NEMAČKA: ICE vozom od Berlina do Münstera

Prva vožnja ICE vozom na Nemačkim prugama

Posle prve i druge avanture regionalnim vozovima u istočnim pokrajnama nemačke, tj. nekadašnjim prugama DDR-a, dočekao sam da se provozam u vozu InterCityExpressu i to iz glavnog grada Berlina do poznatog studenstog gradića Münster, u pokrajni NRW (Severna Rajna Vestfalija).

Dok sam prethodna putovanja brzo isplanirao, ovo putovanje je tako reći život, sam po sebi omogućio. Retko iznosim privatan život u mojim putopisima, ali sada.. Eto da podelim i taj delić sa vama. Posle tri godine boravka i integracije u Nemačkoj, mogu vam ispričati kako je moja nekadašnja koleginica sa posla i draga prijateljica posle mene odlučila da promeni život iz korena i doseli se u Nemačku. Njoj je to bilo mnogo teže nego meni, jer je sve to sa srpskim pasošem uradila, što nimalo nije bilo lako. Termini, viza, učenje jezika, ali je uspela! Danas radi i živi u Minsteru (Münster), a moje putovanje je idealna prilika posete upravo njoj. Divim se i jako sam ponosan na nju, jer je vredna i uporna, zna šta želi u životu. Sada da se vratimo gore navedeno naslovu.

 

PLANIRANJE PUTOVANJA, KARTE, PRIPREMA

Prethodna putovanja unutar Nemačke sam ad-hok radio do sada i putovanja su bila regionalnim vozovima, gde je cena karata bila fiksna, dok cene karata za IC i ICE vozove variraju, tj. što bliže putujete, cena karte je skuplja. To je odraz nemaca, kako ceo život isplaniraju, tako planiraju i svoja putovanja. Na velikim relacijama putovanje vozovima velikih brzina mogu biti itekako skupa. Zato je bilo važno putovanje na vreme isplanirati i videti na dan putovanja koji voz je najpovoljniji. Treba znati da su jutarnji vozovi uvek jeftiniji od ostalih. Tad je broj putnika smanjen, tako da sam ja izabrao voz ICE 946/956 ujutru u 5:44 koji polazi sa stanice iz mog kvarta, tako da nije bilo potrebe da idem do glavne železničke stanice. Sa brzim vozom ću do Hamm stanice putovati gde presedam na regio voz do Minstera, što traje još svega pola sata vožnje.

U povratku sam našao povoljnu vezu i to direktnu, IC245 je direktni IC voz iz Minstera  za Berlin koji prolazi kroz naše prigradsko naselje. Idealan izbor za povratak.

Jedno veče sam se odlučio za karte, stavio sve na papir, sutradan sam otišao do blagajne DB, službenica je sve još jednom proverila, tako da me je sve koštalo u odlasku 23,9 eura, a u povratku 17,9 eura, što je ispalo jako povoljno. Izabrao sam Super Sparpreis opciju, znači da karte ne podležu zameni, niti izmeni. Ostalo je molitva Bogu da se ništa do tada ne desi.

Razboleo sam se u medjuvremenu, nedelju dana bio na bolovanju, pravi grip me je uhvatio nakon skoro deset godina. Imao sam teže simptome nego koji su Corona-virus preležali. Dan pre polaska sam proverio koliko košta karta za pomenutu relaciju, evo vidite šta sam našao, umesto 23,90Eura sad je 74,90, sami vidite da je ogromna razlika.

BERLIN-SPANDAU – HAMM(Westf)HBF

Uobičajeno pre svakog puta, uvek loše spavam (verovatno zbog nervoze). Konačno je svanuo i magični 13.maj, zamislite... baš petak. Spakovao sam ranac i rano u 5.05 sam imao bus do železničke stanice Berlin-Spandau (Špandau), treba znati da je to najduže pokrivena železnička stanica u celoj Nemačkoj (u arhitektonskom smislu – krov preko svih perona).

Čekao sam na peronu za međugradske vozove. Moj voz je stigao na vreme, ukrcao sam se, a da nisam ni znao da je mesto rezervisano u tzv. „vagonu tišine“ tj, u kome putuju ljudi biznismeni, ili ko želi usput da čita ili malo dremne, bez dece. Zaista je bila usluga na nivou. Moja očekivanja su zaista prevaziđena! Bio sam fasciniran! Sa oduševljenjem mogu reći da mi se više svidelo od vagona Railjeta drugog razreda.

