SLOVENIJA: S kolesom na vlak

Kaj je lepšega, kot da se na lep sončen dan odpravite na izlet v naravo s kolesom - na drugi konec Slovenije. Kako do tja? Z vlakom - potem pa hop na kolo. Z vlakom lahko prepeljete le spremljana kolesa. Potnik mora potovati z istim vlakom kot kolo, pri prevozu pa preda največ eno kolo. Potnik kolo sam naloži, pazi nanj med prevozom in ga sam tudi razloži.

Vlake, ki imajo možnost prevoza koles, si lahko ogledate v iskalniku voznega reda.

Cene za prevoz koles so enotne in niso odvisne od razdalje, cena prevoza kolesa je 3,40 evra.

Kolesarska vozovnica velja en dan za neomejeno število prevozov spremljanega kolesa po omrežju SŽ, z veljavno vozovnico za potnika.

Vlaki z omejenim prostorom za kolesa

Na nekaterih vlakih je prevoz spremljanih koles dovoljen, vendar je prostor zanje omejen. Število koles je odvisno od vrste ter zasedenosti vlaka. Kolo namestite v vlak po navodilih vlakospremnega osebja, tako da ne ovira ali moti drugih potnikov v vlaku in da ne poškoduje vagonov oziroma umaže sedežev. Vlakospremno osebje lahko odkloni prevoz kolesa le, če bi to dejansko oviralo druge potnike v vlaku ali če bi se s prevozom lahko umazali ali poškodovali sedeži oziroma povzročila druga škoda.

Omejitev prevoza koles

Zaradi del na progi je občasno spremenjen režim vožnje vlakov. Za določene redne vlake je organiziran nadomestni avtobusni prevoz. Ker je v času del na progi moten tudi prevoz koles, vas prosimo, da pred potovanjem preverite možnosti prevoza koles z vlaki.

Dodatne informacije

Dodatne informacije o možnosti prevoza na določeni relaciji dobite na začetni postaji, po tel. št 1999, pri čemer je cena klica iz omrežja Softnet 0,91 evra z vštetim DDV; ceno klicev iz drugih omrežij določajo drugi operaterji, ali po e-pošti: potnik.info@slo-zeleznice.si

31.03.2016
(slo-zeleznice.si)

VOZOLJUBITELJI BALKANA (5): ŽARKOVIĆ MLADEN

Mladen Žarković vozoljubitelj iz Srbije, studira na Građavinskom Fakultetu u Beogradu, budući građavinac. 

Ubuduće ćete moći čitati o našim drugarima, vozoljubiteljima, kako su izabrali ovaj hobby i kako gledaju železnicu našeg, Balkanskog regiona.

- Odakle ti Mladene ljubav prema železnici? Jesi li iz železničke porodice?

Ljubav prema železnici datira još iz najranijeg detinjstva. Živeo sam osamnaest godina u vrlo velikom i značajnom mestu za železnicu u Srbiji- Vreocima, gde se mimoilaze pruge, sada tri različita železnička preduzeća- "Železnice Srbije",tj. Barska pruga,  "Železnički transport Termoelektrana Nikola Tesla Obrenovac", "Železnički transport rudarskog basena Kolubara" i nekada železnički transport teroemelktrane "Kolubara" koji se nalazi pod vlasništvom "ŽT TENT Obrenovac". Kuća mi je bila tik uz prugu, pa sam se radovao vozovima još u prvim mesecima života, prema svedočenju moje mame.

Ne potičem iz železničke porodice, čak niko u porodici mi nema veze a železnicom.

- Koliko imaš prijatelja na društvenim mrežama koji te poznaju po lepim slikama sa scene Evropskih železnica. Gde si sve putovao do sada?

Prijatelja koje sam stekao baveći se železnicom imam na desetine. Uglavnom se svi manje više poznajemo i družimo, kada to vreme i obaveze dozvole. Prijateljstva iz inostranstva su takođe česta i ima ih na više desetina. Najlepša inostrana prijateljstva sam stekao prošle godine u Austriji. Sa svima se vrlo često čujem. Evropa je najveće železničko blago, i raj za vozoljubitelje, pogotovo za nas sa Balkana.

