SRBIJA: Gde ljudi vozom putuju!

Foto: Buljovčić Josip

Železnički saobraćaj u Srbiji zbog loše infrastrukture,  nedovoljno rasprostranjene mreže, nedostatka udobnih putničkih vagona ne utiče naročito na transport putnika. Ali, u nekim delovima države je drugačije, upravo na severo-zapadnom delu Vojvodine.

Sombor, poznat kao najzeleniji grad nekadašnje Jugoslavije, poznati ravangrad, umesto da iskoristi svoje kapacitete, danas doživljava možda najteži period od postanka kao slobodni kraljevski grad. Nema investitora a samim tim ni  investicija. Danas u gradu funkcioniše samo jedna fabrika, ostalo je dovedno do propasti.

 

Foto: Buljovčić Josip

Sa nedostatkom fabrika i radnih mesta, ljudi su potražili nov dom, najčešće u Novom Sadu i Beogradu. Danas masovno odlaze u inostranstvo.

Subotica je u istim tendencijama, ali odatle više iseljavaju u inostranstvo. Zašto spominjem sve ovo u tekstu,u kojem želim izneti pozitivan stav.Zato, jer  bi moglo biti mnogo bolje, da su ljudi ostali u svojim selima, gradovima.

INFRASTRUKTURA

Nasuprot ostalim delovima zemlje, na relaciji Sombor-Subotica maksimalna brzina je izmedju 70-80 km/h, što je znatno više od proseka koji je u Srbiji oko 40 km/h. Na magistralnim rutama ne prelazi 20-40 km/h, na sporednoj, regionalnoj ruti dvostruko više! Treba naglasiti da je ova relacija  neelektrifisana.

 

Foto: Buljovčić Josip

PUTNIČKI VOZOVI

Na relaciji Sombor-Subotica već dugi  niz godina saobraćaju novi dizel-motorni vozovi iz Rusije. Sa njihovim dolaskom je znatno povećan broj putnika i na ovoj relaciji.

Vozovi su udobni, radi grejanje, dobro radi klima u letnjem pariodu, svi uslovi su ispunjeni za dobro putovanje.

 

Foto: Buljovčić Josip

RED VOŽNJE

Red vožnje unazad par godina se značajno ne menja, odraz je kretanja putnika, i ispunjava zahteve putnika. Povećan broj putnika je petkom, nedeljom i ponedeljkom. Tim danima putuju srednjoškolci i studenti. Same slike vam prezentuju kako izgleda voz jedan takav dan.

CENA KARATA

Jedan, ali najznačajni razlog jeste cena prevoza. Dok karta u jednom pravcu košta više od 500 din. autobusom, cena vozne karte Sombor-Subotica je 256 din., dakle, upola manje.

 

Foto: Buljovčić Josip

Kad pogledate ove fotografije, možete zaključiti, da tu još ljudi koriste železnicu, zahvaljujući solidnoj infrastrukturi,  dobrim vozovima, redu vožnje. Ipak treba naglasiti da tu ima potrebe za analizu za unapredjivanjem, dopunu reda vožnje, dok gde putnici ne koriste vozove,pažnju treba preusmeriti na one delovima gde ljudi putuju vozom!

30.11.2107.

Keszég Kornél

RUMUNIJA: Grad Brašov

U ovom delu putopisa možete čitati o prelepom transilvanijskom gradu Brašov.

Grad Brašov se nalazi u kotlini pored potoka Șcheiu. Dok šetate centrom grada imate osećaj da ste u Somboru ili nekom drugom austro-ugraskom gradu. Kako moj IR voz stiže na stanicu, izlazim iz voza, i ulazim na stanicu. Stanica je identična novosadskoj, ili niškoj: soc-realistički stil, po meni ružan, naravno i nefunkcionalan.

Stanica nudi nekoliko šaltera, posebno za medjunarodni saobraćaj, a to je za Mađarsku. Iz Brašova ima nekoliko vozova koji saobraćaju do Budimpešte, i jedan do Beča, poznati „Dačia“.