Želim još nešto bitno naglasiti. U pitanju je obeležavanje rezervacija sedišta u vozovima. Do sada sam putovao isključivo na more do Sutomora u crnoj gori sa rezervacijom, tamo su bili brojevi naznačeni i po tome se putnik lako snalazio. Međutim, ko nije imao rezervaciju morao je ustati ako je neko došao sa kartom i rezervacijom. U mom vozu je na broju sedišta, bio mali ekran gde je crvenim slovima pisala rezervacija Berlin-Hamm i što je mene najviše iznenadilo, da se nekoliko minuta pre ulaska na izabranu destinaciju (stanicu), kao budilnik se čuje razglas da putnik treba da izađe iz voza.

ICE voz tik za nekoliko minuta ubrzava do 199 km/h, na šta sam se ja ponadao da će ubrzati do maksimalno dozvoljenih 300 km/h, ali se to nažalost nije desilo. Celim putem smo išli samo do 200 km/h i ponekad bi prešao do 215 km/h, kako sam pratio monitor u putničkom vagonu.

Vagon je bilo bez odeljaka, ali zaista na nivou. Posle dobrih sat vremena puta je bilo vreme za jutarnju kafu i doručak. Inače kada radim obavezno doručkujem, ali ne nešto preterano puno, ali uvek slatko i kalorično. U vagon-restorana bilo je malo putnika, izbor mi je bio francuski doručak. Cene su prihvatljive s obzirom da smo u Nemačkom ICE vozu. Sve vrste kafe su skoro kao u kafićima u Berlinu. Sve u svemu doručak, kafa i jedno piće je oko 10Eura.

Do restorana sam morao proći kroz druge vagone, gde je tad već bilo pozamašno popunjeno putnicima... dosta dece, vriske... Onda sam shvatio kako bi putovanje moglo biti i drugačije.

Internet u vozu – dok je na relaciji iz Berlina za Baltičko more (Wismar, Rostock), mobilna mreža nikakva, između naseljenih mesta nema mobilne mreže, pruga prolazi kroz slabo naseljeno područje. U ICE vozu DB ima svoju besplatnu WIFI mrežu, a uz prugu stalno sam imao mobilnu mrežu i dobar protok interneta na telefonu.

Ruta je bila: Spandau-Stendal-Wolfsburg-Hannover-Bielefeld-Hamm i u stanici Hamm se kompozicija koja je dotle išla u sinhronu odvaja i ICE946 saobraća dalje za Dizeldorf, a ICE956 za Keln. Putovanje ICE vozom je trajalo svega 3 sata, brzo je prošlo, ali na ovoj ruti nismo uspeli dostići brzinu od 300 km/h. Kad je brzina u pitanju, mogu reći da se voz dosta tresao i ljuljao. Očekivao sam nešto drugačiji osećaj putovanjem ICE vozom. Kad gledam kartu brzih pruga Nemačke, onda mi je sve jasno na ovoj relaciji se ni ne mže voziti nešto više od 200 km/h, kao što i sami možete videti na slici.

HAMM(Westf)HBF – MÜNSTER (Westf)HBF

Voz je stigao strogo na vreme, imao sam 9 minuta da napustim ICE i da pređem na drugi peron i da uhvatim Regio voz za Minster. Nikad ne volim da je između dva voza toliko malo vremena za presedanje, ali bez kašnjenja smo stigli. Tako da nije predstavljalo problem, ko je pušač imao je vremena i da zapali jednu cigaretu.

Na vreme stiže Regio voz za Minster, niskopodni motorni voz. Putovanje na ovoj relaciji je trajalo nešto više od 20ak minuta... Idealno. Brzina je prelazila 140 km/h, kako mi je Samsungova aplikacija pokazivala, sigurno nije 100% tačna, ali ipak okvirno. Bez ikakvih problema je voz stigao na glavnu stanicu u Minster gde me je već uzbuđeno čekala drugarica i bivša koleginica.