Najčešće putujem po Srbiji, jer takve su nam uglavnom mogućnosti. Doduše, danas je čak veći problem vreme nego novac, za nas studente i jedno i drugo. Obišao sam priličan broj pruga u Srbiji, mnogo lepih mesta, fotografisao na mnogo mesta, što sam, što sa drugim vozoljubiteljima. Najviše volim Barsku prugu, koja mi mnogo više znači od saobraćajnice za dolazak na odredište od tačke A do tačke B. Ona je deo mog postojanja. U Evropi sam bio prvi put 2014. godine sa drugarima vozoljubiteljima. Posetili smo Češku i delić Nemačke. Bilo je to jedno nezaboravno iskustvo, i od tada sam znatno više počeo da se interesujem za Evropske železnice. Prošle godine, išao sam na Interrail putovanje U Austriju i Nemačku. Taj put će mi posebno ostati u sećanju jer sam prvi put sam kročio na takav put, a proveo sam se vrhunski obilazeći pruge Austrije i Nemačke.

- Planiraš neki novi put?

  Da, uskoro. Trebao bih da već prvog Aprila odem na vikend u Italiju sa drugarom.

- Savet budućim putnicima?

Uživajte u putovanjima železnicom, to su putovanja koja imaju posebne čari, ukoliko im se prepustite. Ponesite sa sobom neku dobru muziku, naslonite se na prozor i zaboravite na sve probleme!

- Ti si jedini po mom saznanju koji pravi video zapise, snimaš po cele trase u normalnoj ili ubrzanoj formi, uz muziku. Na nekadašnjem nemačkom "Bahn TV" smo mogli videti slične snimke. Šta si do sada snimo i koje trase u planu?

Moj start sa "Cab. view" snimcima je počeo od 2013. godine. Mnogo ranije, ljudi su snimali takođe trase pruga, što ubrzane, što pri konstantoj brzini. Međutim, kako je počeo nagli pad železnice u Sbiji, od toga se odustalo. Uprkos svemu, volim da snimam pruge, i da snimak aproksimiram muzičkim sadržajem. Uz takve snimke, često učim, crtam tehničke radove, radim zadatke. Podižu mi i koncentraciju i volju za učenjem, a nekada ih jednostavno pusti i slušam kako bih zaboravio na par minuta na sve probleme i prepustio se putovanju.

Snimio sam dosta trasa. Celu Barsku prugu, prugu od Subotice do Niša, prugu od Beograda do Šida, trasu "BG" voza, puge "TENT-a", prugu Podgorica- Nikčić, kao i uskotračnu prugu Vreoci- Termoelektrana Kolubara A.

Voleo bih u budućnosti da snimim i neke dizelske pruge. Recimo, prugu Ruma- Šabac, Pančevo- Zrenjanin, Niš- Zaječar, Niš- Dimitrovgrad. Nadam se da će mi se pružiti i ta prilika. Takođe, davno nisam išao Barskom prugom dalje od Užica, voleo bih i to ponoviti.

- Znamo, da studiraš Građevinski Fakultet Univerziteta u Beogradu. Kakvi su ti planovi posle studiranja? Kako vidiš železnicu na Balkanu za 5-10 godina?

Tako je, studiram na Građevinskom fakultetu, modul "PŽA"- "Putevi, železnice i aerodromi". Kroz izborne predmete najviše ću se posvetiti projektovanu, planiranju i održavanju železničkih pruga. Nakon osnovnih studija, svakako planiram da završim i master studije sa akcentom na železničke stanice, dalje videćemo šta će se dešavati. U Srbij, što se tiče moje ambicije vezane za struku baš i nema mnogo nade. Možda se nešto promeni, ali ne verujem, sve nade su prilično potonule. Železnicu u Srbiji za 5-10 godina vidim u istom stanju kao i sada. Jedino ukoliko se nastavak remonta iz ruskog kredita sprovede bolje nego ovaj do sada. Ali videćemo.

- Da li razmišljaš da napišes svoje doživljaje sa putovanja? sa savetima za buduće putnike? Možda neki blog? 

Više puta sam razmišljao o tome da napravim jednu knjižicu u fotografijama, sa opisima svojih avantura i putovanja. Ali zbog obaveza prema studiranju, ta zamisao će biti odložena par godina.

- Kako vidiš udruženja vozoljubitelja Balkana sada i za pet godina?

Uduženja vozoljubitelja generalno su više tu da bismo se međusobno družili. Koliko mi je poznato, udruženja ništa nisu uspela da urade povodom pitanja vezanih za železnicu u smilsu da je promene, pa tako cenim da će biti i u budućnosti. Ne zbog loših ideja, naprotiv, već zbog pristupa tog preduzeća, kao i ophođenja prema ljubiteljima, koje je u potpuno negativnom raspoloženju.

