NEMAČKA: Voznom kartom 9 € iz Berlina do Poljske

Posle uvođenja jeftine karte za železnički saobraćaj u Nemačkoj, koju i ja posedujem napravio sam plan da istu i iskoristim i da obavim nekoliko putešestvija... Naravno i sve dokumentovati za buduće putnike.

 

Imao sam slobodan dan i krenuo ujutru da obavim neke obaveze u gradu i bilo je lepo vreme, znači niti pakleno toplo, niti hladno, taman za putovanje i obilazak gradova turistički.

Berlin je svega 86km od poljske granice. Poznati pogranični grad Frankfurt na Odri je zadnja stanica regio vozu RE1, koji se može koristiti s jeftinom kartom.

U Nemačkoj postoje dva Frankfurta jedan je u oblasti Hessen, Frankfurt na reci Majni i ovaj blizu nas u oblasti Brandenburg na reci Odri.

 

Tako da nije bilo pitanje kojom relacijom stižem najlakše do Poljske. Na levoj obali reke Odri je Frankfurt, a na drugoj je Slubica, most ih spaja. Pričam o šengen zoni tako da nema granične kontrole, samo peške pređeš kao npr. Novi Sad i Petrovaradin.

 

ŽELEZNIČKA STANICA BERLIN-CHARLOTTENBURG

„Železnička stanica Berlin-Šarlotenburg nalazi se u berlinskom okrugu Šarlotenburg u okrugu Šarlotenburg-Vilmersdorf. U stanici, Berlin Stadtbahn se spaja sa Vetzlarer Bahn, koji ovde počinje i sa vezom za Hamburg Stadtbahn.

Stanicu opslužuju linije S3, S5, S7 i S9 Berlinske gradske železnice i regionalni vozovi DB Regio.

Stanica je otvorena u sklopu izgradnje Stadtbahn-a kao njenog zapadnog kraja 7. februara 1882. godine. Stara zgrada za prijem na Štutgarter Placu teško je oštećena u Drugom svetskom ratu i privremeno obnovljena.

 

Uz putničku stanicu je do 1945. godine bio pripojen i depo. Služio je za održavanje lokomotiva i vagona.

 

Od kraja Drugog svetskog rata do odlaska Saveznika iz Nemačke, u stanici Šarlotenburg je postojala i eksteritorijalna oblast (peron sa ulazima) rezervisana za saveznike. Ovo posebno mesto u Šarlotenburgu bilo je rezervisano za britanske saveznike. Druge savezničke specijalne stanice (takođe sa eksteritorijalnim zonama) bile su Vunsdorf (blizu Zosena) za sovjetske trupe, Lichterfelde West stanica za američke trupe i Tegel stanica za francuske trupe.

Da bi se Vilmersdorfer štrase pretvorila u pešačku zonu, morala je da se napravi nova veza sa Kurfurstendamom. Kao produžetak Kaiser-Friedrich-Straße, napravljen je ulični prodor za Levishamstraße u području stanice. Nova prijemna zgrada neophodna za ovo je svečano otvorena 6. jula 1971. godine. Arhitekta je bio Ginter Honov. Kada je rad S-Bahn-a u Zapadnom Berlinu prebačen sa Deutsche Reichsbahn-a na Berliner Verkehrsbetriebe (BVG) 9. januara 1984. godine, prvi voz pod upravom BVG-a krenuo je u 4 sata ujutro u stanici Šarlotenburg za putovanje do stanice Fridrihštrase.

Početkom 2003. godine započeli su građevinski radovi za bolju opciju transfera do linije U7 berlinskog metroa na stanici Vilmersdorfer Straße. Dve platforme S-Bahn-a su uklonjene i obnovljene oko 200 metara istočno na moderan način. Kao deo ove mere, zapadni pristup stanici je napušten i napravljen je drugi pristup na istočnom kraju novih S-Bahn perona. Prva (severna) nova S-Bahn platforma je puštena u rad 6. juna 2005, a druga S-Bahn platforma u leto 2006. Dve regionalne platforme nisu pomerene. U okviru redizajniranja železničkih objekata postavljeni su zidovi za zaštitu od buke sa obe strane trase u zoni stanice Šarlotenburg.

U 2010. godini, zgrada stanice je energetski renovirana u okviru paketa ekonomskih stimulacija Savezne Republike Nemačke, što je smanjio potrošnju energije za grejanje za 41 odsto. U periodu od septembra 2012. do aprila 2013. godine renovirana su i zamenjena kolosečna korita na međugradskoj pruzi.

Deutsche Bahn namerava da proširi stanicu Šarlotenburg u „buduću stanicu”. Više o stanici možete naći na linku: Berlin-Charlottenburg.