 

GRAD MÜNSTER

Kako sam već ranije spominjao u pitanju je poznati studentski grad, pun mladih ljudi, sa oko 60.000  studenata. Grad ima malo više nego 300.000 stanovnika, veličine kao Novi Sad. U XIX. veku grad je bio središte Vestfalije, ko želi nešto više da sazna o gradiću, može na Wikipediji naći dosta informacija.

 

Prijateljstvo

Kao što sam spomenu... Jelena, nekadašnja koleginica iz Somborske bolnice i prijateljica koju bi svaka osoba poželela imati. U mojim putopisima trudim se što manje pričati o svom privatnom životu, ali u ovom slučaju pravim izuzetak.  Jelena i  ja smo godinama radili zajedno, delili muke života med.tehničara u Srbiji i ta situacija nas dovede u Nemačku. Pre 4 godine još niko od nas nije ni pretpostavljao  da ćemo se 2021. prvo u Berlinu kod mene, a zatim i  kod nje u Minsteru družiti. 

Prvi dan... dan dolaska u grad, bilo je malo prohladno zbog vetra, ne treba zaboraviti da je Vestfaliji blizu Severno more, nema planina na toj strani i zato je to vetrovito područje. Obišli smo uži centar grada, stari grad.

Znamenitosti, iz mog ugla kamere. Nekoliko fotografija.

 

ŽELEŽNIČKO ČVORIŠTE MINSTER

Nekoliko statističkih informacija, koje su od prošle godine.. u stvari nisu u potpunosti tačne, ali ipak daju orijentaciju. Železničko čvorište ima nekoliko ICE linija od Hamburga ka jugu države i ka Berlinu nekoliko linija. IC i EC vozovi za Keln, Štutgart, Minhen, kao i ima međunarodna IC liniju za Klagenfurt u Austriji i EC7 iz Hamburga do Interlaken Ost u Švajcarskoj.

Regionalnim vozovima je grad povezan  sa okolnim mestima i bitnim gradovima pokrajine sa vremenskim razmakom od 30, 60, 120 minta, ka: Bielefeldu, Emdenu, Essenu, Dizeldorfu... Više informacija možete naći na web stranici bahn.de i na Wikipediji.

Interesantna stvar što na koju sam naišao, čitajući o ovom gradu jeste, atomsko sklonište i to ispod železničke stanice. Izgrađeno još u vreme hladnog rata.

 

IZLET U WESTFALIJI, OBILAZAK DVORCA U NORDKIRCHEN-U

Prelep dvorac smešten na jednom ostrvu na jezeru. Ne bih puno pričao o dvorcu, koga interesuje može na internetu i na Wikipediji sve naći. Sve u svemu prelepo smo iskoristili vreme, sunčan dan, a u centru sela ni manje, ni više balkanski restoran. Milina jedna!

Veoma sam bio srećan što sam pored obilaska grada, kao i putovanje imao mogućnost tako nešto lepo videti i doživeti, što prirodu, što mala seoska naselja, videti da sve može biti uređeno tip-top. Jedino nam to fali na Balkanu, da imamo više motivacije, da se trudimo svoja imanja održavati. Ni cela Nemačka nije takva, grad Berlin ima lepo uređena mesta, ali isto tako zapuštena.

POVRATAK KUĆI SA IC 245 VOZOM MÜNSTER-BERLIN

Posle kratkog boravka u Vestfaliji svanuo je i dan za povratak, nedelja jutro. Naš IC voz je direktna veza izmedju Münstera i Berlin-Gesundbrunnena. Ujutru u 7:33h smo krenuli sa perona 9. 

Za svaki slučaj, ne znajući kolika je gužva u vozu, uzeo sam i rezervaciju uz kartu. Vreme putovanja, planirano po redu vožnje je bilo 3 sata i 33 minuta, što se uspelo održati tokom putovanja. Ruta putovanja nije bilo preko Hamm-a, već drugom rutom do Hannovera, posle na već poznatu trasu.

 Summa, summarum

Posle svakog putovanja, moraju se sumirati utisci. Posle tri godine života u Nemačkoj vreme je bilo da testiram usluge u ICE vozu. Mogu reći da sam prezadovoljan. Na žalošt još uvek nisam uspeo uživati u brzini od 300 km/h, al eto uspeo sam se zadržati na 200 km/h... Biće još prilika, siguran sam. Usluga restorana na šinama je izvrsna i cene su prihvatljive ako računamo da smo u vozu. Kafa i piće kao u kafićima u Berlinu, dok je hrana za nijansu skuplja. U povratku IC voz zbog tehničkih problema nije imao vagon restoran, ali su se dobro organizovali i u toku putovanja po celoj kompoziciji su konobari restorana prodavali piće i sendviče.