- Studiraš građevinarstvo, kakvi su ti planovi, možda rad u okviru železnice na Balkanu?

Za sada, planiram jedino kako da se izborim sa ispitima i obavezama, obizorm da studiram jedan jako zahtevan i odgovoran fakultet. Možda, kroz rad i trud, neko bude prepoznao moje angažovanje i rad kroz studije, obizorm da je građevinarstvo vrlo perspektivna struka od početka čovečanstva, pa do danas i zauvek. Nadam se da ću imati prilike da projektujem nekada neku prugu, to mi je san, ali gde će me budućnost odvesti- videćemo.

31.03.2016.
(Keszég Kornél)

SRBIJA: Jutros otkazan međunarodni voz "Avala" za Budimpeštu i Beč

Radnici Društva za prevenciju invalidnosti i radno osposobljavanje invalida „Zaštitna radionica“ sinoć (utorak, 29. mart)  u 21.30 sati, blokirali su tzv. „Južnu ploču“ u Glavnoj železničkoj stanici Beograd.  

Na taj način, oni su onemogućili da železničke garniture koje čekaju na vožnju budu  uključene u redovan saobraćaj.

Zbog toga je jutros otkazan međunarodni voz „Avala“, koji je u 7.20 sati iz Beograda trebalo da krene ka Subotici, Budimepšti i Beču.

Železnički saobraćaj u glavnoj železničkoj stanici Beograd nesmetano se odvija.
Radnici „Zaštitne radionice“ blokirali su deo železničke stanice Beograd u okviru svojih socijalnih protesta, zbog neisplaćenih zarada.  

30.03.2016.
(zeleznicesrbije.com)

МАКЕДОНИЈА: „Пелагонија“ повторно се враќа во сообраќај на релација Битола-Скопје-Битола

Од понеделник МЖ „Транспорт“ во редовен сообраќај го враќа деловниот воз 540/541
Деловниот воз Битола-Скопје-Битола повторно во сообраќај.

МЖ „Транспорт“ информира дека на релацијата Скопје-Битола-Скопје се воведува уште еден пар возови, 940/941.

Сообраќајот на возовите 540/541 и 940/941 ќе се реализира со новите современи кинески дизел-моторни гарнитури.

Од Скопје кон Битола и од Битола кон Скопје, наместо постоечките три, ќе сообраќаат пет пара возови.

Популарниот деловен воз „Пелагонија“ ќе вози по важечкиот возен ред.

Од Битола ќе тргнува во 5.18 часот, а во Скопје ќе пристигнува во 8.02 часот. Од Скопје за Битола ќе тргнува во 17.10, а во Битола ќе пристигне во 19.51 часот. Нововоедениот воз 941 од Скопје ќе тргнуваат 1.40 по полноќ, а во Битола ќе пристигнува во 4.30 часот. Од Битола за Скопје возот 940 ќе тргнува во 20.50, а во Скопје ќе пристигне во 23.39 часот.

Двата воза ќе возат под задолжителна резервација на место за седење.

10.03.2016.
(telegraf.mk)

HRVATSKA: Vlak Zagreb-Split već od 49,30 kuna, Zagreb-Rijeka već od 27,80 kuna

Hrvatske željeznice još od prošle godine redovito imaju akcije u sklopu kojih na određenim relacijama nude posebno povoljne karte, a iznimka neće biti ni ožujak i travanj 2016. Tako se u razdoblju od 1. ožujka do 30. travnja 2016. može putovati uz popuste od 50, odnosno 75 posto.

Jednosmjerne karte za relacije Zagreb – Split i Split – Zagreb prodaju se po sljedećim cijenama:
za putovanja petkom i nedjeljom: već od 49,40 kuna
za putovanja ostalim danima: već od 98,50 kuna

Jednosmjerne karte za relacije Zagreb – Rijeka i Rijeka – Zagreb prodaju se po sljedećim cijenama:
za putovanja petkom i nedjeljom: već od 27,80 kuna
za putovanja ostalim danima: već od 55,60 kuna
U navedene cijene nije uključena rezervacija sjedala.

