Friday, June 30, 2017

GRČKA: Red vožnje Grčke Železnice (2017)

Stanica Thessaloniki

Grčka železnica je po izbijanju ekonomske krize ukinula međunarodni saobraćaj kada je ukinuta i linija Solun-Beograd. Od leta 2015. ponovo ima direktna linija iz Beograda za Solun. Ova linija je imala dug prekid za vreme remonta pruge na jugu Srbije.

Grčka železnica TrainOSE ima retku železničku mrežu, ima vezu sa Bugarskom, Turskom, Makedonijom, a nema sa Albanijom. Najveći železnički čvor je Solun.

Međunarodni saobraćaj

Međunarodni železnički saobraćaj u Grčkoj imao je i boljih dana nego što je to danas, kada su direktni vozovi stizali čak i iz Zapadne Evrope. Danas je to smanjeno na minimum minimuma kao u ostalom i na čitavom Balkanu.

Grčka ima međunarodni saobraćaj samo sa Makendonijom, Srbijom i Bugarskom.
-334/335 ’’Hellas’’ Solun -Beograd-Solun– noćni voz
-360/361 Solun-Sofija-Solun
-1460/1461 Bukurešt-Sofija-Solun-Bukurešt- noćni sezonski voz koji tokom leta saobraća jednom nedeljno.
Stanica Eidomeni

Treba napomenuti, da je do pre 6 godina postojala direktna veza sa Turskom, sa Istanbulom vozom koji se zvao ’’Dostluk/Filia ekspres’’. Pogledajte snimak tog voza iz 2010. godine.


Unutrašnji saobraćaj

Trenutno se radi elektrifikacija glvnog pružnog pravca u zemlji kao i gradnja nove dvokolosečne deonice dužine 106 km Titorea-Domokos koja treba da zameni staru jednokolosečnu planinsku trasu inače jedinu preostalu jednokolosečnu dizelsku deonicu na pruzi Atina-Solun.  Značajni radovi se izvode na gradnji nove dvokolosečne pruge na severu Peloponeza koju bi prugu koja dolazi iz Atine do mesta Kjato produžili do neposredne blizine Patre, trećeg po veličini grada u Grčkoj.

Prosečna brzina na prugama je oko 100 km/h.


Na severoistoku Grčke putnički vozovi kreću iz Dikaje grada u blizini bugarske granice. Ima nekoliko dnevnih vozova iz Ddikaje za luku Aleksandropoli a iz Aleksandropolija po jedan voz za Solun i Atinu.

Iz Soluna vozovi saobraćaju do Florine neelektrificiranom prugom koja se od koridora Solun-Atina odvaja u stanici Plati a ide i do makedonske granice nedaleko od Bitolja.

Atina-Solun

Danas između dva najveća grčka grada saobraća 6 pari vozova, 5 dnevnih i 1 noćni.
Dnevni imaju rang IC. Vozovi na ovom pravcu su čisti, klimatizovani, u svom sastavu imaju restoran. Imaju 5-6 kola ukupno. Svaki voz ima jedna kola prvog razreda.
Kapacitet vozova je 54 mesta prvog razreda i 320-400 mesta drugog rezreda.

U sastavu noćnog voza ima 8 putničkih vagona, od toga 1 prve klase, ostali su druge. Kapacitet voza je 30 mesta prvog razreda i 532 mesta drugog razreda.
Stanica Atina - IC voz za Thessaloniki

Vreme putovanja dnevnim IC vozovima je oko 5,5 sati, dok je noćnim 6 sati.

Pored ovih vozova na glavnom magistrlnom pravcu putnički saobraćaj se odvija još i na regionalnim priključnim prugama koje se od glavnog koridorskog pravca Atina-Solun odvajaju ka Halkidi, Stilidi, Kalambaki i Volosu. Vozovi od Atine svaki sat vremena saobraćaju do Kjata na Peleponezu odakle se putnici dalje autobusim prevoze do Patre.


Cene prevoza

Cene voznih karata u Grčoj su dosta visoke. Postoji mogućnost kupovine karte online što donosi popust. Karta od Soluna do Atine drugog razreda u jednom pravcu je 45,4 EUR (online 40,9 EUR) u IC vozovima, dok karta u noćnom vozu iznosi 25.1 EUR (online 22,6 EUR). U prvom rezredu karta je 55,4 EUR (online 49,9 EUR) u dnevnim IC vozovima, dok u noćnom vozu karta stoji 35,1 EUR (online 31,6).