Cena prevoza i kvalitet usluge je svakako bila isplativa. Naravno, neprocenljiv je bio susret sa toliko dragom osobom, kao što je Jelena. Bilo mi je jako drago družiti sa njom u njenom gradu. To mi je i bio cilj.

 

29.08.2022

(Keszég Kornél)

NEMAČKA: Vozom od Berlina do Saksonije i do Tirinške

Moje drugo putovanje u istočnim saveznim pokrajinama

Posle prvog putovanja regionalnim vozovima u istočnim pokrajinama koje  mi je dalo inspiraciju da obidjem i ostale delove nekadašnje DDR-a... Ne bi bilo pravo putovanje bez neke interesantne dogodovštine, koje naravno možete da pročitate u ovom putopisu.

Imao sam nekoliko slobodnih dana i pratio sam vremensku prognozu vremena za celu Nemačku. U glavi mi je bilo 3 destinacija, dve na Istočnom moru i jedna vezana za obilazak ostatka istočne Nemačke. Na žalost na dan 31.oktobra, kad sam odlučio putovati, na primorju najavili kišu i morao sam od toga odustati.

Dan ranije sam odlučio kupiti kartu Quer-durch-Lands o kojoj sam već u prvom putopisu detaljnije sve obajsnio. Evo vam link gde možete detaljnije čitati o mogućnostima putovanje s tom kartom.

Dan koji sam izabrao za putovanje je bila nedelja, jer tad nemam ograničenja sa početkom putovanja, jer radnim danima sa ovom kartom putovanje možete tek u 9.00 početi.

Berlin-Spandau-Cottbus sa RE2 regionalexpressom

Svoje putovanje sam počeo kao i uvek, sa moje železničke stanice, koja je svega 1,5km od mog stana. Izabrao sam prvi voz za Cottbus koji bi po redu vožnje trebalo u 5.43 časova da prispe u našu stanicu. Međutim isti je kasnio i nekoliko minuta posle 6 sati stigao na peron i ja sam se ukrcao. RE2 je jedna od najdužih regionalnih linija u Nemačkoj, od Cottbusa preko Berlina do samog Baltičkog mora, do Wismara saobraća. Svake godine sam putovao na ovoj liniji, najbrže stižete od Berlina do mora. Trenutno su radovi na pruzi od Berlina do Wismara, tako da putnici moraju presedati na bus.

Ne bi bilo pravo putošetvije bez interesantne dogodovštine... Kako je stigao kondukter do mene u vozu, ja mu pružio kartu on je pogledao i poništio, i zahvalio se i poželeo srećan put, ali ljudi moji... na mađarskom jeziku! Moram dodati da na karti koju vidite, mora se ime napisati, i on je video i pročitao. Ja se šokirao, uvek govorim kako malo mađara srećem u Berlinu i eto prvi put konduktera mađara da sretnem u ODEG. Odmah mi je prolepšao raspoloženje.

Za Cottbus sam putovao oko dva sata, pruga je u solidnom stanju, na nekim deonicama sam primetio da smo baš brzo išli. Cottbus je centar lužičkih srba, koga interesuje tema, može na internetu da pročita.

Evo slike za one čitaoce koji na balkanu još uvek tvrda da bi table samo na jeziku svoje države trebalo biti ispisane. Evo u toj Nemačkoj nacinalna manjina lužičkih srba imaju puno pravo da ime naseljenog mesta napišu i na svom „sorbskom“ jeziku. Nadam se da ja nemam takvih čitalaca.

Nisam imao puno vremena, tako da sam morao odložiti obilazak Cottbusa, jer sam planirao 2 sata obilaska Dresdena. Svakih dva sata ima regio voz za Dresden, na koji sam zakasnio. Na moju sreću da između tih vozova ima mogućnosti da sa presedanjem odputujete do Dresdena. Tako da na svakih sat vremena ima veza za glavni grad Saksonije.

Nekoliko fotografija iz  stanice Cottbus.