Spomenimo i da je na relacijama Zagreb – Split i Split – Zagreb moguće putovati i u vagonu s ležajevima te prevesti automobil ili motocikl, također uz snižene cijene. Radi se o noćnim vlakovima, s polaskom iz Zagreba u 23:05, odnosno iz Splita u 21:43. Cijene su sljedeće:
putovanje u vagonima s ležajima uz nadoplatu od 77 kuna
prijevoz automobila u jednom smjeru za 101 kunu, a motocikla za 51 kunu

08.03.2016.
(vlakovi.hr)

SRBIJA: U Požarevcu održan sastanak Udruženja ljubitelja železnice

U  nedelju 6.marta 2016.godine u 10 časova  na železničkoj stanici u Požarevcu okupljanjem članova koji su došli sa raznih strana: Sombora, Novog Sada, Beograda i Zaječar, dočekivanjem i voza 7705 iz Smedereva zvanično je počeo radni sastanak Udruženja Ljubitelja Železnice u Požarevcu.

Usledio je obilazak stanice Požarevac i Požarevac teretna, rasputnice Sopot Požarevački i stanice Kostolac.

Zatim je usledio zajednički radni sastanak Udruženja ljubitelja železnice i Kluba ljubitelja Timočkih pruga iz Zaječara.

Sastanku je prisustvovalo 15 delegata. Pored mnogih pitanja sagledavala se problematika stanja železnice na Braničevskom i Timočkom regionu kao i mogućnost uvođenja vozova za prevoz putnika na relaciji Beograd-Požarevac-Majdanpek – Zaječar i obratno.

Požarevac teretna stanica

Stanica Sopot Požarevački

Stanica Kostolac

Potreba i želja za ovim vozom postoji na obe strane, a nabavkom novih dizel – motornih vozova iz Rusije javlja se mogućnost uvođenja ovih vozova na pomenutoj relaciji. Pruga jeste u lošem stanju na nekim deonicama  i putovanje bi bilo dugo, ali za ovim vozom zaista postoje potrebe kako istočna pruga ne bi potpuno opustela. Neki minimum je jedna garnitura, sa polaskom iz Zaječara u 2:10 dolaskom u Požarevac u 7:20 i u Beograd 9:25 dok bi se u povratku vraćao iz Beograda u 15:10, dolazio u Požarevac u 17:18 i u Zaječar 23:05. Pored ove garniture stvarna potreba bi bila još jedna koja bi polazila iz  Zaječara u 13:00 dolazila u Požarevac u 18:00 i u Beograd 20:10 dok bi se u povratku vraćao iz Beograda u 5:05 dolazila u Požarevac u 7:12 i u Zaječar 12:35. Sa ova dva polaska Zaječar bi imao noćni i dnevni voz za Beograd, odgovarao bi i putnicima iz Bora, Majdanpeka, Kučeva i Požarevca. Trenutno na ovoj pruzi ne saobraća ni jedan voz.

Pored ove tačke rasprvljala se molba železnici za uvođenjem još jednog jutarnjeg voza iz Požarevca za Beograd, zatim razradi idejnog projekta za turističkim iskorišćenjem napuštene pruge za Zabelu gde pi se po pruzi vozile bicikle za dvoje po šinama. (radi se na projektu).

Sastanak je završen sa nadom da će se članovi narednog puta okupiti u Požarevcu koristeći usluge železnice i novih vozova.

07.03.2016
(Dušan Rajčić - struk. Inž. Žel. Saobraćaja)

MAĐARSKA: Lista infrastrukturnih projekata mađarske železnice u budžetskom periodu 2016-2020.

Projekat  1.
Pruge Szántód-Kőröshegy-Balatonszentgyörgy i Fonyód-Kaposvár.
Fonyód-Kőröshegy-Balatonszentgyörgy remont jednokolosečne pruge
u dužini 52 km za brzine 100-120 km/h  i remont pruge Fonyód-Kaposvár 53 km. Tender u toku, vrednost radova 60,8 milijardi forinti. 315 forinti je 1 evro
Izvodjenje radova 2016-2017.

Projekat  2. 
Obnova 9 mostova na prugama 10, 20, 40, 120a. Mav je već iz sopstvenih sredstava nabavio materijal. Vrednost radova je 8,1 milijardi Ft.
 Izvodjenje radova 2016-2017.

Projekat 3.
Püspökladány-Apafa. Remont 52 km pruge za brzinu od 160 km/h sa ugradnjom daljinske digitalne signalizacije. Vrednost radova je
121,7 milijardi Ft  vreme izvođenja 2016-2020.

Projekat  8.
Elektrifikacija  51 km dugacke pruge br. 101 Püspökládany-Biharkeresztes  na granici sa Rumunjom. Vrednost radova 15 milijardi Ft. Vreme izvodjenja radova 2017-2018.

