U selu Telečka, kroz koje nikad
nije prošla pruga, živi Kornel Keseg, fanatični zaljubljenik u železnicu i
vozove. Namerava da šinama stigne do Vladivostoka i norveškog Narvika.
U
Telečkoj, selu na istoimenoj visoravni u Bačkoj, kroz koje nikad nije prošla
pruga, živi fanatični zaljubljenik u vozove i izvanredni poznavalac železnice,
čije je znanje ponuđeno državnoj kompaniji Mađarske. Kornel Keseg je medicinski
tehničar u bolnici u Somboru, a njegovi najveći planovi i želje vezani su za
putovanje vozovima. Redovno krstari šinama Srbije, a nedavno je
"skoknuo" šinobusom do Osijeka, na kafu i doručak, ali i da otprati
dizel-motorni voz koji, zbog mirisa nafte i specifične atmosfere, više voli
nego električni, na polasku za Zagreb.
Kornel
je tri puta pravio balkanske ture, putovao je i na Zapad, iako mu je srcu bliži
Istok, a namerava da vozom stigne do Vladivostoka i Severnog pola.
-
U vozove sam se zaljubio kao dečak, kad sam kao petogodišnjak s roditeljima
išao na njivu blizu Sivca, gde sam prvi put video teretnjak sa 30-40 vagona. To
je za mene bio neverovatan doživljaj. Stalno sam maštao o vozovima, pa me je
otac, kad sam imao deset godina, vodio da se vozim od Sombora do susednog
Kljajićeva i nazad. Prvo putovanje je bilo sivim šinobusom u rano zimsko jutro.
Bio je mrkli mrak napolju, a u šinobusu gužva. Ljudi su napravili mesto da sednem
- seća se Kornel.
Njegova
željena putešestvija počela su 2007, kad se zaposlio.
|
NEOBIČNI
ISPRAĆAJ
KORNEL
odlično poznaje sve vrste i tipove vozova, železničku infrastrukturu i redove
vožnje na domaćim, ali i stranim relacijama, pa tako i linije koje se gase. U
zimu 2017. ispratio je u Dimitrovgradu na poslednje putovanje noćni voz
"Nušić", koji je ukinut na relaciji Beograd - Sofija. Zaposleni na
stanici nisu mogli da veruju da je prevalio više od 500 kilometara da bi se
pozdravio sa "Nušićem", pa su mu zbog toga dozvolili da uđe u voz i
da ga slika.
|
-
Te godine smo brat i ja putovali vozom kod rođaka u Segedin, a naredne godine u
Sutomore, čuvenom kompozicijom "Panonija" na liniji Subotica - Bar.
"Panonija" je bila moj najomiljeniji voz, sastavljen od ruskih,
mađarskih, srpskih i crnogorskih vagona, ali je, nažalost, Budimpešta otkačila
svoja kola. "Mađarskim železnicama" (MAV) sam ponudio saradnju u
oblasti marketinga, jer bi mogle bolje da promovišu svoje usluge - kaže Kornel.
U
Srbiji je vozom obišao sve gradove, izuzev Bora, Zaječara i Kruševca, do kojih
je, kako objašnjava, teže stići zbog lošijih veza.
-
Velika putovanja imao sam u Bugarsku, pa do luke Ploče preko Sarajeva i
Mostara, kao i do Soluna. Do Linca sam, preko Beča, putovao brzom prugom preko
200 kilometara na sat, ali su mi draži vozovi istočne Evrope, u kojima ljudi
stupaju u razgovor i vlada prisna atmosfera - priča Kornel.
Mladog ljubitelja vozova privlači i da
upoznaje manje popularne turističke destinacije.
- Jedinstven je bio boravak u
Transnistriji, samoproklamovanoj državi u Moldaviji, koja na trgu u Tiraspolju,
glavnom gradu, ima veliku statuu Lenjina i čuva uspomenu na SSSR. Dva puta sam
posetio Češku, a ponovo ću ići i u Ukrajinu, gde je voz toliko jeftin da za 150
evra mogu da putujem i uzduž i popreko - ističe Kornel.
Zacrtao je sebi da vozom stigne do
najsevernijeg grada u Evropi, norveškog Narvika, gde želi da vidi polarnu svetlost,
auroru borealis. Već mu se javilo troje saputnika za putovanje do Vladivostoka,
poslednje stanice transsibirske železnice, duge 9.303 kilometra.
04.01.2019.
(Rajić Zoran)
No comments:
Post a Comment