 

Cottbus-Dresden sa regio vozovima RB49 i RE15, grad Dresden

Kao što sam već spomenuo, propustio sam direktni RE18 iz Cottbusa za Dresden, ali imao sam alternativu da uzmem RB49 koji od Cottbusa saobraća do Falkenberga, zatim postoji mogućnost presedanja na drugi RE15 u stanici Ruhland, vreme za presedanja je trajalo samo 5 minuta. RE15 za Dresden, ali ti vozovi sad već mogu da kažem čekaju jedan drugog i tako sam uspeo stići u centar Saxonije, na Dreseden Hbf bez ikakvih problema.

Neka slike pričaju umesto mene. Kako je moja kamera zabeležila glavnu železničku stanicu i grad. Samo nekoliko reči... Već treća godina od kako živim u Berlinu i tek sad sam stigao u Dresden. Grad koji je može se reći najviše štete pretrpeo u II svetskom ratu, grad je bilo sravnjen sa zemljom. Posle rata, po dokumentacijama i planovima su pokušavali da rekonstruišu zgrade, uspešno su to odradili. Niko ne bi rekao da su zgrade  svega par decenija stare, a ne 300-400 godina.

Uz nekoliko fotografija sa stanice pogledajte kakva interaktivna izložba je na samoj stanici.

Pored EC vozova između Budimpešte, Praga i Hamburga... Kiela koji prolaze kroz Dresden, renutno ne postoji direktni regionalni voz izmedju Berlina i Dresdena, ali ima IC linija i to Dresden-Berlin-Rostock, na liniji saobraćaju KISS duplexi u beloj šemi bojanja, kojima imam u planu da putujem jednom prilikom. Naravno u taktnom redu vožnje, nekoliko kompozicija saobraća i do Warnemünde, poznato turističko mesto pored Rostocka na Baltičkom moru.

 

Ako neko ne zna 31.oktobar je dan reformacije, to je u nekim saveznim pokrajinama u Nemačkoj državni praznik. Ja sam posle obilaska starog grada Dresdena seo da popijem jutarnju kafu na trgu Martina Luthera, na dan reformacije, evo nekoliko fotografija.

Posle malog odmora i kafe vratio sam se na stanicu... Još nekoliko fotografija. Imao sam  1h i 44min vožnje ka Leipzigu, drugom po veličini gradu u Saksoniji.

Dresden-Leipzig sa regiovozom RB50, grad Leipzig

Regiovoz u Nemačkoj po meni je putnički, ili isto kao i regio voz u Srbiji. Staju na svim stanicama i obavljaju prevoz putnika u regionalnom saobraćaju. Taj saobraćaj je liberalizovan, tako da pored Deutsche Bahna i ODEG-a  ima i nekoliko manjih lokalnih operatera. Putovanje na ovoj relaciji je prošlo bez ikakvih problema, kupio sam hranu i piće za usput i na vreme sam stigao na ogromnu glavnu železničku stanicu Leipzig HBF.

U ovom gradu sam imao oko sat i po da obiđem centar grada i da uslikam nekoliko fotografija na stanici. Centar grada je pored same stanice, stari grad nije velik, tako da sam za pola sata obišao sve ono što za tako kratko vreme čovek može. Evo nekoliko slika iz grada. Jako mi je bilo interesantno da sam u gradu načuo i jezike sa našeg bivšeg jugoslovenskog područja, tako i mađarski.

Jednu zgradu sam morao obići, a to je zgrada Univerziteta, o kome sam čuo prvi put na kursu jezika Radija DW, gde glavni junak Andreas obilazi grad posle pada Berlinskog zida.

Povratak na stanicu... Moram vam reći da ovde na zapadu su to zgrade gde su smeštene prodavnice svetski renomiranih firmi, tržni centri. Stanica je uvek puna ljudi, kako putnika tako i kupaca.

Nekoliko fotografija sa stanice. Sad sam imao priliku da prvi put vidim parnjaču i ove stare kompozicije.

 

Leipzig-Erfurt sa regio vozom RB20, grad Erfurt

Kao što sam spominjao liberalizaciju u putničkom železničkom saobraćaju, zahvaljujući tome sam sa kompanijom Ebellio putovao od Leipziga do Tirinške. Voz je veoma komotan, za regionalni saobraćaj idealan. Tapazierung sedišta me je fascinirao, vidite i  sami na fotografijama.