Projekat  9.
Elektrifikacija 53 km pruge br. 17 Zalaszentiván-Nagykanisza, vrednost  9 milijardi Ft. Vreme izvođenja radova 2017-2018.

Projekat  10.
Szeged-Hodmezővásárhely tram-train, Szeged-Gyula elelektrifikacija.  Vrednost radova 61 milijardi, vreme izvodjenja radova 2017-2018.

Projekat  11.
Debrecen-Nyírábrány i Debrecen-Mátészalka obnova pruge za brzine 80-100 km/h u cilju konsolidacije prigradskog  saobraćaja oko Debrecena. Vrednost radova 32 milijardi, vreme izvodjenja 2o17-2o19.

Projekat  12.
Debrecen, gradnja intermodalnog terminala u vrednosti 21 milijard Ft u periodu 2016-2019.

Projekat  13.
Elektrifikacija  42,2 km duge pruge Mezőzombor-Satoralyaújhely. Vrednost radova 21,1 milijardi Ft u peroidu 2016-2020.

Projekat  14.
Remont pruge Budapest Kelenföld-Százhalombatta 20,5 km za brzinu od 120 km/h . Vrednst 50,7 milijardi Ft, vreme radova 2016-2019.

Projekat  15.
Budapest Keleti- Budapest Kelenföld remont pruge i obnova južnog železničkog  mosta preko koga ova deonica prelazi Dunav uz dodavanje trećeg koloseka na mostu. Vredost radova 35 milijardi Ft a
bili bi izvodjeni u periodu  2017-2019. godine.

Projekat  16.
Pruga Százhalomabatta-Pusztaszabolcs.  Szazhalombatta-Budapest  gradnja nove dvokolosečne pruge dužine 12,8 km za brzinu od 160 km/h. Szazhalombatta-Pusztaszabolcs 27,9 km remont pruge.
Vrednost radova 97,7 milijardi Ft, vreme izvođenja 2017-2020.

Projekat  17.
Gradnja  dvokolosečne elektrificirane pruge dužine 21,9 km od Budimpešte do budimpeštanskog aerodroma, deonica Kőbánya Kispest - Monor sa stanicom na aerodromu. Ova deonica biće prva deonica buduće pruge visokih brzina prema istoku zemlje. Vrednost radova
115 milijardi Ft, vreme izvodjenja radova 2018-2020.

Projekat  18.
Remont 58 km duge pruge Rákos – Hatvan za brzine 120-160 km/h. Vrednost radova 124,5 milijardi Ft
Vreme izvodjenja radova 2017-2020.

Projekat 19.
Budapest-Hegyeshalom  ugradnja ETCS signalizacije uz remont deonice Biatorbágy-Tata za brzine od 140-160 km/h. Vrednost radova je 127 milijardi Ft. a vreme izvodjenja radova 2017-2020.

Projekat 20.
Pruga oko Balatona, remont deonice Aszófő-Keszthely duge 51 km. Vrednost radova 25 milijardi Ft. Vreme izvodjenja radova 2017-2018.

04.03.2016.
(Duško Djurić)

34.000 postilaca blogu BALKAN Railways News

Blog pokrenut 9. novembra pod nazivom BALKAN Railways News do današnjeg dana ima preko 34.000 posetilaca. Blog je pokrenut po ugledu na jedan mađarski web portal koji se bavi pitanjima železničkog saobraćaja na području Panonske nizije i Balkana kao jedinstvene geografske celine kojaje međusobno železnički povezana još od davnih vremena.

Tokom 2014. godine pokrenut je i sajt Železnice Vojvodine koji je imao i vesti iz okruženja ali pošto su mogućnosti besplatnog sajta ograničene tako je posle nekoliko meseci formirana grupa pod imenom BALKAN Railways News koja se pored objavljivanja fotografija i video zapisa železničke tematike bavi i vestima iz oblasti železnice te samim tim otvara prostor za diskusiju iz oblasti železničke tematike.

Broj posetilaca prekoračio 34.000 

Pitanjem železnice danas se bavi jako mali broj štampanih i elektronskih medija. Na žalost na Balkanu železnica se koristi u političke
svrhe, tako da realne vesti i sama problematika železničkog saobraćaja ne dolazi do javnosti.

Kod naših severnih suseda u Mađarskoj, Udruženje ljubitelja železnice i njihova poznata web stranica se veoma aktivno bave temama iz oblasti železnice.