Posmatrajući cene vidi se da je  znatno povoljnija karta u noćnom vozu i da je bolje kupiti kartu online. U svakom slučaju najjeftinije je putovati kartom Balkan fleksipas.
Cena karata od Soluna ka Aleksandropoliju, u drugom razredu u dnevnom IC vozu je 17,4 EUR, putničkom je 12,9 EUR dok online u IC vozu je 15,7 EUR, putničkom 11,6 EUR.

Od Aleksandropolija do Dikaje cena vozne karte je 5,1 EUR, online 3,9 EUR.

Balkan flexipass

Za put u Grčku vozom najbolje je kupiti Balkan fleksipas kartu s kojom je moguće neograničeno putovati unutar Jugoistočne Evrope a samim tim  i Grčke.
Pun iznos voznih karata po pravcima je sledeći
- Beograd-Solun-Beograd 56 evra
- Solun-Atina 54 evra IC dnevnim vozom, 25 evra noćnim
- Solun-Aleksandropoli 17,4 evra IC, 12,9 putnički
- Aleksandropoli-Dikaja 5,1 evra

Iz ovoga se vidi da bi obilazak ovih gradova koštao oko 209 evra, a Balkan Flexipass karta za 5 dana košta 56 evra za mlađe od 26 godina, a 86 za starije od 26 godina. Važno je naglasiti da oni koji poseduju Balkan Flexipass imaju pravo na rezervaciju sedišta besplatno koju obavezno treba uzeti na blagajni pre putovanja jer su vozovi u Grčkoj puni putnika.

30.06.2017
(Keszég Kornél)

Saturday, June 17, 2017

TRANSNISTRIA: Jedina nepriznata država Evrope


Prvi dan u Kišinjevu, subota je brzo prošla. Po mom planu, u nedelju sam prepodne planirao da obilazim Transnistriju, jedinu nepriznatu državu u Evropi. Pridružite mi se u jednom interaktivnom izletu u tu nepoznatu državu!

Posle večernjeg, noćnog obilaska Kišinjeva, rano se probudih u hostelu, u kom sam boravio, spremih se, i uputih na autobusku stanicu. Prethodni dan sam obišao pijacu i glavnu autobusku stanicu. Mali kombi, MARŠUTE saobraćaju svakih sat vremena do Tiraspola, glavnog grada Transnistrije.

PRIDNESTROVLJE (TRANSNISTRIJA)


Pridnjestrovlje (mold. Приднестровье, rus. Приднестро́вье, ukr. Придністров'я), zvaničan naziv Pridnjestrovska Moldavska Republika (mold. Република Молдовеняскэ Нистрянэ, rus. Приднестровская Молдавская Республика, ukr. Придністровська Молдавська Республіка), ili Transnistrija je faktički nezavisna nepriznata država koja se otcepila od Moldavije (moldavske vlasti je smatraju pobunjenom pokrajinom u sastavu Moldavije). Faktički je nezavisna od 2. septembra 1990. godine. Površina je 4.163 km², međutim zbog geografskog položaja uz reku Dnjestar ima granicu dugu 816 km, pa liči na izduženo ostrvo dugo 400, a široko 10 km. Stanovništvo čini 520.700 ljudi, pretežno slovenskog, romanskog i turkijskog porekla (32,1 % Moldavci, 30,4 % Rusi, 28,8 % Ukrajinci, 2,5 % Bugari ostatak čine Gagauzi, Poljaci i drugi). Službeni jezici, po ustavu PMR su: moldavski (ćirilica), ruski i ukrajinski. Glavni grad je Tiraspolj sa 135.700 stanovnika. Ostali veći gradovi su Dubosari i Benderi.

Koga interesuje istorija ove zemlje, više informacija može pročitati na Wikidediji. U ovom putopisu trudiću se da sa vama podelim sve što sam doživeo.

Šta će jedan mlad momak u Transnistriji? Pitala bi većina. Nisam taj koga interesuju turistička mesta, volim netaknute teritorije. Svakako je to Transnistrija, gde na glavnom trgu stoji velika statua Lenjina. Upravo je to bio motiv mog putovanja! Kako sam još pride i vozoljubitelj, putovanje sam morao obaviti vozom. Ipak, na ovoj kratkoj relaciji sam bio primoran da se vozim busom, odnosno kombijem. Svega jedan večernji voz ide za Moskvu, i vikendom za Odessu. Kako bih što bolje iskoristio vreme, odlučio sam za „maršutku“, tj. kombi.

Na autobuskoj stanici  se ,odmah na početku, na prvim peronima nalaze vozila za  duže relacije. Vidim maršutku za Tiraspol, pitam vozača kad kreće, odgovora nema. Odlazim na blagajnu, kupujem kartu, i tad uviđam da za nekoliko minuta polazi.