RE1 - Berlin Charlottenburg – Frankfurt(Oder)

Prošlo je podne, dok sam stigao do stanice za Frankfurt sa koje voz saobraća u vremenskom periodu od 30 minuta. U 5.11 kreće prvi voz RE1 i do 23.41, pre i posle ima RE1 ali kreće sa Stanice kod Zoološkog vrta. Vreme putovanja je oko 84 minuta, a razdaljina između gradaova je 86km (drumski). Voz je dobro poznati KISS duplex, koji DB Regio koristi za regionalne linije.

U gužvi sam se ugurao u voz i uspeo sam uhvatiti mesto u donjem nivou. Imao sam sreće da pored toga što sam uspeo da sednem, još je voz imao i klimu. Kao što ste navikli, na mojim putovanjima uvek se desi nešto interesantno. Sad nakon pređenih nekoliko km puta, voz je sto na pruzi van stanice. Protesti u toku, ljudi su seli na prugu i tako blokirali saobraćaj. U tom delu Berlina ima dve pruge za gradski S-bahn i dve pruge za međugradski saobraćaj, na koji pored regionalnih prolaze i ICE vozovi, kad se desi tako nešto, može da se blokira kompletan saobraćaj istok-zapad. Skoro pola sata čekanja, policajci se intervenisali, i vraća se sve u normalu, tako sam stigao sa pola sata kašnjenja u Frankfurt. Što me je obradovalo, svakako obraćanje DB putnicima na poljskom jeziku. Svima je poželeo lep dan i ako neko dalje putuje ka Poljskoj srećan put, na oba jezika.  Jako me je podetilo moj kraj odakle ja dolazim, jeste da je već sve manje i manje, ali ipak u severnom delu Vojvodine postoji dvojezičnost. Trebamo to čuvati, i ovaj gradić je dokaz, da i te kako to postoji i u drogom delu Evrope, i to neguju i čuvaju.

 

GRAD SŁUBICA (Dammvorstadt) - POLJSKA

Kako sam stigao na stanicu koja je lepo uredjena, mimo toga što to u istočnom delu države nije uobičajeno. Kako sam izašao iz zgrade naišao sam na stajelište gradskog saobraćaja, koji je zajednički da Slubicom. 

Ja sam pojeo moju užinu i krenuo pešaka do centra grada, do mosta i naravno do Poljske. Nakon 1,6km i oko 20 minuta pešačenja stigao sam do mosta, koji je ujedno i granicni prelaz.

Na mostu su prisutni granični policajci i carinici. Granice nema, ali oni kontrolišu pojedine koji su im sumnjivi, manje na izlazu iz države, više pri ulazu. Ispred mene su zaustavili jednog ukrajinca, mldog dečka, punoletnog. Pokazao je pasoš, bez vize ušao, ko dobar dan. Zapitao sam se, on je vojno sposoban, od 18-65 godina ni jedan muškarac ne može izaći iz Ukrajine, izgleda taj zakon ne važi za svakoga.

Reka Odra je interesatna za nas koji dolazimo iz drugih delova Evrope, tu reke  nisu plave boje, mutna zelena boja.

Neka slike govore umesto mene.

Ulazak u Poljsku.

Ovaj mali gradić, kao i svi gradovi pred moćnijeg suseda jeste radi usluga u radnjama, za znatno jeftinije novce. Ovaj gradić je isto. Nekada sačinjavao isti grad sa Frankfurtom, ali posle izgubljenog rata, nemačka je izgubila i veliki deo svojih teritorija, tako i desnu stranu reke Odre, kao i taj kvart grada, koji je postao samostalno naseljeno mesto.

Nekoliko fotografija o gradiću.

Menjačnice, jer u Poljskoj nije Euro platežno sredsvo nego Zloty. Razmenio sam, i ovako nešto dobio.

Poznat univerzitet Collegium Pollonicum.

Samo nekoliko osnovnih informacija, grad ima 16.700 stanovnika. Grad je na Berlin-Varšava železničkoj mreži.  Grad je 2003. dobio železničko stajalište.

Kad sam prošetao u centar grada tražeći negde suvenir da kupim, šolju ili magnet za frižider i seo u baštu jednog kafića. Popio kafu, sok i posmatrao ljude. Nemci iz Frankfurta gradskim busom ili peške dolaze ručati tu na drugu stranu reke gde za 5€ sasvim lepu porciju dobiju.

Što mi se jako svidelo je da i jedan i drugi deo reke je dvojezičan, koliko sam ja uočio, naravno da ne mogu objektivno govoriti, to znaju ljudi koji tamo žive. Pitao sam konobaricu, gde bi mogao naći neki suvenir, nasmejala se i rekla da ne zna. Hmm, ovde ne dolaze turisti po suvenire, nego je raj za kupovinu cigareta, što je u nemačkoj enorrmno skupo. Mada kad pogledam 5 eura West tu, a u Berlinu najjeftijija je oko 6-7eura, onda iz daleka baš i ne vredi po cigare doći, lična konstatacija.