Na primer njihove aktivnosti vezane su za red vožnje.

Najčitaniji tekstovi

Mađarska železnica pre stupanja na snagu reda vožnje isti pušta na uvid javnosti. Tada vozoljubitelji rade analize predloga reda vožnje, ukazuju na propuste, daju sugestije. Zahvaljujući aktivnostima vozoljubitelja Mav je odustao od ukidanja pojedini železničkih linija krajem prošle godine.

Vozoljubitelji i na Balkanu treba da ukažu na mane u vođenju kompanije te da predlože neka alternativna rešenja. Najlakše je reći da tako ne valja ali treba ponuditi i rešenje. Zbog toga je formiran blog, koji ima za cilj da informiše čitaoce o železničkom saobraćaju, da ukaže na mane i ponudi  alternativna rešenja.

Za kratko vreme blogu BALKAN Railways News je ukazano veliko poverenje od strane čitalaca jer za nepunih 4 meseca blog imao 34.000 poseta odnosno toliko puta je bio otvoren.

Na kraju malo statistike, za nepunih četiri meseca objavljeno je 187 tekstova na južnoslovenskim jezicima kao i na mađarskom jeziku.

03.03.2016.
(Keszég Kornél)

HRVATSKA: Gredelj isporučio lokomotivu kosovskim željeznicama

Tvornica željezničkih vozila Gredelj isporučila je dizel-električnu lokomotivu kosovskom nacionalnom željezničkom operateru – kompaniji Trainkos Sh.A.

U proizvodnim pogonima Gredelja lokomotiva 2 044 010 je generalno remontirana i modernizirana kako bi mogla biti kvalitetno inkorporirana u željezničku mrežu Kosova, a namijenjena je za kombinirani transport putnika i robe.

Poslovna suradnja Gredelja i tvrtke Trainkos započela je 2010. godine kada su Gredeljevi stručnjaci uspješno realizirali vrlo zahtjevnu modernizaciju lokomotive JT38, koja i danas čini okosnicu vučnih kapaciteta u vlasništvu Kosovskih državnih željeznica. Ta se suradnja nastavila i nakon otvaranja stečajnog postupka pa je 2013. godine Gredelj kosovskom partneru isporučio lokomotivu 661 003. Značajno je naglasiti da su svi ugovori sklopljeni s tvrtkom Trainkos rezultat provedenih međunarodnih javnih nadmetanja gdje se Gredelj, unatoč oštroj konkurenciji mnogih tvrtki, pokazao i dokazao kao kvalitetan, stručan i pouzdan partner koji profesionalno ispunjava sve zadane uvjete.

„Smatram da uspješan dovršetak ovoga projekta za našeg kosovskog partnera ponovo potvrđuje visoku razinu stručnosti i sposobnosti Gredeljevih stručnjaka te opravdava ukazano povjerenje tvrtke Trainkos. Naše znanje i iskustvo u kombinaciji sa suvremenim tehnološkim linijama kojima raspolažemo garancija su budućih projekata na međunarodnom tržištu, a uvjereni smo da neće izostati niti adekvatna potpora resornih ministarstava i drugih državnih tijela u cilju jačanja izvoznih aktivnosti. Naš je imperativ zadovoljiti zahtjeve i interese kupaca te biti prisutan i prepoznat kao kvalitetan partner na što više tržišta.“– rekao je stečajni upravitelj Gredelja, Pero Hrkać.

TŽV Gredelj danas s ponosom ističe činjenicu da su lokomotive, vagoni i vlakovi koji izlaze iz naših proizvodnih pogona konstruirani u skladu s UIC i AAR standardima te prilagođeni za sve kolosijeke (uske, široke ili standardne). Ta vozila danas vuku vlakove i prevoze putnike i robu širom svijeta – od Argentine, preko Gvineje i Obale Bjelokosti, do Saudijske Arabije.

26.02.2016.
(vlakovi.hr)

SRBIJA: Kamenovan ruski voz u Zrenjaninu

Vandalizam u Zrenjaninu, uprkos apelu da se čuva imovina "Železnica Srbije" Načelnik Dušan Šijan: Ne mogu da verujem, toliko smo čekali nova kola.

Policija u Zrenjaninu potvrdila je u petak da je 25. februara prijavljeno da su nepoznate osobe na deonici pruge Beograd - Zrenjanin, kod naselja 4. juli u Zrenjaninu, gađali kamenicama dizel-motorno vozilo i oštetili ga.

