Posle dve godine boravka u Nemačkoj i naravno od toga već više od godinu dana u pandemiji, nije bilo baš pametno putovati ni unutar države, a jedan period je čak bilo i zabranjeno. Posle povratka, tako da kažem naše slobode i nakon nekoliko dana planiranja odlučio sam da isprobam jednu posebnu voznu kartu Quer durch Deutschland i proputujem jednu lepu deonicu u istočnim saveznim pokrajnama Nemačke. Sa ovom kartom sam obišao 4 savezne pokrajine i to: Berlin, Brandenburg, Saxen-Anhalt i Donju-Saksoniju.
Šta je zaista Quer
durch Deutschland karta? To je jedna karta za putovanje malih grupa, ili
porodice. Sa ovom kartom može da putuje max. 5 odraslih osoba i još troje dece
izmedju 3-6 godina, besplatno. Karta za prvu osobu je 44Eura i za svaku narednu
osobu još 7EUR. Karta ovlašćuje putnike da radnim danom od 9:00 prepodne do
3:00 posle ponoći putuje neograničeno u svim RB (regionalnim) i RE
(regionalexpress) vozovima. Regiovoz ja lično doživljavam kao putnički voz kod
nas, jer staje na svim stanicama i generalno ruta nije dugačka, dok
regionalexpress već sam objašnjava da je ekspresni voz regionalnog karaktera,
generalno prelazi granice nemačkih pokrajina, neki prolaze i kroz 2-3 pokrajine.
Staju samo u manjim i većim gradovima.
Putovanje sam počeo od železničke stanice Berlin Spandau, blizu koje stanujem. Moj izabrani dan putovanja bio je radni dan, karta je važila od 9 sati ujutru, tako da sam odlučio da krenem ranije i kupio sam jednu dodatnu kartu za Berlin C zonu, koja me je koštala dodatnih 1,70EUR, da bi što pre stigao u Potsdam.
Dan mog putovanja
je verovali ili ne bio prvi dan posle štrajka Nemačkih Železnica (DB). Štrajk
je trajao do 3:00 sata ujutru, na dan kad sam planirao da putujem. Nisam
odustao i kada sam stigao na stanicu, dočekala me je vest da se DB izvinjava
putnicima objavom da je regionalni saobraćaj u celoj državi uspostavljen, ali
da vozovi saobraćaju sa velikim kašnjenjima. Tako da sam mogao samo da obidjem
Brandenburg, Saksoniju-Anhalt i Donju Sakxoniju do Hannovera. Tirinšku oblast
(regiju) sam morao da otkažem, jer ne bih vremenski mogao da postignem, zbog
toga što izmedju Magdeburga i Erfurta nema puno linija kad je meni bilo
potrebno.
Doručak u Potsdamu (Berlin Charlottenburg-Potsdam Hbf sa RE1 regionalexpressom)
Da bih što brže stigao u Potsdam (glavni grad Brandenburga), izabrao sam regio vozove umesto S-Bahna, tako da sam jednim presedanjem na stanici Berlin Charlottenburg, za koji sam imao 7 minuta (što je sasvim dovoljno na toj stanici), uspeo najbrže stići u Potsdam. Tako sam u 6.59 krenuo RB14 vozom i za 6 minuta stigao u Berlin Charlottenburg gde sam čekao nekoliko minuta i nastavio sa RE1 vozom 15minuta do Potsdama. Sa S-bahnom, sa jednim presedanjem minimum 45minuta traje putovanje. U Potsdam sam prošetao pored reke Havel, koja isto protiče i kroz centar Spandaua. Prošetao sam sve do katedrale. Evo nekoliko fotografija iz Potsdama. Već sam više puta obilazio centar grada, tako da sad nisam odvojio više vremena, već sam više vremena rasporedio za obilazak ostalih gradova.
Posle šetnje sam
seo u restoran na stanici na doručak i jutanju kaficu, naravno uz važenje mera
i uz obaveznu prijavu preko Luca aplikacije.
Nakon doručka i
kafe bio sam spreman moje pravo putošestvije po istočnoj nemačkoj. Jeste da sam
već bio na sever Nemačke, ali tada je putovanje vozom bilo samo sredstvo za
putovanje. RE1 generalno izmedju Berlina i Brandenburga saobraća u razmaku od
30min, ali zbog štrajka su uspeli samo da ispoštuju razmak od sat vremena, tako
da se moj plan malo izmenio, ali sam krenuo u nadi da ću uspeti stići do
Hannovera.