Kako sam još jednom prošetao sad već tražeći konkretnu stvar naiđem na trafiku gde je bilo suvenira i to baš povoljno. Obavljen zadatak, krenuo nazad za nemačku, da vidim centar Frankfurta (O).

GRAD FRANKFURT NA ODRI

Bez problema sam se vratio preko mosta bratsva, slikao nekoliko fotografija, jer se i sunce pojavilo. Kako sam silazio sa mosta, video sam ove prelepe murale. Još sa druge strane videosam i zvonike crkava i hteo da ih vidim i iznutra. Pored reke sam prošetao i stigao do frannjevačke crkve iz koje sam čuo da neko ima probu, melodije lepe klasičnih horskih pesama.

Sa druge strane je slobodna crkva, koja ovako izgleda kako vidite na slici. Koristi se za kulturne manifestacije. Sigurno ćete pogoditi povodom čega i kakve manifestacije se održavaju, ukrajina, ukrajinci. Bez ikakvih političkih opredeljenja, danas ne možete čuti druge humenitarne priče sem ovih.

Prišao mi čuvar, pitao me odakle dolazim i ispričao istoriju crkve i samu priču šta se ovih dana dešava. I vi  možete ovde na link pročitati.

Prošetao sam centrom i vi možete summirati, da je i daje tipičan utisak grada iz bivše komunističke države sve u stilu soc-realizma. Tu i tamo može naći i zgrada iz starih vremena, pre rata. Sam grad ima oko 40 hiljada više stanovnika nego Slubice, tj. ima 57.000 stanovnika. Koga interesje istorija i kako ljudi danas žive može da pročita na ovom linku.

Tramvaj je simbol grada. Toliko je bilo toplo, da sam seo u tramvaj i vratio se na stanicu. Više informacija na linku.

 ŽELEZNIČKA STANICA – FRANKFURT (O)

Kako sam se tramvajem vratio na stanicu, pogledao sam i kad imam voz, na velikoj tabli je pisalo da imam 50minta do polaska. Video sam kafić-prodavnicu DB, kupio sendvič i kafu i lepo seo,odmorio od pešačenja. Lepo klimatizovano, ima utičnice, ko želi da puni telefon ili laptop. Tad sam već i beleške zapisao za ovu priču.

Na vreme je bio postavljen već dobro poznat DB Regio voz, crveni duplex. Pre nego što završim i summiram svoju priču, nekoliko rečenica o stanici. Prva stanica je izgrađena 1842.godine a od 1846. godine je prolazna železnička stanica. Današnja zgrada stanice je od 1923. Posle rata je obnovljena i u današnje vreme služi putniku maksimalno, ali ipak postoji još neiskorišćenog prostora.

Stanica ima 6 koloseka i obavlja međunarodni saobraćaj. U sistemu VBB(Javni železnički saobraćaj Berlin-Brandenburga) je jedno od manjih čvorova. Iz stanice svakih pola sata ima ka Berlinu regionalexpres, tj svakih sat vremena do Magdeburga, a između do Brandenburg Hbf-a. Pored RE1 iz ovog grada saobraća RB11 do Cottbus Hbf preko Eisenhuttenstadt, RB36 do Konigs Wusterhausen, RB60 do Eberswalde. Međugranična linija je RB91 Zielena Gora(Poljska). Pored regionalne i međugranične tu prolaze i staju međunarodni vozovi, kao što je EC95 za Varšavu, Gdansk i Krakov, kao što je Metropol noćni voz za Beč i Budimpeštu.

Najatraktivniji voz koji tu prolazi jeste noćni voz Moskva-Berlin-Pariz-Moskva, danas taj voz na žalost ne saobraća.

Nekoliko fotografija sa stanice.

 

POVRATAK KUĆI

Postavljen voz, sa klimom, našao sebi mesto pored prozora, gore na spratu. Namestio se, čekalo me je malo više od sat vremena vožnje nazad za Berlin. Bez ikakvih problema sam se vratio, izašao na stanicu Berlin-Charlottenburg. Presedao na gradski voz (S-bahn) i nakon dobrih pola sata već bio kod kuće.

