SRBIJA: Šta sve nedostaje Prokopu?

Foto - Siniša Obrenić

Saopštenje Udruženja ljubitelja železnice, vezano za novu železničku stanicu „Beograd centar“

Dana 26.1.2016. je završena jedna od faza gradnje Prokop. Iako je to veliki korak napred, potrebno ih je napraviti još mnogo da bi imali potpuno funkcionalnu novu glavnu kapiju evropskog grada, što je i glavna svrha svih velikih železničkih stanica u Evropi.

(NE)POVEZANOST GRADSKIM PREVOZOM

Izuzev taksijem i kolima, Prokopu je danas vrlo teško prići. Od javnog prevoza, najbolja veza je sa gradskom železnicom BG:VOZ. To je paradoksalno, sa obzirom da je svaka sadašnja stanica linije gradske železnice Pančevački most – Batajnica bolje povezana sa okolinom, pa samim tim i korišćenija od stanice koja se službeno naziva „Beograd – Centar“. Pripremaju se prilazne saobraćajnice iz pravca Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića, i preusmeravanje trolejbuskih linija 40 i 41 bliže samoj stanici. Zglobnih trolejbusa imamo malo, i ove dve linije su već sada dosta opterećene. Uz to, prilaze centralnom gradskom području Kneza Miloša, u kojoj nema „žutih traka“ i gde brzina saobraćaja radnim danom često pada na ispod 10km/h.

Iako skoro sve glavne stanice u milionskim gradovima Evrope imaju metro, čak i u njima je metro samo jedan deo veza stanice sa okolinom. Uz takve stanice se nalazi saobraćajni trg, gde je obično i najveći autobuska okretnica u gradu, i najprometnija stanica gradskog tramvaja. Kako Beograd nema vremenski i finasijskih određenih planova za metro, razvoj saobraćajnog trga uz stanicu je uslov isplativosti skupe nove železničke stanice. Tramvaj je tu ključan, ne samo zbog ekologije, zaobilaženja zastoja i dva puta većeg kapaciteta od autobusa, nego i zbog lake orijentacije za one koji nedovoljno poznaju Beograd. Udruženje ljubitelja železnice zahteva da se Prokop veže tramvajskim vezama i ka Mostarskoj petlji, i ka petlji Autokomanda, i da se u pravcu Prokopa formira prošireni Krug dvojke. Istovremeno se omogućava formiranje tramvajskih linija koje Prokop vezuju sa Voždovcem, Zvezdarom, Čukaricom, Rakovicom i Novim Beogradom.

Kako se zbog „Beograda na vodi“ planira izmeštanje svih prigradskih linija iz okoline sadašnje Glavne železničke stanice, što sa Lastine stanice, što sa Savskog trga, takav centar javnog saobraćaja na kojem su moguća jednostavna presedanja ka skoro svim delovima grada i većini predgrađa treba napraviti uz Prokop. To znači da bi po funkcionisanje grada mnogo bolje bilo da prigradski autobusi za Obrenovac, Lazarevac, Surčin, Sopot, Mladenovac polaze sa Prokopa nego sa Novog Beograda. Uz to su potrebni i direktni autobusi za Grocku, Borču, Barajevo, važne centre koji do sada nisu imali direktnu vezu sa Železničkom stanicom.

KAKO OLAKŠATI PRILAZ GRADU?

Većina najvažniji gradski sadržaji Beograda se danas nalaze na grebenu od Kalemegdana do Vračarskog brda. Prokop je razdvojen od Vračarskog brda „klisurom“ u kojoj se nalazi Autoput, što čini ne tako udaljene sadržaje centra grada vrlo dalekim i napornim za pešačenje. Utoliko je za vezu sa Kliničkim centrom, fakultetima, ambasadama, vladinim institucijama, neophodna pešačko-biciklistička veza preko pomenute „klisure“ od gornje ploče Prokopa ka Resavskoj ulici, koja može postati pešačka i pešačko-tramvajska ulica. Jako je važno da takva veza bude bez stepenika i strmih rampi. U zvaničnim planovima postoji glavna saobraćajnica, koja bi spajala Prokop i Slaviju u najvećoj meri Deligradskom ulicom. Ta veza je vrlo važna veza za drumski saobraćaj, ali za većinu pešačkih kretanja je ta veza nepogodna.

KAKO PROKOP UČINITI ISPLATIVIM?

U svetu, velike železničke stanice se ne isplaćuju od prihoda od prodaje karata, već kroz razvoj trgovinskih, poslovnih i turističkih sadržaja. Uz takve stanice se razvijaju najviše poslovne zgrade, najskuplji hoteli, najprometniji i ekonomski najuspešniji tržni centri. Čuveni „Empajer Stejt Bilding“(Empire State Building) u Njujorku, koji je dugo bio najviši soliter na svetu, je sa razlogom napravljen u blizini dve najprometnije železničke stanice u SAD. U Milanu, najvažnija poslovna četvrt Italije, sagrađena je na mestu nekadašnjih magacinskih koloseka uz glavnu železničku stanicu. I danas je ta stanica najveće raskršće vozova velikih brzina u Italiji. U slučaju Prokopa, imamo Fabriku piva i Maleško brdo sa prizemnim kućama. Žitelji Maleškog brda zbog Prokopa već decenijama ne mogu da dobijaju građevinske dozvole za adaptiranje ili dogradnju svojih kuća. Posle decenija odlaganja, mnogi nisu živi dočekali otkup,  iseljenje i konačno rešavanje svog stambenog pitanja. Zona potencijalnog razvoja novih sadržaja uz stanicu je oko 20 hektara. Poređenja radi, u Beču je prilikom gradnje nove glavne stanice na mestu stare Južne stanice, u isti poslovni plan uključio gradnju 500.000 kvadrata poslovnog prostora.

01.02.2016.
(vozoljubitelji.blogspot.rs)