Potsdam-Brandenburg an Havel sa RE1 regionalexpressom
Bez ikakvih problema sam nakon 29min putovanja stigao u mali grad po kome je cela pokrajina dobila ime. Železnička stanica nije u samom centru grada, tako da sam imao malo vremena da obidjem sam centar grada i odlučio da upotrebim gradski prevoz. Tramvajem sam se provozao do centra.
Stari grad je mali, ali je jako lep sa starim
zgradama. Odlučio sam da ću sledeći put više vremena odvojiti da obidjem grad i
njegove znamenitosti. Pored reke Havel su lepe bašte, tako da čovek može da sedne
i odmori uz kufu, uživajući u prirodi i lepim starim zgradama.
Nekoliko mojih fotografija uživajući u razgledanju grada.
Brandenburg an Havel-Magdeburg Herrenkrug isto sa
RE1
Vratio sam se
ponovo na stanicu i kupio nešto za pojesti nastavivši dalje moje putovanje istim vozom i nakon sat vremena putovanja
kroz brandenburške ravnice i prelaska granice u Saksoniju-Anhalt. To je nažalost
i dan-danas jedna od najnerazvijenijih pokrajina, najviše mladih odlazi iz ove
pokrajine.
Grad Magdeburg, prestonica pokrajne Saxonije
Anhalt
Zbog radova na pruzi moj voz RE1 je sabraćao samo do prigradske stanice Magdeburga, odatle sam morao tramvajem do glavne železničke stanice. U ovom slučaju sam odlučio da udjem bez karte, jer sam video kako masa iz voza ulazi u tramvaj bez kupljene karte.
Pored mene su putovala dvojica iz Armenije,
osim maternjeg i ruskog nisu govorili ni jedan drugi jezik. Ja sam polako
pričao na srpskom sa njima, a oni ruski i sporazumevali smo se nekako, oni su
isto putovali ka zapadnoj Nemačkoj. Oduvek me je interesovalo područje Kavkaza,
Bože zdravlja, za koju godinu ću se potruditi da obidjem i te krajeve.
Kako smo tramvajem
prolazili kroz grad, prešli smo i preko reke Elbe, i stigli u centar grada,
koji je nakon rata obnovljen sa i zamenjen ružnim socio-realističkim zgradama.
Ipak sam uspeo u centru da nadjem jednu interesantnu zgradu.
Pored te zgrade je bila
prelepa katerdrala, nažalost nisam mogao da udjem i da vidim kako izgleda
iznutra. Pored katedrale je oststak tvrdjave. Ko bude imao priliku da poseti
ovaj grad, toplo mu preporučujem da obidje i ovaj deo. Morao sam sići i na
obalu Elbe. Toliko sam priča čuo o ovoj reci, koja se kod Hamburga uliva u
Severno more. Imao sam sreće da je dan mog putovanja bio prelep (30oC),
za sever Nemačke to je i više nego dobro.
Magdeburg Hbf-Braunschweig Hbf sa RB40 Regionalbahn-om
Posle brzog obilaska
centra Magdeburga, prošetao sam do glavne železničke stanice koja se uveliko obnavlja.
Glavni hodnik ispod perona je skoro završen, biće više prodavnica, malih
restorana brze hrane, trafika, svega što je potrebno stanicama takvih
karaktera. Kad čovek uporedjuje ovo što vidi u Nemačkoj i na Balkanu (ex Yu)
duša te boli.
Moje prevozno
sredstvo je i dalje naravno voz (dvospratni, crvene boje), koji saobraća u
razmaku od sat vremena i vreme putovanja traje 68minuta. Na ruti od Magdeburga
ka Braunschweigu prelazim danas već nevidjivu granicu izmedju istočne i zapadne
nemačke. Na žalost čak i posle 30 godina od pada berlinskog zida je ta granica
itekako vidljiva.
Od Magdeburga više
nije samo ravnica. Predeo je brdovit kao da prolazite našom Šumadijom i posle
šume prelazite tu „mističnu granicu“. Čovek u momentu oseti razliku, uredjenje
naseljenih mesta, železničkih stanica... Razlike se najviše vide na železničkim
stanicama. Na istoku države su stanice totalno zapuštene, propadaju i oronule
su, ali pored takvih stanica su svakako izgradili savremena stajališta sa
automatima, iako fasade zgrada baš ruže kompletan izgled. DB želi da ih proda,
ako postoji potreba za korišćenjem istih.