 

SUMMA, SUMMARUM

Posle blizu pređenih 200km, grad Frankfurt (O) nije neka destinacija za turiste, ali je jedna kapija nemačke za poljsku. Lepo je bilo videti i čuti dvojezičnost, koji je sastavni deo tog mesta, jednog grada koji je rat presecao i nakon nekoliko decenija zahvaljujući Shengen zoni granice nema, ljudi prelaze autom, peške, ili biciklom bez problema. Postaje ponovo jedna celina, ali sad već i dvojezičnosti. Nisam našao nikakve podatke kakva je bila nacionalna struktura stanovništva. Jedan lep primer za Balkan, da bez tenzije može biti i unaprediti sredinu i da profitira od toga. Na žalost mi još uvek teramo, da je naš jezik iznad drugih, i da manjina mora pričati jezik većina a da se nepita zašto ne uči većina jezik manjine, ako ništa drugo iz razloga poštovanje komšije. Meni lično ništa nije novo, to je bio moj sastavni deo života, dolazim iz višejezične sredine, koja polako ali sigurno nestaje, ali zato mi je ova sredina i izlet ostavila malo drugačiji utisak od ostalih mojih potovanja vozom. Kako vi gledate na ovu temu?

(Keszég Kornél)

19.11.2022

NEMAČKA: Vozom iz Berlina do Severnog mora

Otkad sam se preselio u Nemačku imao sam u planu da odputujem do Severnog mora, više puta sam video razne dokumentarce o Severnom moru, tačnije deo koji pripada Nemačkoj. Kao što ste već u nekoliko mojih   putopisa čitali kako sam putovao do Baltičkog mora, ili kako sam obilazio istočne savezne pokrajine, tako je došao vreme da obiđem i ovaj deo Nemačke.

Kako je vreme prolazilo, tako sam bolje savladao nemački jezik i sve više i više mogao pogledati putopise o Friziji (oblast nemačke pored severnog mora). Na kraju teksta će biti linkovi svih dokumentaraca o tom delu države.

 

PRIPREMA

Sigurno ste čuli da je nemačka vlada uvela za jun, jul i avgust u Nemačkoj da za 9 Eura voznu kartu možete kao putnik koristiti sve regionalne i lokalne vozove kao i gradski prevoz na celoj teritoriji države. Ja imam godišnju kartu za gradski prevoz za grad Berlin koji i ujedno savezna pokrajina sa blizu 4 miliona stanovnika. Sa tom kartom navedena 3 meseca mogu da putujem po celoj Nemačkoj, naravno samo sa regionalnim vozom.

Tako da je bilo moj plan do luke Norddeich Mole, na samom Svevernom, bolje rečeno Watt moru moguće realizovati, samo sam tražio adekvatnu priliku za to, lepo vreme i dovoljno slobodnih dana.

Kako sam ranije putovao sa Quuer druch Deutschland kartom (od 40Eura), danas je bilo bez dodatnih troškova do cilja sa postojećom pretplatom gradskog saobraćaja u Berlinu.

Uz tako povoljnu varijantu sam malo menjao cilj putovanja, nije samo gradić na samom moru, nego jedno ostrvo od nekoliko Istočnih Frizkih ostrva i to najpoznatija Nordernay.

Pođite sa mnom, ugodno se smestite i kreće vožnja od 14 sati kroz severnu Nemačku, do izabrane destinacije. Cilj putovanja nije letovanje na moru, već put do tamo i nazad. Mada odvojiću vremena, nekoliko sati da obiđem ostrvo.

Plan putovanja: Berlin, Brandenburg, Braunschweig, Hannover, Bremen, Oldenburg, Norddeich Mole, Nordernay. Povratak je od Bremena drugom rutom preko Hamburga i Schwerina stižem nazad za Berlin. Sastavio sam tabelu da bude još preglednije:

 

BERLIN SPANDAU - BERLIN CHARLOTTENBURG (S-bahn)

Kao što do sada sva moja putovanja, moji čitaoci već znaju, kreće se iz stanice gde živim u zapadnom delu Berlina, iz stanice Berlin-Spandau. Da bih uhvatio poznati RE1 regionalni voz za Magdeburg morao sam do Berlin-Charlottenburg da dođem, to je svega nekoliko kilometara, ima 2 mogućnosti sa gradskim vozom (S-bahn), ili regionalnim, sa regionalnim svega 6 min, sa drugima oko 15min. Znajući da u zadnje vreme često kasne vozovi, izabrao sam S-bahn, sporiji ali 100% sigurniji, nisam hteo da rizikujem da zakasnim na voz. Tako da sam krenuo na vreme, prepodne odradio smenu, brzo do stana, jeo, okupao se, uzeo ranac i pravac do stanice.

Na slici se lepo vidi, da se posle jutarnje svežine temperatura popela na 29 Stepeni, baš je bilo toplo, a ja poneo sa sobom još duks i jaknu, koliko sam bio pametan, jer mi je već u toku noći i te kako bilo potrebno. Koliko je bila moja baka uvek pamaetna, bez jakne nigde, sve jedno da li je leto ili zima.