Unapred sam pripremio mapu, i ištampao je, i sada, kako izlazim sa stanice, vidim da samo pravo moram ići do velike raskrsnice. Treba da skrenem desno, i centar starog grada je tu!  Tu sam našao sebi hostel, da prespavam.

Na vreme je stigao voz, i ja brzim koracima krećem do centra. Na stanici postoji menjačnica, ali kurs nije baš povoljan tako da odustajem od transakcije.

Pored železničke stanice su zgrade, soliteri...blok zgrada nije za pohvalu, ali oko zgrada ima puno zelenila, tako da deca imaju gde biti. Brzo stižem do raskrsnice. Kad tamo : bulevar se prelazi podzemnim prelazom - ne volim tako, lako izgubim orijentaciju. Ni dan danas to ne volim u Budimpešti. Eto me, izlazim na drugoj strani, i hvatam put do centra, sve je lepo označeno i obeleženo, turistička signalizacija je dobra.

Kako se približavam centru, uočavam veliku planinu pored starog grada, koja na vrhu ima natpis: „Brašov“, kao tabla "Hollywood" u Kaliforniji. A polako već i imam osećaj da sam stigao kući, identične su zgrade kao u Somboru.

Stižem do parka, gde mi je i hostel. Nisam se unapred najavio kad stižem u hostel, u kom sam našao noćenje za 7 eura. U životu nisam bio u tako lepom hostelu, toliko urednom i prijatnom ambijentu, kao što je bio ovaj u Brešovu - za te novce(istina, u Budimpešti sam imao slično iskustvo, ali je ta zgrada više bila za hotel nego hostel).

Nekoliko slika iz hostela, i sami se uverite jesam li u pravu. Plaćanje u hostelu obavio sam expresno, sa VISA karticom -generalno je u Rumuniji svugde možete koristiti, to vam je isplativija varijanta nego da kupite euro po kupovnoj ceni a da prodate po prodajnoj. Moje iskustvo iz Rumunije kazuje da je najlakše da koristite karticu i trošak će vam biti obračunat po srednjem kursu NBS, između dinara i leja.

Svaki put, pre nego što krenem na put, napravim radnu svesku sa svim potrebnim informacijama, mapama gradova, potrebnim telefonima za pomoć. Tako sam i za Brašov našao dobru kartu, sa svim poznatim znamenitostima, i nakon prijave u hostelu, odmah sam se uputio u prvi obilazak. Prvi put do sada sam našao smeštaj toliko blizu centra i toliko povoljan.

Do II svetskog rata, ovaj je grad bio gotovo čisto nemački. Nakon završetka rata većina Nemaca je napustila grad, a potom ih je , pred kraj vladavine, Šaučešku prodao za Nemačku po 5.000 maraka po osobi ???? U centru grada se nalazi jedan vidan ostatak nemačke kulture u Transilvaniji - reč je crnoj crkvi, evangelističkoj, koja je zaista fenomenalna, a trenutno je u fazi  renoviranja.

Bilo bi dobro da pojasnim otkuda prisustvo nemačke nacionalne zajednice u Transilvaniji - Marija Terezija je planski doseljavala nemačke rudare u Transilvaniju. Sa rudarima se doseljava i prateća populacija, i stvaraju se područja skoro sa čisto nemačkim življem. Stižu i pudunavske Švabe u južni deo Mađarske, današnje Vojvodine. Tako Brašov postaje centar nemačkog življa  i tu se stvara mini-germanska kolonija ispod Karpata. U grad i okolinu stižu Nemci evangelističke vere i osnivaju Župu. Oni grade crkvu gotičkog stila, koja će u požaru izgoreti i dobiti današnju boju, crnu. Po tome je ova crkva dobila ime „Crna crkva“.

Kada šetate celim gradom,  imate intezivan osećaj da šetate po Mađarskoj, ili  Austrijom. Pođite sa mnom na jednu lepu šetnju u strom gradu:

GRADSKA KUĆA

U centru glavnog trga, danas funkcioniše kao muzej.