Kombi  se do izlazka iz grada napuni, prolazimo pored međunarodnog aerodroma, grad je tipičan sovjetski, put je solidan u odnosu na ono šta sam očekivao. Moldavija je kao Šumadija, brdovita, na severu su voćke, dok je na jugu velika površina pod vinogradima.

Dobrih sat i po stižemo do reke Dnjastar, takozvane granice. Pre reke je kontrolni punkt moldavske policije, preko reke je već Transnistrija, njihov kontrolni punkt, tipična granica. Iz autobusa treba izaći, ulazimo u kancelariju i na šalteru prijavljujemo ulazak na teritoriju; ne udaraju pečat u pasoš jer niko ih nije priznao (dok na granici Kosova ite kako udaraju pečat; dobijemo migrantsku kartu (vizu); treba naglasiti dokle želite ostati, i šta je svrha putovanja. Deluje jako ozbiljno, ali svi su pored toga jako ljubazni.



Dok čekam u redu, ispred mene su starije žene, moj pogled se zaustavlja na licu momka, policajca. Tipično rusko lice, plave oči, sveže obrijan i crvenkast. Kako bi bilo dobro da mogu sa njim porazgovarati, da ga pitam kakav je život tu, kako on gleda na svet. Još uvek stoji mirno na ulazu u kancelariju, ne mrda. Sa srpskim pasošem bez problema dobijam ulaznu turističku vizu za 24 sata. Dragi čitalaci, ovo je, pored Belorusije, komunistička država, jednopartiski sistem. Na zastavi je čekić i srp.


Ulazimo u maršutku i nastavljamo putovanja, sada već na teritoriji Transnistrije. Imao sam već unapred formiran stav o ovoj teritoriji, i odmah na ulazu, skroz drugo vidim očima. Pored asfalta je lepo pokošena trava, nije kao u Sloveniji, ali znatno bolje uređeno nego u Srbiji, i u susednoj Moldaviji.

Svega nekoliko minuta prolazimo pored velike table, ulazimo u grad Tiraspol, glavni grad ove fantomske države, ili jedine prave teritorijalne autonomije. Još je početak proleća, drveće tek sad počinju da zeleni.

Ulazimo u grad na velikom bulevaru, prodavnice, butici, kao i kod nas. Velike reklame ruskim jezikom oglašavaju da Pridnistroja (kako ih zovu na ruskom) postoji 26 godina. Table nisu od juče, ali nisu ih sklonili.





Kako ulazimo u centar, polako i ja shvatam iz kog pravca ulazimo, na velikoj smo raskrsnici, krećemo sa centralnog bulevara ka autobuskoj stanici. Kad stižemo, shvatam da smo ispred železničke, tako da sam bio baš sretan. Pitam šofera kad se vraća, kaže da dnevno dve ture radi.  Kako izlazim, nikakvih znaka nema da je to autobuska stanica. Parking železničke je preuređeno u autobusku stanicu, ali sa maršutkama, kombijama.

ŽELEZNIČKA STANICA

Zgrada železničke stanice je lepa, ogromna, dnevno prolazi jedan par voza za Moskvu, i to dnevni, i još jedan par voza za Odessu, vikendom.


Ne može biti ogromnija zgrada, prazna. Ali ipak su pametno preuredili jedan deo u čekaonicu i šaltere autobuske stanice.




Odmah izlazim na peron, sve je uređeno, vidite sami na slikama, ali prazno...ponegde teretni vagoni, po šinama vidiš da su slabo korišćene, zarđale. Do pre nekoliko godina nije bilo nikakvog saobraćaja, sad bar ima makar nešto.








Posle slikanja na stanici krećem do grada, zgrada ima menjačnice.


NOVAC - MENJAČNICA

Odlučim da ću u gradu razmeniti novac. Krećem u grad. Pored komunističkih sivih solitera, sa desne strane u parku, uzdiže se iznenadno crkva sa zlatnom kupolom.






Sa leve strane, ispred bloka zgrada, nižu se butici i marketi, polovina njih radi i nedeljom. Odlučim da ću ipak ovde razmeniti novac. Beše to dobar potez, jer zaista u centru neće biti niti prodavnice, niti menjačnice.







Razmenim, dobijem transnistrijki rubel, monetu koja jedino važu unutar ove teritorije, meni ništa novo jer i naš dinar u doba gospodina Miloševića bila nepriznata moneta.