 

BERLIN CHARLOTTENBURG – MAGDEBURG (RE1)

Stižem na vreme i bez problena na stanicu, stanica je bila puna, putnici su čekali FLIXTRAIN za Hamburg, to je ako neko nezna niskobudžetni voz (kao WizzAir, EasyJet, itd) i naravno ljudi preferiraju istim da putuju.

Fotografija o vozu. Poznata zelena boja, iz daleka se vidi da nije nemački DB.

Dok čekam moj regionalni voz, postavlja se na prvi kolosek međunarodni noćni voz iz Berlina za Warsawu, Beč i Budimpeštu. Dugačak voz sa poznatim mađarskim putničkim vagonima.

Nekoliko fotografija, slike su slikane mobilnim telefonom, lošeg su kvaliteta.

Napokon stiže moj voz, naravno prepun putnicima, jedva da uđem, srećom našao sam mesto za sedenje, loša stvar što je bez klime, i duplex, gore se penje toplota, znojim se muški.

Ovaj put neću u detalje opisati, jer sam već jednom rekao, koga interesuje ova deonica, gradovi, znamenitosti neka klikne i pročita moj prethodni tekst NEMAČKA: Vozom do Hannovera.

Bez problema i sa svega nekoliko minuta kašnjenja stižemo u Magdeburg Hbf, gde imam dosta vremena za presedanje. Prošli put sam zaboravio magnet da kupim, sada sam to brzo odradio, kupim sebi za jesti i piti i jurim na peron.

Nekoliko fotografija sa stanice.

Dok ne zaboravim naznačiti, između Franfurkt(Oder) i Brandenburga voz saobraća u intervalu od sat vremena, dok isti taj regionalexpress RE1 između Berlin Ostbahnhof i Brandenburg Hbf saobraća isto u intervalu od sat vremena, tako da putnici na toj relaciji od Berlina do Brandenburg an Havel imaju voz u intervalu od pola sata.

 

MAGDEBURG – BRAUNSCHWEIG (RB40)

 

Stižem na peron, već je postavljen RB40 voz na peron, to je voz nižeg ranga, kao što u je Srbiji putnički voz, staje na sve stanice i stajališta. Za oko sat vremena stiže do destinacije koja je u stvari druga pokrajina, Južna Saksonija (nekadašnja Zapadna Nemačka).

Kao što sam i tad opisao i sad moram naznačiti da generalno ne možete videti granicu između dve pokrajine, nekadšnje granice dve nemačke države, ali vidi se po izgledu naseljenih mesta, očuvanju okoline… posle više od 30 godina nije uspeo istočni deo da dostigne zapadni.

Nekoliko fotografija sa stanice Braunschweiga.

Regionalbahn na ovoj relaciji saobraća u intervalu od sat vremena od ujutru do ponoći u intervalu od sat vremena.

 

BRAUNSCHWEIG – HANNOVER (RE60)

Ponovo nešto kupiti za grickanje i popiti i čekati regionalni voz RE60 koji saobraća do grada Osnabrück, ali ja njime idem samo do Hannovera. Kombinacija boja mi se dopada. U ovom kao i prethodnom vozu više gužve nema. Ovaj regionalexpress saobraća u intervalu od sat vremena. Pored RE60 na ovoj relaciji saobraća i RE70, tako da od 4 ujutru do ponoći između dva grada ima 2 regio voza u toku sat vremena.

 

HANNOVER – BREMEN (RE8)

I ova stanica je poznata, jer prošle godine sam uspeo obići i ovaj grad. Stanica je bila prepuna nadrogiranih i pijanih ljudi, dece, staraca. Strašno je bilo sve to gledati, ljudi prose... nekom pola Eura dosta, neko odmah 2 Eura traži. Tu sam imao malo više od sat vremena za presedanje i noćnim regio vozom sam dalje putovao u Donjoj Saksoniji, gde još do sada nisam. Za Bremen isto u intervalu od sat vremena ima voz. Voz je bio isto duplex kao i do sada uvek. Bez ikakvih problema sam stigao do tamo. To je bilo već zaista duboko u noć, polako me je stizao umor, prepodne sam radio, popodne putujem, vreme bi bilo za spavanje, ali nisam smeo, ali ipak na 5-10 minuta sam zadremao.

U ovom duplexu sam dole zauzeo mesta, još jedna mlada devojka je putovala, razmišljao sam ako budem slučajno zaspao, probudiće me, no sad znam, da prolaze kondukteri i proveravaju da neko ne ostane u vozu.

Stigao sam u Bremen, prelep mali Hansa gradić, ali noću nisam hteo otići van stanice, nikad ne znaš na koju budalu ćeš da naiđeš, nekom drugom prilikom ću doći u ovaj grad kao cilj puta, da ga obiđem.

