Posle
predjenih 1170 km stigao sam u Kišinjev.
Na železničkoj stanici je svirala sovjetska muzika, a nas,
putnike je dočekao marš! Saputnik mi je bio
ljubazan i otpratio me je do "Hostela IQ" .
Kišinjev je
glavni grad Republike Moldavije.
Prema popisu ima 664.325 stanovnika. Moldavci čine
oko pola, Rusi oko
25% stanovništva a Ukrajinci 13%. Grad se nalazi na Biku,
pritoci Dnjestra.
Podeljen je u 5 administrativnih okruga i prostire se na 565 km². Osnovan je 1436. kao
grad-manastir. Sve do 19. veka Kišinjev
je bio malo mesto. Moldavija 1812.
pada pod rusku vlast
i Kišinjev postaje centar Besarabije.
Grad je bio u okviru Rumunije između
dva svetska rata nakon čega ulazi u sastav SSSR-a.
Svima onima, koji žele više informacije o Moldaviji i
Kišinjevu na karju putopisa mogu
dočitati.
Tabele za najkraći put do Kišinjeva. Detaljnije možete
čitati u tekstu: Vozom do Chisinau/Kišinjeva
Interesantno
je da su na istoku železničke stanice uređene, sređene, a nema polazaka ili im
je broj minimalan. Kasnije ću jedan ceo tekst posvetiti železnici Moldavije i
samoj stanici i redu vožnje. Oko deset je sati, malo smo kasnili, ali koliko
smo samo kilometra prešli, i uz
činjenicu da smo u Istočnoj Evropi, kašnjenje nije ni veliko. Kako prolazimo
kroz zgradu, ispred je veliki trg sa
statuom iz domovinskog rata devedesetih (o čemu ću kasnije nešto više reći).
Prolazimo i krećemo do centra, kiša i dalje pada sitno, baš mogu i bez
kišobrana, hvalim Boga da sam kupio jaknu pre puta, dobro mi je poslužila.
Od stanice krećemo desno, na bulevar koji vodi
do centra; prolazimo pored solitera tipičnog za komunističko doba. Trotoar je
već post-sovjetski; stižemo do raskrsnice velikih bulevara, tu je i tržni
centar. Arhitektura ovog grada je
interesantna mešavina soc-realističkih, i stakleno-čeličnih solitera.
Skrećemo na drugi bulevar, saputnik me ubeđuje
da sednemo na trolejbus. Izbegavam da pri prvim posetama velikim gradovima
koristim gradski saobraćaj, ali ovog me puta kiša i hladan vetar ubediše da se
ipak popnem na trolejbus. Kaže mi da ćemo svega nekoliko stanica putovati.
Nisam na stanici uspeo razmeniti euro za
moldavijski lej, tako da mi je saputnik ljubazno platio kartu koja košta 2
leja; 0,1 eura; što bi u Srbiji bilo 12 dinara! Nema mogućnosti za blicanje,
jer kondukterka je u trolejbusu, i ne može se švercovati. Pitam se zašto bi iko
to i radio kada je toliko jeftina karta. Gužva je u busu, i verujte mi da mi je
kroz glavu prošlo
svašta, nemam lej, autobus ide u meni nepoznatom pravcu. Bio sam sve
nervozniji. Po izradi plana sam ištampao putanju za pešake, od stanice do Hostela,
a sad ne znam kuda idemo. Bio sam jako uplašen, čovek svašta čita. Ali da vam
kažem da me nisu ni silovali, niti me
pokrali, da budem malo sarkastičan!
Kada izađosmo iz trolejbusa, upadosmo u
peskoviti trotoar, blatnjav, grade nove široke trotoare. Nama turistima iz
zapadne kulture sve je sasvim drugačije, egzotično. Ko je navikao na centar
Budimpešte, Beča i Praga sigurno mu se ovaj pejzaž ne bi svideo, ali nama, nama
je sve ovo zaista egzotično.
Sad već znam da smo izašli na glavnu ulicu i krenuli
ka Hostelu, to su lepe široke ulice. Posle dve poprečne ulice stižemo u seoski
deo glavnog grada! Prvi put vidim tako nešto - da u centru grada delovi ulice
podsećaju na naše, seoske.
