Požarevac je grad koji senalazi s leve strane Morave, pa je dugih 26 godina ljubomorno gledao na onu stranu gde prolaze vozovi, ljudi putuju i roba im brže pristiže i odlazi. Okrug Požarevac 1910.godine gradi svoju železnicu. U ono vreme gradovi na istoku nisu imali dovoljno sredstava da se povežu sa magistralnom prugom. Prepreka je bila Velika Morava koja je zahtevala izgradnju železničkog mosta. Za to vreme naši susedi Smederevci su još 1888. uživali povoljnostima šinskog saobraćaja.
Prva pruga u Požarevcu sagrađena je 1910. godine posle dugo odlaganja od varoši do pristaništa na Dunavu u Dubravici. Šina ove pruge je bila svega 76 santimetara pa je kao takva okarakterisana kao uskotračna. U to vreme u Srbiji su kapitalom Okruga građene uskotračne pruge.
Sa prvom prugom u Požarevcu sagrađenaje i prva železnička stanica. Ona je identična sadašnjoj i po izgledu i po lokalizaciji samo je bila bez sprata koji je naknadno nadograđen. Prilikom puštanja pruge Požarevac - Dubravica državna komisija je zabeležila primedbu kako je stanična zgrada isuviše niska. Ipak pruga je predata u ekspalataciju 31. jula 1910. Njome su u pristanište vožene žitarice i proizvodi mlinske industrije koji su se na pristaništu tovarile u bodove. U suprotnom smeru dovožen je šljunak koji se vadio kod sela Brežana, a koji je opštini bio neophodan za gradnju puteva. Za prevoz putnika postojali su različiti rangovi vozova kao i klase, a voz je na pristaništu imao vezu sa Parobrodom za nastanak putovanja. U ono vreme do Beograda se putovalo dosta dugo, ukupno sa čekanjem u pristaništu i vožnjom Dunavom skoro četiri sata.
1912. Požarevačka stanica dobija veći značaj produžetkom pruge do Petrovca. Na ulazu u park Čačalica može se primetiti zaboravljeni kolosek pruge malog voza koga je vukla parna lokomotiva, sa kojim se trkao prvi Srpski atletičar olimpijac Dragutin Tomašević. Ostala je priča o njemu, kako je trčao paralelno sa vozom na nejveću usponu iznad čačlice, gde mašinovođa nije štedeo ugalj kako bi uspeo da potisne lokomotivu uz brdo.
Više puta odlagana zbog rata 1920. je konačno otvorena pruga Mala Krsna - Požarevac sa drumsko-železničkim mostom na moravi kod Ljubičeva. Tih godina su se u Požarevcu prepleli koloseci uske pruge Dubravica - Petrovac i pruge normalnog koloseka Požarevac - Mala Krsna. U to vreme sagrađena je najstarija sačuvana železnička stanica u Požarevcu. Nalazi se u negdašnjoj stanici Požarevac teretna. Zgrada je građena u duhu onoga vremena sa stambenim i službenim delom. takve stanice su potpuno identične na celoj trasi od Topčidera do Male Krsne. Ta pruga je sagrađena 1924. i tada su požarevljani dobili direktnu vezu za Beograd. Stanična zgrada kao i stanica Požarevac teetna služila je kao i ranžiranje vagona. Za ovu stanicu se često upotrebljava naziv i spoljna stanica.
Postepeno se povećavao rad požarevačke stanice prvo izgradnjom pruge prema Kučevu 1939, a zatim Kostolcu 1944. i Majdanpeku 1958. U ono vreme svaki veći grad morao je imati odvojenu teretnu stanicu.
Poslednjih dana 1970. ukinuta je uskotračna pruga Dubravica - Petrovac što je ostavilo dubok bol u duši svakog ljubitelja železnice. To se dogodilo iznenada odlukom ŽTPa da se odbacuju svi tipovi koloseka sem standardnog 1435mm.
Požarevac je tih godina dobio industrijsku zonu na Baegradskom putu, a odmah su industriski koloseci doživeli svoj procvat. Svi ti koloseci bez kojih nije mogao da se zamisli neophodan transport sirovine spajali su se u Požarevac teretnoj stanici gde su se vagoni ranžirali po pravcima i otpremali u dugim vozovima. 1972. godine je potpuno završena "Istočna pruga" Beograd - Požarevac - Bor - Zaječar. Dok su kroz putničku stanicu prolazili po prvi put poslovni i brzi vozovi Požarevac teretna beleži svoj rekord u broju pranžiranih vagona. Usledila je i elektrifikacija pruge. Ova stanica nadomak grada imala je ogroman rad sa svoja tri utovarna, četiri saobraćajna i četiri industiska koloseka.
Tako je stara zgrada u teretnoj stanici koja pamti vagone negdašnje velike države i velike železnice "JŽ" sa svojim kolosecima, vagonima i lokomotivima doživela tužnu sudbinu današnjih dana. napuštenost i vegetacija su učinili da ovi koloseci i vagni potpuno nestanu u korovu koji se pretvara u šumu. Stanična zgrada stoji odoleva vremenu, prvenstveno zahvaljujući ljudima koji u njoj žive. I mladi već i ne znaju da su tu nekada prolazili vozovi, pravili buku cele noći. Sve što vredi odatle na ovoj stanici je pokradeno, ostali jedva vidljivi koloseci i još po neki vagoni. I svi stanovnici ovog naelja gledaju u zapuštenu prugu i čekaju bolje dane za Srpsku privredu koja će vratiti železnicu na njene industrijske koloseke stanice Požarevac Teretna.
Dušan D. Rajčić
No comments:
Post a Comment