Tu sam stigao u 1.45 i naredni voz mi kretao u 4:15, imao sam 2,5 sata da provedem sedeći na stanici. To ne bi bio problem, da mesta nisu beskućnici zauzeli. Sreća u nesreći je da je jedan kafić bio otvoren. Mogao si kupiti kafu i sesti kao čovek, čekati jutarnji voz. Interesantno, da ljudi koji su tu sedeli video sam njih i na brodu kasnije, imali smo isti cilj putovanja.

Posle noćne kafe i malo šetnje po stanici sam dočekao i jutaranji voz.

 

 BREMEN – OLDENBURG (RS3)

Posle teške noći svanulo je. Popeo sam se na peron i jako interesantno je bilo u 3.55 ovde u Bremen već se vidi da kreće da svanjava, severoistočno nebo je već svetloplavo. Kod nas isto ranije svane leti, ali ipak ne toliko, ali ne treba zaboraviti da sam dobrih 1000 km severnije od kuće (Sombor, Bačka). Morao sam uslikati, nadam se da vidite i vi.

Prvi put od kad sam krenuo menjam prevozno sredstvo, nije više duplex, nego je Stadler mali regionalni motorni voz. Ovaj jutarnji voz je kao regionalni S-bahn iz Bremena.

Dok sam stigao do Oldenburga zaista je svanulo.

 

OLDENBURG-NORDDEICH MOLE (RE1)

 

Stanica Oldenburga je jako lepa. Ovaj grad je za mene unazad par godina veoma interesantan, jer otkad u Berlinu živim, naš autobus, ili iz Oldenburga, ili iz Brenhavena kreće i vozi nas u domovinu.

Stanična zgrada Oldenburga je lepa. Detaljnje možete čitati na Wikipediji.

Ovde sam imao samo nekoliko minuta za presedanje. Moj voz RE1 ovde u Donjoj Saksoniji kreće genaralno iz Hannovera i kroz Bremen, Emden, Norden i saobraća do luke Norddeich Mole. Prvi iz Hannovera kreće tek u 5:20 sati. Ovaj rano jutarnji kreće iz Oldenburga. Prevozno sredstvo je ponovo DB Regio voz marke Stadler duplex.

Hvalim sebe što sam poneo duks i jaknu, baš je zahladnelo, svega 11 stepeni, a sinoć je u Berlinu bilo 29. Posle ove slike što vidite ušao sam u voz i grejanje je radilo. Jako sam bio srećan, zahladnelo je i od nenaspavanosti mi je još više bilo zima. Baš je prijalo.

Voz ide do luke, jako je udoban. Za kratku relaciju, za šta koristi ove vozove DB je uredu. Ali regionalni isti takav voz na relaciji Beograd-Priljepolje teretna, bio bi smrt.

Priroda kroz koju se vozimo ista je kao u Bačkoj, sve zeleno. Vidi se da ima dosta padavina, jul je i velika magla, to je isti znak da ima dosta padavina.

Pruga je dosta dobra do Emdena i dvokolosečna. Do Emdena ima i IC vozova često i iz raznih gradova nemačke. Iz luke Emdena postoje trajekti za Istično Frizska ostrva, npr. na Borkum. Za/iz Emdena ima regionalna veza sa Munsterom, poznatim gradićem iz NRW pokrajine.

 

Posle Emdena pruga je samo jednokolosečna, i oseća se da je slabijeg kvaliteta. Luka u Norddeich Molu je luka više za putnički saobraćaj i teretni za Norderney, ali vozi komplet kamione, nema kontejnerski terminal. Zato nema ni potrebe da je dvokolosečna i da bude neke velike brzine. To je ipak periferija države, kako god gledali.

 

Posle 14 sati putovanja, stižem u 7:21, sa nekoliko minuta kašnjenja u Norddeich Mole. Sunce sija i mogu reći i greje, ali uz jak severo-zapadni vetar slabije se oseti. Ono što mi je bilo zaista prelepo je da osetim misris mora. Miris soli u vazduhu. Severno more nije toliko slano i nije tako toplo kao na Jadranu, nema toliko isparavanja, ali ipak se osetilo.

Nekoliko fotografija o vozu, stanici, zgrade. Ušao sam u zgradu kompanije koja vrši prevoz ljudi i tereta na Nordernay, FRISIA. Kupio sam povratnu kartu 25,70€ koštalo. Svakih sat vremena ima redovan trajekt, putovanje traje 55 min, i svakih sat vremena ima express brod koji za pola sata stiže do ostrva.

Evo još slika do ostrva.