GLAVNI TRG

Sredjen glavni trg, sa fontanom.

CRKVE

Danas su prisutne crkve svih velikih verskih zajednica, od ortodoksne preko rimokatoličke, grčko-katoličke, protestanske,pa sve do jevrejske sinagoge.

 

 

KULE

Prelepe zgrade iz srednjeg veka, lepo očuvane.

KAPIJE

Najlepša svakako "Katalin kapija", ali ni druge ne zaostaju po svojoj lepoti!

 

GRAD UVEČE I NOĆU

 

SUMMA, SUMMARUM

Ovaj grad ću sigurno ponovo posetiti, prvom prilikom, toliko me je oduševio sa uredjenim centrom, povoljnim cenama, i geografskom lokacijom. Jako mi je bilo drago da sam skoro 500 km od Budimpešte posle nekoliko dana opet čuo madjarski jezik, madjarski govor. Malo je bilo vremena (pola dana ) da obidjem sve, ali sebi sam obećao da ću na medeni produženi vikend doći u ovaj grad.

15.11.2017.
Keszég Kornél

SLIČNE TEME:
12. MAĐARSKA: Noćni voz 341 „Beograd“
11. RUMUNIJA: Vozom Cluj Napoca - Budimpešta
10. RUMUNIJA: Grad Cluj Napoca
9. RUMUNIJA: Vozom od Brašova do Kluža

7. RUMUNIJA: Vozom od Bukurešta do Brašova

6. RUMUNIJA: „Gara“ i grad Bucuresti

5. MOLDAVIJA: Gara Chisinau

4. MOLDAVIJA: Voz 105/106 Prietenia (Kišinjev-Bukurešt-Kišinjev)

3. TRANSNISTRIA: Jedina nepriznata država Evrope

2. MOLDAVIJA: Chisinau/Kišinjev

1. MOLDAVIJA: Vozom do Chisinau/Kišinjeva

MAĐARSKA: Stigli remontovani CAF vagoni drugog razreda

Posle objave teksta sa fotografijama obnovljenih CAF vagona prvog razreda, sledi tekst sa fotografijama remontovanih CAF vagona drugog razreda. Trenutno MAV Start posada ima  30 CAF vagona drugog razreda, a ukupan broj CAF vagona su 17 prvog razreda, 9 vagona restorana/bife, 9 kušet kola,  6 spavaća kola i da ne zaboravimo 5 kola za prtljag.

Spolja je vidljiva razlika, znatno modernije deluje,što je neobično putnicima u Madjarskoj. Navikli na kombinaciju belo-plave vagone, a sad laguna plavo sa cianplavim. Zaista je lep spoljašni dizajn za putnički vagon velike brzine (200 km/h).

Nadamo se da će u buduće i drugi remontovani EC i IC vagoni biti preobučeni u novi dizajn MAV Starta.

Boje remontovanih CAF vagona drugog razreda su za nijansu različite od Icplus prototipa. Umesto lile više dominiraju plave i žute boje.

Novost, da svako sedište ima velike „folding table“, konektore za svako sedište i USB konektore za punjenje mobilnih telefona.

Novost je takodje, da već u drugoj klasi putničkih kola ima tepih na podu. U vagonima su postavljene zavese, što nije bila praksa posle remonta, postavljali su zaštitnike.

Navlake za sedišta su novijeg dizajna, ali se uklapaju u boje MAV Start kompanije, žuto-plavo.

Toalet je naravno zatvorenog sistema, vakum WC, ekološki sistem.

Obnovljen je i sistem informisanja.

Na ulasku u vagone takodje dominiraju plavo-žute boje.

Novost,  vrata unutar kola su automatska, kao i ulazna vrata.

Posle remonta vagona drugog razreda trebalo bi videti po najavama u vozovima kao što je EC Hungaria i EN Metropol ka Berlinu i Hamburgu.

10.11.2017.

Keszég Kornél