Posle nekoliko pregleda karte, nalazimo
"Hostel IQ". U dvorišnom je stanu, preuređen je. Baš je na nivou, ima
u njemu porodičnog šmeka. Probudio sam vlasnika, beše vidno pospan, u pola 11,
ali napolju je loše vreme, tako da ga razumem.
"Hostel IQ" je jako povoljan, blizu je
centra, i dobar je odnos između cene i kvalieteta usluge. Prespavanje dormitori
– što znači dobiješ krevet i ormarić u višekrevetnoj sobi – i korišćenje
kuhinje kupatila, i domaći doručak za svega 5 eura!
HOSTEL IQ – CHISINAU
Kada sam izrađivao plan putovanja, pokušavao sam
naći adekvatan smeštaj u Kišinjevu. Trivago je dobro poznata stranica ali u
ovom slučaju sam googlao i googlao, i pronašao povoljne apartmane, ali ne za
pojednice.
Pretražio sam i facebook, i
brzo našao dosta hostela, ali odlučio sam za Chilli i IQ hostel. Noćenje u oba
hostela je 5 eura ali IQ daje i doručak uz to. Nije bilo više dileme, IQ Hostel
je izabran, brzo sam dobio odgovor, i rezervisao 2 noćenja a 3 dana za 10 eura.
NOVAC, MANJAČNICE, CENE
U Moldaviji je u upotrebi moldavski lej, kurs je 21 moldavski lej za 1 euro. Cene su slične u Srbiji, Coca Cola 0,5l je oko 0,5 eura, hleb, alkohol cigare su znatno jeftinije od naših.
PIJACA
Glavna pijaca je slična poput buvljaka u
Subotici, samo je tematizovana, na njoj se može naći svega: mesa, povrća, ribe,
i sve što čoveku padne na pamet. Cena kineske robe ( istu možemo naći i na
našim pijacama) je kao kod nas. Na pijaci ima nekoliko tezgi brze hrane,
tipične moldavske, imao sam predrasude, ali probao sam, i preporučujem je
svima, za sitne pare se čovek najede finih peciva, generalno testenine, kao kod
nas piroške, kod njih se zove PIROG (u Bačkoj “Piroške”).
AUTOBUSKA STANICA
Pored pijace se nalazi glavna autobuska stanica.
Drugačija od naših, ovde u Vojvodini. Autobusa skoro ni nema. Za transport
ljudi se koristi kombi, od 7, do minibusa za 16 osoba. Svaki mali gradić ima
direktnu vezu sa Kišinjevom tim kombijem, često idu, jer ne voze puno ljudi. Kod
njih se zovu MARŠUTE, takodje iz doba SSSR. Interesantno je da su u Srbiji
hteli zakonom zabraniti kombi-prevoz ljudi, a ovde ljudi tako putuju unutar
države. Cene su prihvatljive, jeftinije nego kod nas autobuske karte.
Pored glavne autobuske stanice na severu grada,
nedaleko od centra, nalazi se nama poznat tip železničke stanice, Gara du Nord
Chisinau. Na severnoj stanici se odvija međunarodni saobraćaj i duže unutrašnje
linije.
GRADSKI JAVNI SAOBRAĆAJ
Kako sam spomenuo, u Kišinjevu nema metroa, tramvaja.
Gradski javni saobraćaj se odvija kroz mrežu trolejbusa i autobusa. Zbog toga,
grad nije pun smoga. Nije ni velik, svega 700-800 hiljada stanovnika,po veličini sličan
Stockholmu.
Mreža trolejbusa je razgranata, ali avanturisti
treba da pripaze - ako se zateknete u
predgrađu, važno je znati da oko 7-8 kreću zadnji busevi ka centru! Pored gradskog javnog preduzeća tu su i
„maršutke“, kod nas bi rekli kombi prevoz, oni saobraćaju 24 sata, ali njihova
putanja nije toliko strogo naznačena, nisu praktični i toliko pouzdani.
Pored Maršute u unutrašnjem saobraćaju, postoje
i linije u međunarodnom saobraćaju, tako za Jaši, Brašov, Bukurešt.
Interesantno je da je karta u kombi prevozu upola jeftinija od vozne karte za
Bukurešt!