Putovanje brodom po drugi put sam u životu. Prvi put sam bio 4 sata na brodu u Egiptu i tek onda sam svatio da imam morsku bolest. Do ostrva nisu bili veliki talasi, bez problema sam stigao do kopna.

Ostrvo iz broda. Poznati zapadni štrand.

 

 

OSTRVO NORDERNEY

Jedno od najvećih Istočno Frizskih ostrva. Ima između 6-8.000 stanovnika, ima autosaobraćaja, nekada je postojala i pruga. Ima svoju luku i aerodrom. Ostrvo je 11km dugačko. Ko želi više informacija neka potraži na Wikipediji, ili na njihovoj zvaničnoj web prezentaciji.

Na početku treba naglasiti da je ovo ostrvo posle najpoznatijeg Sylt-a drugo mesto za odmor, letovalište u Nemačkoj. Sve je enormno skupo. Mada zbog meštana postoje obične prodavnice, gde može čovek sebi kupiti hranu i osnovne namirnice po realnoj ceni.

Uz obalu sam krenuo do centra, morao sam odmah do plaže, posle nekoliko fotografija i snimka krenuo sam dalje.

 

Gradić ima lepe zgrade, uredne ulice.

Doručak... možete obaviti u nekim od poznatih restorana, gde trebate otvoriti novčanik. Ja sam se odlučio na jednu pekaru, kafa i doručak su koštali 8 Eura, što je sasvim prihvatljivo.

Posle doručka sam obilazio mali gradić. Neka slike govore umesto mene.

Crkva je od drvene konstrukcije.

Ja sam danima pre putovanja pratio vremensku prognozu. Najavljena bila kiša za popodne, imao sam sreće da sam osim istočnog dela ostrva obišao sve znamenitosti dok nije počela kiša. Na žalost dine od peska na istočnim delovima nisam video, ali jednom moram ponovo doći i obići sva ova strva Baltrum, Borkum, Juist, Norderney… Ja sam skroman, zadovoljan i sa ovim što sam uspeo videti.

 

 

POVRATAK KUĆI (NORDDEICH MOLE-BREMEN-HAMBURG-SCHWERIN)

Nakon duge noći i lepo provedenog vremena na ostrvu Norederney, krenuo sam kući. Imao sam još sat vremena do polaska. Seo sam da popijem jednu kafu u kafiću Edeke. Vratio se nazad do pristaništa, trajekt je bio već postavljen. Brzo sam se ukrcao, već se jako naoblačilo, bilo je pitanje kad će kiša.

Duvao je vetar, tu na severu Nemačke uvek duva, severo-zapadni vetar, obala mora je puna vetrenjača, tu se isplati postaviti. A vetar je uticao i na trajekt isto. Prvu polovinu putovanja, oko pola sata su bili baš dobri talasi i osetio sam kako se njišu kamioni na trajektu, a ja imam morsku bolest, jedva sam čekao da izađem na kopno.

Hvala Bogu bez problema smo stigli do luke Norddeich Mole. 

Dok smo se vraćali i kiša je počela, tako da brzo smo se povukli da ne kisnemo na perunu i čekali povratak.

 

NORDDEICH MOLE-BREMEN (RE1)

Uz kišu sam nekoliko fotografija uslikao na stanici.

Na vreme smo krenuli nazad sa RE1 vozom do Hannover Hbf, ja sam odlučio da idem do Bremena i tamo menjam smer, ka Hamburgu i do Schwerina da bih uhvatio ODEG-ov RE2 za Berlin. Onda stižem kući posle ponoći. Ako samo sat vremena kasnije krenem nazad,  onda moram na putu noćiti, drugu noć na vozu i železničkoj stanici. 

Bio sam umoran, a sat vremena ne daje znatno više mogućnosti, tako da sam odlučio da sat vremena ranije krenem nego što sam isplanirao. Bez kašnjenja smo stigli, tako da sam uspeo uhvatiti vezu.

 

BREMEN-HAMBURG (RE4)

Železnička stanica u Bremenu je bila prepuna ljudi. Ova povlastica je povukla jako puno putnika na regionalnim mrežama. 

Nisam hteo slikati, jer nisam ni imao vremena, a bilo je prepuno muslimana, oni ne vole kad ih neko uslika, tako da sam se ugurao i uspeo sesti na mesto za moje dalje putovanje.

Regionalna železnička mreža između Bremena i Hamburga je u intervalu od sat vremena saobraća regioexpres isto tako u intervalu od sat vremena, tako da u toku sat vremena ima dva polaska. Regioexpresom je vreme putovanja nešto više od sat vremena dok regio vozu oko sat i po.

 

HAMBURG-SCHWERIN (RE1)

Moj voz na vreme stiže na glavnu stanicu, koja je ogromna. Čuo sam da je to najveća ranžirna stanica u gradu. Nekoliko hiljada kompozicija sastavlja kompjuterski program dnevno.