Posle Brandenburške ravnice putovao sam malo brdovitijim delom Nemačke. Usput sam prolazio kroz nekoliko mesta poznatih po mineralnim i lekovitim vodama.

Pomeranje sata na zimsko računanje vremena mi je omogućilo da već na ovom putovanju vidim i zalazak sunca. Dok sam stigao do Erfurta već je bilo polumračno. Na slikama se sve lepo vidi.

Sam stari grad nije velik niti daleko od stanice, zgrade i uske ulice su bile baš lepe za videti i doživeti, kao i gradsi trg isped katedrale koji je prelep, a što se katedrale tiče... Posebna priča koliko je lepa. Ovaj grad je po meni značajan, jer je svoju karijeru ovde započeo Luther, ovde je postavljen za katoličkog sveštenika, koji je promenio celu istoriju čovečanstva.

 

Erfurt-Magdeburg sa regioexpressom RE10

Posle dva sata obilaska grada, fotografija stanice... krenuo sam nazad kući za Berlin. Ako nekoga pitaju idealno bi bilo da je to direktno sa ICE vozom za Berlin, ali moja karta to ne dozvoljava, tako da je meni idealna ruta za kući bila preko Magdeburga. Moj regiovoz na ovoj relaciji je bio isto voz Abellio kompanije, čekala me je dva i po satna vožnja do Magdeburga. Voz je nedeljom uveče skoro prazan. Sa uslugama ove kompanije sam bio jako zadovoljan, sedišta čista, udobna za ove kratke vožnje.

Sad moram napomenuti promo novine ove Abellio kompanije, gde daju reklamni prostor slikama koje su uslikali trainspotteri, ljubitelji železnice. Vidite sami na slikama. Čovek se pita, kad će se svest promeniti na Balkanu? Uspeo sam uslikati par komada.

 

Magdeburg-Berlin Charlottenburg sa regiexpressom RE1

Moj voz je na vreme stigao na stanicu. Leti kad sam zadnji put bio u ovom gradu, RE1 nije saobraćao do HBF, jer su bili radovi na ovoj pružnoj deonici. Sad je bilo lako presedati. 

Moj večernji voz RE1 je na vreme bio postavljen na peron, ali zbog nekih smetnji na pruzi, krenuli smo deset minuta kasnije i samim tim prvi put u toku putovanja sam izgubio vezu koju sam izabrao. Između dva voza sam imao 8min za presedanje i sa početnim kašnjenjem još pokupio nekoliko minuta, koji u toku vožnje nisu mogli biti nadoknađeni, tako da sam u Berlin Charlottenburg stanici morao 20min čekati na sledeći voz. Kao što sam pisao već u predhodnom putopisu, RE1 od Magdeburga preko Berlina za Frankfurt Oder je najduži regiovoz na celoj teritoriji Nemačke. Kompozicija se satoji od 5 KISS duplexvagona, u koji imate 2 automata, jedan za kafu drugi za grickalice i piće. Od Charlottenburga do mog kvarta sam nastavio RB14 regio vozom.

 

Summa, summarum

Drugo putovanje po prugama nekadašnje DDR (Istočna Nemačka), ponovo sam izabrao dan, posle štrajka ali me je vreme lepo poslužilo. Pređeno je preko 1.000 km i 15 sati vožnje i preko 20 sati na nogama. Da putovanje ne komplikujem još više, dan ranije je u Nemačkoj bila velika oluja i red vožnje vozova je potpuno bio poremećen. Na svu sreću sve isplanirane relacije sam uspeo obići. Sa kartom Quer durch Deutschland sam drugi put putovao kroz Nemačku. Jeste da je karta namenjena za grupno putovanje, odnosno pruža jako povoljno putovanje ako putnik ima nameru više saveznih pokrajina da obiđe, a za ljubitelje vozova i železnice verujem da je veoma dragocena. Ove pokrajine baš ne mogu da se hvale sa prugama i vozovima velike brzine, posle 30 godina pada Berlinskog zida, još uvek se vidi velika razlika između istočne i zapadne Nemačke. Gradove, kao što su Dresden, Lajpzig i Erfurt sigurno ću još posetiti posebno, jer svaki grad ima dugu istoriju i ima da ponudi celodnevni program turistima.

 

11.07.2022

Keszég Kornél