GRAD

Kako izlazim iz menjačnice, krećem se dalje do grada, prolazim pored pošte, koja i nedeljom radi. Iza nekoliko zgrada stižem do glavnog trga.

Zgrada Nacionalne banke Pridnestroje je lepa zgrada, zamolim prolaznike da me uslikaju. Bez problema,  slika je baš lepo ispala, vidite i sami.





 

Zgrada bolnice, internog odeljenja interesantno plava, tako nešto nema kod nas!


I šta kažete, ženice sa kofom, i krpom u nedelju prepodne, peru kovanu ogradu, ovako nešto u Zapadnoj Evropi nema. Nekoliko slika da vidite, drušveno korisni rad!



Kako prolazim glavnom ulicom vidim se leve strane meni nepoznate zastave, priđem bliže i ovo čitam: konzulat Abhazije i Osetije. Obe teritorije su nepriznate, mogli bi se reći sakadarske, kao u sama Transnistrija.



Kako nastavljam svoju šetnju kroz glavnu ulicu, stižem do trga, gde vidim ogromnu zastavu, poprilično vetar duva, i na trgu vernici Krišne plešu i pevaju, kao da sam u Jaipuru u Indiju.

I LOVE YOU TIRASPOL


Bakice prodaju suvenire, interesantno da su to skoro trostruke cifre nego u zapadnoj Evropi, tako da neću ništa kupovati, slikam se se velikim srcem, I love you Tiraspol.

SPOMEN PARK DOMOVINSKOM RATU


Sa leve strane je šuma, park i reka Dnjepar, i park spomen domovinskom ratu, njima možda narodno-oslobodilački. Evo nekoliko slika. 











Kako ja slikam, stalno dolaze ljudi, i donese cveće. Zamolim jednog mladića da me uslika sa Lenjinom, i šta mislite, ne zna da barata digitalnim fotoaparatom, momak od 16-17 godina!



GLAVNI TRG


Glavni trg je kao u svim glavnim gradovima, ogroman (mada ne treba zaboraviti da Tiraspol mali grad) naspram veličine grada. Baš je praktičan za velike smotre.





STATU LENJINA

Razlog mog putovanja od više hiljada kilometra je da vidim glavni trg gde još uvek stoji Lenjin. Ovo je komunistička država, i Lenjin ima pravo da još uvek stoji tu. Teško je bilo slikati se sa gospodinom, ali uhvatio sam prolaznike, i urađena je slika, dva puta. Hladno, jak severni vetar duva, kad se razvedri onda malo greje sunce, ali kad naoblači onda je baš hladno.





PARLAMENT


Iza Lenjina je parlament, tipična soc-realistička zgrada.

ZASTAVA


Danas je retko naći zastavu, da je osnovne crvene boje sa srpom i čekićem. Ovde je još uvek komunizam.

PIJACA





Na glavnom trgu je, sa leve strane, nova velika zgrada gradske pijace. E, ovo bi trebalo pokazati u zapadnoj Evropi, da vide uređenu pijacu.


POVRATAK U KIŠINJEV

Posle obilaska pijace, naiđoh na baku, prosi za svoje mačke.

Još uvek sviraju, plešu Krišnini sledbenici.


Stižem na glavni trg, kroz glavnu ulicu se vraćam, na autobusku stanicu, još nekoliko slika iz grada.








Stižem na železničku, i vidim jednu „maršutku“ za povratak u Kišinjev, kupim kartu, i odlučujem da ostatak novaca potrošim. Kupujem neke piroške sa sirom i sok od ananasa iz Rusije. Ostatak novca ću poneti drugaru, koji skuplja novčanice, biće mu ovo extra jer van Transnistrije ove monete ne može nabaviti.

Ulazim u „maršutku“ i čekam polazak.

Za dobrih sat i po se vraćam nazad u Kišinjev. Nekoliko slika još iz Pridnistrovja.






Posle nekoliko sati izleta na teritoriju Transnistrije, u jedinu nepriznatu državu u Evropi, gde još uvek vlada jednopartiski sistem, Lenjin stoji na glavnom trgu. Čovek kao da se vratio u SSSR na kratko vreme. Ova država sigurno još krije neke interesantne priče i dogodovštine, a  meni je lično put u nju bio veliki doživljaj. Već je sama granica jako interesantna – na njoj vijori crvena zastava sa srpom i čekićem!  Žao mi je da nisam uspeo nisakim popričati da se uverim kako je zaista živeti na ovoj teritoriji iz ugla tamošnjeg stanovništa. Nadam se da ću to moći jednom drugom prilikom...

17.06.2017.
Keszég Kornél


STATISTIKA