam sretan što sve isplanirao uspeo sam i realizovati. Sigurno će bite još prilike da posetim ovaj deo Nemačke, kao i grad Štalsund. Za kartu nisam trebao ništa izdati, imao sam, koštalo mi je samo što sam pojeo i popio. Ovo putovanje mogu zaista dokumentovati kao najjeftinije putovanje do mora ikad u životu. A za kvalitet slika nemojte zameriti, koristio sam telefon Samsung A21, koji ne poseduje neku kvalitetnu kameru.