Prema saznanjima "Novosti", jedan od putnika prijavio je da je kod takozvanog ečanskog prelaza, na ulazu u Zrenjanin, video nepoznate osobe koje su bacale kamenje na voz. Zoran Stikić, koji je upravljao vozom, kaže da nema vidljivih oštećenja. Osuđuje vandalizam, veruje da će počinioci biti otkriveni i moli sugrađane da se okanu ove ružne i štetne navike, koja je ranije registrovana u drugim delovima zemlje.

Načelnik Srednjobanatskog okruga Dušan Šijan apelovao na korisnike dva nova ruska voza, koja su uključena u saobraćaj na pruzi Beograd - Zrenjanin - Kikinda pre nepune dve nedelje, da ih čuvaju i ne oštećuju imovinu "Železnica Srbije", jer je ona zajednička imovina svih građana.

- Ne mogu da verujem! Toliko smo ih čekali, putnicima je konačno obezbeđen komfor koji nisu imali tri decenije, a nesavesni pojedinci kao da se trude da ih unište - izjavio je Šijan.

Šijan je takođe izjavio da se treći ruski voz nalazi na tehničkom pregledu u Beogradu i da će se u saobraćaju naći iduće nedelje. Do kraja godine, u Zrenjanin bi trebalo da stignu još dva voza, a vrednost svakog je 3,7 miliona dolara.

U KUPEIMA VIDEO-NADZOR

ŠIJAN je izrazio nadu da će "Železnice Srbije" preduzeti odgovarajuće i brze mere za otkrivanje počinilaca, pošto su kupei opremljeni video-nadzorom.

27.02.2016.
(novosti.rs)

SRBIJA: Nakon 130 god, Ćuprija "izbačena" sa Koridora 10

Železnička stanica u Ćupriji koja je ostala na sporednom koloseku na "Koridoru 10", traži od Železnice Srbije da bude želenički i drumski "Kargo centar".

Stanica Ćuprija je posle 130 godina pruge Beograd - Niš, izgradnjom nove dvokolosečne pruge Gilje-Paraćin ostala na sporednom koloseku.

"Naša inicijativa naišla je na razumevanje, kod rukovodstva Železnice Srbije", izjavio je predsednik opštine Ćuprija Ninoslav Erić.

"Na sastanku rukovodstva opštine i železnice kome je prisustovao i generalni direktor Železnice Srbije Miroslav Stojčić, ocenjeno je da je osnivanje Kargo centra u Ćupriji u obostranom interesu, a kada se interesi poklope onda se lakše dolazi do rešenja", rekao je Erić, saopštila je Informativna služba Skupštine opštine.

Izgradnja železničkog i drumskog "Kargo centra" u interesu je opštine, a Železnica tu ima svoje kapacitete, postoji poseban industrijski kolosek, a "Krago centar" će znatno olakšati poslovanje špediterima čitavog regiona, ocenio je Erić.

Završetkom izgradnje deonice dvokolosecne pruge Gilje-Paraćin, kojom saobraćaju vozovi od novembra prošle godine, u stanicu u Ćupriju ulaze samo lokalni vozovi i vozovi namenski za potrebe privrede Ćuprije.

Sav međunarodni transportni i putnički saobraćaj se odvija novosagrađenom dvokolosečnom prugom Jagodina-Gilje-Paraćin, koja ne prolazi kroz stanicu u Ćupriji, a Ćuprija je sa Paraćinom povezana "posebnim, trećim, kolosekom".

Erić tvrdi da je "zbog propusta nekadašnje opštinske administracije Ćuprija ostala bez železničke stanice, a deo najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta je presečen novom prugom i uglavnom nedostupan".

Dvokolosečna pruga Gilje-Paraćin, projektovana za brzine vozova do 160,2 kilomatara na sat. Izgradila ju je Italijanska firma "Italiana costruzioni CAF" sa podizvodjačima iz Srbije, sredstvima kredita Evropske investicione banke. Investitor je J.P Železnice Srbije. U okviru projekta izgradnje ove deonice pruge u toku je i rekonstrukcija stanice u Ćupriji.

14.02.2016.
(b92.net)

SRBIJA: Vozi ruska zamena za šinobuse

Počela da saobraćaju prva četiri od ukupno 27 novih vozova kupljenih iz ruskog kredita. Dva na relaciji od Beograda do Vršca, a po jedan do Zrenjanina i od ovog grada ka Kikindi.