Dok su stanice na
zapadu jako dobro održavane, funkcionalne, renovirane. U manjim mestima su neke
čak i preuređene u male kafiće, restorančiće, ili pekare, a pored izgradjena
moderna stajališta sa automatima. Bilo bi lepo da tako preurede stanične zgrade
i na istoku zemlje. Elem, da se vratimo na moje putovanje... Posle malo više od
sat vremena vožnje moj voz stiže u prvi veći železnički čvor u Niedersaxoniju
(Donju Saksoniju).
Braunschweig-Hannover Hbf sa RE60
Ovaj gradić nisam
obilazio, nisam imao vremena, tek toliko da izadjem ispred stanice i kupim
nesto za jelo i nastavim put ka Hannoveru. Braunschweig je kao što sam i pomenuo
značajan železnički čvor, tu prolaze svi ICE vozovi iz Berlina za Frankfurt i
ka Švajcarskoj.
Iako sam imao malo
vremena, ipak sam uspeo u nekoliko minuta da uslikam par vozova. Pored standardnih ICE i DB
Regio duplexa, takodje možete putovati i sa drugim privatnim operaterima.
Moje putovanje sam
nastavio sa Westfalen Bahn-om koji saobraća do gradića Rheine, preko Hannover
Hbf. Vreme putovanja je bilo samo 45 minuta. Regionalni vozovi saobraćaju u vremenskom
razmaku od 30 minuta za Hannover.
Enterijer voza, prelepa
kombinacija boja mi se jako svidela. RE60 je tog dana bio jedan Stadler Duplex
žuto-plave boje. Voz je dupke pun bio, ali u toku putovanja nisam sreo ni
jednog konduktera.
Grad Hannover
Sa nekoliko minuta
kašnjenja stigli smo u centar Hannovera na glavnu železničku stanicu. Bio sam
jako uzbudjen, donekle umoran i naravno jako srećan što sam bez velikih
kašnjenja stigao na odredište, iako sam ujutru u 5 sati ustao, a sad je već pet
popodne... Što kažu, već 12 sati na nogama iako najviše provedenih u vožnji,
ali ipak...
Nekoliko
fotografija grada iz moje perspektive.
Železničkoj stanici za mene jedan interesantan regionalan voz, koji saobraća ka Severnom moru, Nord
Hannover-Braunschweig-Magdeburg Hbf-Berlin Charlottenburg
Posle obilaska
grada vratio sam se na železničku stanicu. Interesantno je da usput nisam čuo
ni jugoslovenski ni madjarski jezik, ali nisam ni pogledao koliko ljudi živi u
gradu, sa naših prostora.
Povratak do Magdeburga je protekao u najboljem redu i bez ikakvih iznenadjenja, kupio sam sebi piće i sendvič, ako budem ogladneo. Posle 45 minuta sam stigao u Braunschweig gde imao dovoljno vremena za presedanje i zatim nastavio do Magdeburga. Samo sam brinuo da ne zakasnim na voz u Magdeburgu, jer zbog radova na pruzi opet sam morao da koristim tramvaj, a u povratku sam kupio kartu za gradski prevoz i na vreme uspeo da sstignem ze RE1 voz. Krenuli smo na vreme i isprobao sam automat u pomenutom vozu, imaju automat za pića i za snacks-grickalice (žvake, čokoladice, čips).
Na stanici Berlin-Charlottenburg sam prešao u drugi regio voz ka Berlin-Spandau stanici i za nekoliko minuta sam bio u svom delu grada. Uhvatio noćni bus i krenuo kući.
Summa, summarum
Stigao sam posle ponoći kući, bio je jako dugačak dan... Više od 20 sati putovanja, dosta predjenih kilometara, pun utisaka koje sam pokušao prikazati u nekoliko slika, nadam se da sam uspeo nešto od toga i vama, dragim čitaocima preneti. Sa kartom Quer durch Deutschland sam prvi put putovao kroz Nemačku. Jeste da je karta namenjena za grupno putovanje, odnosno pruža jako povoljno putovanje ako putnik ima nameru više saveznih pokrajina da obidje, a za ljubitelje vozova i železnice verujem da je veoma dragocena.
Do Hannovera postoji jako puno IC i ICE vozova velikih brzina, ali sam se ja ipak odlučio koristiti Regionalne, tj. putničke i regioexpress vozove, tj. brze vozove. Usput sam obilazio i gradove kroz koje sam prolazio, tako da nije samo čisto putovanje vozom. Posle toliko lepih utisaka nadam se da ću uspeti još puno, puno takvih putovanja u sopstvenoj režiji organizovati i tako obilaziti Nemačku.
(Keszég Kornél)
13.08.2021
POVEZANE TEME:
NEMAČKA: Vozom do Baltičkog mora