Planirao sam oko sat vremena provesti na stanic i dalje do Schwerina. Kako sam video da su nekoliko polazaka otkazali, odlučio sam da ne čekam. Odmah za 15min sam imao regio voz za dalje, potražio peron, voz je već bio krcat.

Nekoliko fotografija na železničkoj stanici. Ko želi više informaciju, tu može pročitati.

Moj voz i sad je RE1. Pruga je jako dobra bila dok nismo stigli do nekadašnje međudržavne granice istoka i zapada. Tad se voz usporio, i po železničkim stanicama moglo se znati gde smo. 

Na celoj trasi nije bilo ni interneta ni mreže mobilne telefonije van naseljenih mesta.

 

SCHWERIN-BERLIN-SPANDAU (RE2)

Voz je stigao na vreme na železničku stanicu u Schwerinu. Imao sam 20 minuta, nisam imao toliko da odem do dvorca, ali sam se uspeo spusiti do obale reke/jezera. Ovaj prizor me je dočekao.

Nekoliko fotografija na stanici.

Na vreme je stigao RE2 iz Wismara, moj omiljeni ODEG voz, na svakom je reklama, traže konduktere. 

Kurs traje 9 meseci, i nakon toga postajete kundukter i dobijete radno mesto na ruti vašeg naseljenog mesta. Plata je i za Nemački standard mala, ali me kad god vidim zaintrigira kako bi bilo dobro biti kondukter. Otom-potom.

Polako pada mrak, ovde na severu znatno kasnije nego u Vojvodini, možda i sat vremena kasnije.

Ostalo mi je je do moje stanice u predgrađu Berlina još nepunih dva i po sata, s vremena na vreme me je hvatao san, ali nisam zaspao. Posmatrajući putnike, ovaj voz već nije bio prepun. Većina putnika je bez maske, ali ih je kondukter više puta opomenuo, stavili su ih i kada je prošao, ponovo skinuli.

Sa 2 minuta kašnjenja sam stigao na odredište, Berlin.

SUMMA, SUMMARUM

Fizički jako umoran, a psihički još više ojačan i presrećan što sam uspeo obaviti zadatak, koji sam ja sebi dao. Sa puno doživljaja, novih iskustava. Jako sam bio zahvalan Bogu, da sam uspeo još jedno takvo iskustvo da steknem. Mimo toga što toliko gužve ima trenutno u regionalnim vozovima, uspeo sam bez ikakvih problema uvek naći mesto da sednem, nisam morao stajati u vozu.

Moram naglasiti da je kada sam od kuće krenuo bilo 29 stepeni, u toku noći  11, a sutradan je bilo svega 16-17 stepeni na moru uz dosta jak vetar. I to je organizam jako opteretilo, hvalim sebe što sam debeli duks poneo, inače bih se smrznuo.

Tokom celog putovanja me je pratio KISS duplex regionalni voz, izuzev od Odlenburg do Noddeich Mole, gde je bio mali motorni voz.

Svaki put, tako i sad najveća mana, da usput van naseljenih mesta nema ni

interneta, ni mobilne mreže. Jedna siromašna Srbija ima deset puta bolju pokrivenost i inetrneta i mobilne mreže. Generalno bi trebalo da ima WiFi i u DB Regio vozu, ali u praksi retkost. Ako slučajno i ima, nakon 300MB baci te sa mreže.

Putovanje u Nemačkoj sa RE i RB vozovima na dužu distancu nije lako, voz ne saobraća velikom brzinom, često staje, mora se presedati, to nemcima nikako ne prija. Ali za nas koji dolazimo sa znatno lošijim iskustvom (jer na Balkanu zadnje dve decenije železnički saobraćaj je pušten niz vodu) smatram da uopšte nije loše putovati regionalnim vozovima, samo zahteva znatno više vremena. Isplati se, jer karta sad za ova 3 meseca mesečno košta samo 9 Eura, ali kad prođe ova ponuda, još uvek ostaje Quer durchs Land Ticket ponuda, koja isto nije za baciti.

Na kraju svih mojih putovanja povučem crtu, pored doživljaja koliko kilomtara sam prošao, pošto se na redu vožnje na Balkanu kao i u Mađarskoj može videti koliko km je putnik prešao. Sad mogu samo orientaciono reći, da sam za 32 sata putovanja prešao više od 1.200 km, može se reći džabe, jer sam koristio već postojeću pretplatu za gradski prevoz za Berlin.

Pored obične statistike, posle putovanja sam još bogatiji, video sam nove gradove, sreo ljude, video prelepu prirodu i najbitnije, video Severno more.

(Keszég Kornél)

 25.10.2022