Ubuduće ćete moći čitati o našim drugarima, vozoljubiteljima, kako su izabrali ovaj hobby i kako gledaju železnicu našeg, Balkanskog regiona.
- Odakle ti Mladene ljubav prema železnici? Jesi li iz železničke porodice?
Ljubav prema železnici datira još iz najranijeg detinjstva. Živeo sam osamnaest godina u vrlo velikom i značajnom mestu za železnicu u Srbiji- Vreocima, gde se mimoilaze pruge, sada tri različita železnička preduzeća- "Železnice Srbije",tj. Barska pruga, "Železnički transport Termoelektrana Nikola Tesla Obrenovac", "Železnički transport rudarskog basena Kolubara" i nekada železnički transport teroemelktrane "Kolubara" koji se nalazi pod vlasništvom "ŽT TENT Obrenovac". Kuća mi je bila tik uz prugu, pa sam se radovao vozovima još u prvim mesecima života, prema svedočenju moje mame.
Ne potičem iz železničke porodice, čak niko u porodici mi nema veze a železnicom.
- Koliko imaš prijatelja na društvenim mrežama koji te poznaju po lepim slikama sa scene Evropskih železnica. Gde si sve putovao do sada?
Prijatelja koje sam stekao baveći se železnicom imam na desetine. Uglavnom se svi manje više poznajemo i družimo, kada to vreme i obaveze dozvole. Prijateljstva iz inostranstva su takođe česta i ima ih na više desetina. Najlepša inostrana prijateljstva sam stekao prošle godine u Austriji. Sa svima se vrlo često čujem. Evropa je najveće železničko blago, i raj za vozoljubitelje, pogotovo za nas sa Balkana.
Najčešće putujem po Srbiji, jer takve su nam uglavnom mogućnosti. Doduše, danas je čak veći problem vreme nego novac, za nas studente i jedno i drugo. Obišao sam priličan broj pruga u Srbiji, mnogo lepih mesta, fotografisao na mnogo mesta, što sam, što sa drugim vozoljubiteljima. Najviše volim Barsku prugu, koja mi mnogo više znači od saobraćajnice za dolazak na odredište od tačke A do tačke B. Ona je deo mog postojanja. U Evropi sam bio prvi put 2014. godine sa drugarima vozoljubiteljima. Posetili smo Češku i delić Nemačke. Bilo je to jedno nezaboravno iskustvo, i od tada sam znatno više počeo da se interesujem za Evropske železnice. Prošle godine, išao sam na Interrail putovanje U Austriju i Nemačku. Taj put će mi posebno ostati u sećanju jer sam prvi put sam kročio na takav put, a proveo sam se vrhunski obilazeći pruge Austrije i Nemačke.
- Planiraš neki novi put?
Da, uskoro. Trebao bih da već prvog Aprila odem na vikend u Italiju sa drugarom.
- Savet budućim putnicima?
Uživajte u putovanjima železnicom, to su putovanja koja imaju posebne čari, ukoliko im se prepustite. Ponesite sa sobom neku dobru muziku, naslonite se na prozor i zaboravite na sve probleme!
- Ti si jedini po mom saznanju koji pravi video zapise, snimaš po cele trase u normalnoj ili ubrzanoj formi, uz muziku. Na nekadašnjem nemačkom "Bahn TV" smo mogli videti slične snimke. Šta si do sada snimo i koje trase u planu?
Moj start sa "Cab. view" snimcima je počeo od 2013. godine. Mnogo ranije, ljudi su snimali takođe trase pruga, što ubrzane, što pri konstantoj brzini. Međutim, kako je počeo nagli pad železnice u Sbiji, od toga se odustalo. Uprkos svemu, volim da snimam pruge, i da snimak aproksimiram muzičkim sadržajem. Uz takve snimke, često učim, crtam tehničke radove, radim zadatke. Podižu mi i koncentraciju i volju za učenjem, a nekada ih jednostavno pusti i slušam kako bih zaboravio na par minuta na sve probleme i prepustio se putovanju.
Snimio sam dosta trasa. Celu Barsku prugu, prugu od Subotice do Niša, prugu od Beograda do Šida, trasu "BG" voza, puge "TENT-a", prugu Podgorica- Nikčić, kao i uskotračnu prugu Vreoci- Termoelektrana Kolubara A.
Voleo bih u budućnosti da snimim i neke dizelske pruge. Recimo, prugu Ruma- Šabac, Pančevo- Zrenjanin, Niš- Zaječar, Niš- Dimitrovgrad. Nadam se da će mi se pružiti i ta prilika. Takođe, davno nisam išao Barskom prugom dalje od Užica, voleo bih i to ponoviti.
- Znamo, da studiraš Građevinski Fakultet Univerziteta u Beogradu. Kakvi su ti planovi posle studiranja? Kako vidiš železnicu na Balkanu za 5-10 godina?
Tako je, studiram na Građevinskom fakultetu, modul "PŽA"- "Putevi, železnice i aerodromi". Kroz izborne predmete najviše ću se posvetiti projektovanu, planiranju i održavanju železničkih pruga. Nakon osnovnih studija, svakako planiram da završim i master studije sa akcentom na železničke stanice, dalje videćemo šta će se dešavati. U Srbij, što se tiče moje ambicije vezane za struku baš i nema mnogo nade. Možda se nešto promeni, ali ne verujem, sve nade su prilično potonule. Železnicu u Srbiji za 5-10 godina vidim u istom stanju kao i sada. Jedino ukoliko se nastavak remonta iz ruskog kredita sprovede bolje nego ovaj do sada. Ali videćemo.
- Da li razmišljaš da napišes svoje doživljaje sa putovanja? sa savetima za buduće putnike? Možda neki blog?
Više puta sam razmišljao o tome da napravim jednu knjižicu u fotografijama, sa opisima svojih avantura i putovanja. Ali zbog obaveza prema studiranju, ta zamisao će biti odložena par godina.
- Kako vidiš udruženja vozoljubitelja Balkana sada i za pet godina?
Uduženja vozoljubitelja generalno su više tu da bismo se međusobno družili. Koliko mi je poznato, udruženja ništa nisu uspela da urade povodom pitanja vezanih za železnicu u smilsu da je promene, pa tako cenim da će biti i u budućnosti. Ne zbog loših ideja, naprotiv, već zbog pristupa tog preduzeća, kao i ophođenja prema ljubiteljima, koje je u potpuno negativnom raspoloženju.
- Studiraš građevinarstvo, kakvi su ti planovi, možda rad u okviru železnice na Balkanu?
Za sada, planiram jedino kako da se izborim sa ispitima i obavezama, obizorm da studiram jedan jako zahtevan i odgovoran fakultet. Možda, kroz rad i trud, neko bude prepoznao moje angažovanje i rad kroz studije, obizorm da je građevinarstvo vrlo perspektivna struka od početka čovečanstva, pa do danas i zauvek. Nadam se da ću imati prilike da projektujem nekada neku prugu, to mi je san, ali gde će me budućnost odvesti- videćemo.
31.03.2016.
(Keszég Kornél)
No comments:
Post a Comment