NOVI dizelmotorni vozovi trebalo bi uskoro konačno da "oteraju" u penziju šinobuse stare i više od pet decenija. Prva četiri voza, od 27 kompozicija koje su kupljene iz ruskog kredita, od juče saobraćaju srpskim prugama.

U jednom od njih juče se, od Beograda do Vršca, provozala i ministarka saobraćaja, građevine i infrastrukture, Zorana Mihajlović, u društvu Aleksandra Čepurina, ambasadora Rusije i prvog potpredsednika "Ruskih železnica" Aleksandra Mišarina.

- Četiri voza su uključena u saobraćaj i to dva na relaciji Beograd "Dunav stanica" - Vršac, i po jedan na deonici Zrenjanin-Kikinda i Zrenjanin-Beograd. Lepo je putovati novim, udobnim i čistim vozom. Cilj naše vlade je da imamo rehabilitovane pruge, da ih se ne postidimo i da želimo da se vozimo železnicom. A zadatak nam je da stanične zgrade budu čiste, da se vozovi održavaju i, pre svega, da stižu na vreme.

Ministarka je napomenula da je trenutno prosečna brzina vozova 45 kilometara na sat i da je cilj da se u narednih pet godina u celoj Srbiji podigne na 120 kilometara na sat. Predviđeno je da do kraja 2016. ruska firma "Metrovagonmaš" dopremi još 20 vozova, dok će još tri stići u 2017. godini.

Zoran Puzović, pomoćnik generalnog direktora za saobraćaj, vuču i održavanje voznih sredstava "Srbija voza", istakao je da su u pitanju vozovi koji saobraćaju na neelektrifikovanim prugama, u lokalnom i regionalnom unutrašnjem saobraćaju. Imaju 246 mesta, 120 za sedenje i 126 za stajanje.

- Pre tri godine smo nabavili 12 ovakvih vozova, i uz ovih 27, imaćemo sasvim dovoljno kompozicija da se više niko ne vozi šinobusima iz pedesetih godina - objasnio je Puzović.

- Njih ćemo povući iz upotrebe, jer su davno odslužili svoje i više se ne mogu ni popravljati.

Cena povratne karte od Beograda do Vršca je 512 dinara, a na ovoj relaciji je tokom prošle godine prevezeno 250.000 putnika.

INVESTICIJE
Ruski kredit, vredan ukupno 800 miliona dolara, biće realizovan do kraja 2017. godine i obuhvatiće rekonstrukciju i izgradnju više od 150 kilometara pruga i nabavku 27 novih vozila - rekla je Mihajlovićeva. - Predviđena je i rekonstrukcija šest deonica na Koridoru 10, obnova dela barske pruge, gradnja pruge Beograd - Pančevo i Stara Pazova - Novi Sad. Vrednost aktuelnih projekata na železnici koji se realizuju je 1,5 milijardi evra, a zajedno sa predviđenom modernizacijom pruge Beograd - Budimpešta, više od 2,5 milijardi evra.

13.02.2016.
(novosti.rs)

SRBIJA: Plan je da Železnice budu moderna kompanija

Ministarka Zorana Mihajlović izjavila je da je plan da Železnice Srbije budu moderna kompanija sa modernom infrastrukturom i da je vrednost projekata na železnici 2,5 milijardi evra.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da je plan da Železnice Srbije budu moderna kompanija sa modernom infrastrukturom i da je vrednost projekata na železnici 2,5 milijardi evra.

"Postojeća vrednost projekata je preko 1,5 milijardu evra, a sa novom rehabilitacijom pruge Beograd-Budimpešta to je još sigurno blizu milijardu evra", rekla je Mihajlović novinarima pred početak osnivačke konferencije Saveza za železničke inovacije u jugoistočnoj Evropi (SEESARI) u Železnicama Srbije.

Ona je kazala da su pokrenute reforme srpskih železnica, kao i modernizacija i rehabilitacija pruga, još prošle godine, ali da to nije dovoljno i da još mnogo toga treba da se uradi.

"Naš zadatak je ne samo da realizujemo te projekte već i da razmišljamo o svakoj vrsti inovacija koje možemo da primenimo", rekla je ona.

Mihajlović je istakla da je današnja konferencija važna zbog regionalnog povezivanja i da je prisutno 60 učesnika iz 140 zemalja.

Dodala je da treba iskoristiti poziciju Srbije koja je tranzitna zemlja i navela da će jedna od glavnih tema skupa biti infratrukturno regonalno povezivanje.

27.01.2016
(novosti.rs)