ŽELEZNIČKA STANICA
Prva linija do Tiraspola puštena je u saobraćaj
1871. godine. Danas je to najsavremanija zgrada u Kišinjevu, ali dnevno kroz
nju saobraća manje vozova nego u Somboru. Pogledajte slike koje sam uslikao.
BUVLJAK
U centru grada, i oko železničke stanice ljudi
prodaju polovnu garderobu, ali se mogu naći novčanice iz vremena Sovjetskog
saveza, i barbike, i svega i svačega...
CENTAR GRADA – ZNAMENITOSTI
Sam grad nema toliko znamenitosti koliko ih imaju drugi glavni gradovi u Evropi, ali da vidimo šta nudi Kišinjev. U planu grada koji sam dobio, piše da je za obilazak znamenitosti u centru porebno oko sat vremena da sve vidiš. To i nije nešto puno, ako upoređujemo sa Bečom ili Pragom, ili čak sa Novim Sadom, centrom jedne regije.
Prvi dan kada se razvedrilo, spremio sam se i
krenuo u prvi obilazak centra grada. Prošetah se glavnom ulicom, razmenih
novac, i za nekoliko minuta šetnje, stigoh u sam centar grada, na glavni trg (
sa leve strane ulice je gradska kuća). Očekivao sam više soc-realističke
zgrade, ali one su, kao što i sami vidite, lepe. Ulica je markiranih butika,
kao i u drugim glavnim gradovima, tu su i Mc Donalds, i jako puno Andys Pizza
restorana (o čemu više možete čitati u malo kasnije). Idemo u virtualni
obilazak centra sa lepim slikama.
Glavni trg – tipičan trg - služi za velike
manifestacije, u toku dana tu prolaze i automobili i trolejbusi.
Parlament – ima oblik otvorene knjige
Predsednička palata – nije tipična predsednička
palata, u njoj ima I malo soc-realističkog stila
Katedrala – ortodoxna crkva, pored zvonik
Vlada – ogromna zgrada Vlade na samom trgu
Vlada – ogromna zgrada Vlade na samom trgu
Stefan cel Mare statua – tipično mesto susreta ljudi u gradu
Trijumfalna kapija – osećaj kao u Parizu
Opera – tipična post-sovjestka zgrada
Puškinova kuća – u ovoj zgradi je počeo pisati
svima nama poznatog Onjegina.
Jevrejski
- u Kišinjevu je bila velika jevrejska zajednica, spomen ploča je
podignuta njima u spomen.
Jermenska crkva – iskreno, tokom celog
putovanja, i spremanju puta, ovo me je najviše iznenadilo. Nekako mi je
promaklo, i žao mi je da je nisam uspeo unutra videti, jer ko zna gde ću moći
videti jermensku crkvu. Jermeni su prisutni bili ne samo tu u Moldaviji, već i
na teritoriji Austro-Ugarske najviše ih u Transilvaniji, danas ova zajednica je
priznata kao nacionalna manjina u Madjarskoj.
Gradski park – taman početak proleća, malo je
solidnije, moglo bi se reći da je park nekog gradića, a ne glavnog grada.
Skluptura spomen domovinskog rata
Drugi dan mog boravka u Kišinjevu sam šetao
gradom, beše nedelja popodne, pored glavnog trga je gradski park, ulazim i
pravim video snimak, čujem ozvučenje i rusku muziku. Uspeo sam stići na
proglašenje rezultata u pevanju ruske vojne muzike! Baš je bio pravi užitak
slušati ove pesme, klik na video i Vi možete poslušati!
GDE I ŠTA JESTI?
Balkanci koji su navikli na burek i pljeskavice će imati problem u Moldaviji, ni jedno ni drugo neće naći. Tako lepo se najesti, i zasititi od hrane, teško, da ne govorim o našim albanskim pekarama i pecivama.
Dok je u Budimpešti blizu Keleti stanice
otvorena naša pekara, u Moldaviji pakara poput naše uopšte ne postoji. Ljudi
hleb kupuju u samoposlugama! Sama cena hleba (500-600 gr) skoro upola manje
košta nego kod nas, ali je hleb lošiji po kvalitetu.
Gde jesti? U Mc Donaldsu, ili u lancu picerija
Andys Pizza. Cene su slične nego kod nas, ali ako zaista želite da se najedete,
preporučujem restoran brze hrane u ulici Puskin, preko puta glavnog parka. Tu
je cena girosa sasvim zadovoljavajuća.
Ako želite probati moldavski ukus svakako morate
da odete na glavnu pijacu, gde žene prodaju tipične pekarske proizvode i to
punjene mekike. Nadev može biti od prženog kupusa, sira, krompira. Jako je
jeftino, nama nepoznato, a lepog ukusa. Priznajem, kad god sam kupovao,
naljbolje je pecivo sa prženim kupusom, sigurno ću i ja to praviti.
Pored picerija, i pijace, postoje i moderni
restorani, sa ekskluzivnom hranom, ali oni koji vozom putuju,retko navraćaju u
takve restorane, iskreno nisam ni ja.
SAMOPOSLUGE
Prvo moram naznačiti da su trafike sa novinama i pićem jako retke u centru Kišinjeva, a i retke su samoposluge, ali sam ih ipak nekoliko našao i na karti sam ih naznačio. Cene svetskih marki, brendirane robe, isto koštaju kao kod nas, ali generalno cigarete, alkohol i hleb su skoro upola jeftiniji nego kod nas!
Preporučujem dve samoposluge gde sam bio, izbor
robe je kao kod nas, manji broj artikla koje nude je kod nas nedostupan, a tu
mislim pre svega na rusku robu. Na karti vidite dve lokacije, koje preporučujem
svim putnicima.
SUVENIRI
U centru grada ima nekoliko suvenirnica gde ćete naći magnete, otvarače i šolje sa moldavskim motivima. Lokacija gde sam ih ja kupio je ispod bulevara- prodavnice i butici su ispod zemlje, to su ostaci isto komunističke arhitekture. Pazario sam na raskrsnici bulevara Stefan cel Mare i bulevara Ismaili.
GRAD NOĆU
Imao sam čast da prvi dan boravka u glavnom
gradu Kišinjeva napravim šetnju kroz centar predveče, do kasnih sati, čućete
razlog.
Kako sam krenuo ka centru, na bulevaru Stefan
cel Mare su zgrade gradske i državne aparature lepo osvetljene, u raznim
bojama, i to se menja svaki dan. Uveče su meštani uveliko u svojim domovima,
samo turisti šetaju gradom (tad sam ukapirao da osim mene ima još turista u
Kišinjevu!). Turisti iz celog sveta, i svakakve boje kože! Nikako nisam mogao
shvatiti zašto turisti iz Zapade Evrope dolaze u Moldaviju (u hostelu je bio
jedan momak iz Köln-a, a nema rodbinsku vezu ovde), kada se nema puno videti u državi, tek sad rade na
turističkim ponudama, na veliko grade grad, infrastrukturu... za dobrih deset
godina, grad će biti skoz globaliziran, drago mi je da sam ga video dok je još
bio autentičan.
U povratku do Hostela sam šetao do železničke stanice, i toliko sam se zbunio sa vremenom i vremenom polaska noćnog voza za Moskvu, da sam sat vremena kasnije zakasnio. A za dva dana kad noćno voz bude ponovo saobraćao, ja neću biti tu. Ali za to sam uspeo uslikati dnevni voz za Odessu koji saobraća samo vikendom. O tome možete čitati u jednoj od narednih priča .
Još nekoliko slika o gradu noću.
Kišinjev, glavni grad Moldavije, tek se sad uređuju da zaista postane pravi glavni grad države. Nadamo se da će izgubiti vrlo poznati nadimak, “najsiromašniji glavni grad Evrope”. Za nekoliko godina će sigurno biti znatno interesantniji za strance, turiste. Uz Kišinjev, obavezno treba obići druge gradove, južni deo države sa puno vinograda. Do tada, ko se bude odlučio za putovanje u ovaj grad, naći će jednu, nama nespecifičnu, prestonicu, koju još turisti nisu samleli. Preporuka za svakog ko želi osetiti malo post-sovjetskog duha ! Detaljnije o Moldaviji možete dočitati na linku https://sh.wikipedia.org/wiki/Moldavija.
07.06.2017.
(Keszég Kornél)
No comments:
Post a Comment