Deveti tekst o mom prvom velikom putovanju na Balkanu. U ovom
tekstu ću opisati kratko moje doživljaje sa povratka kući.
Po prvobitnom planu sam imao povratak preko Kos.Mitrovice. Ali zbog
nedostatka dovoljnih informacija za bezbedno putovanje i prelaska granice
odlučio sam da se vratim kući preko Skoplja.
PRIŠTINA-SKOPJE
Iz Prištine sam izabrao bus nazad za Skoplje. Na svakih pola sata-sat
vremena je bilo busa. Da, to su bili uglavnom mini busevi, kombiji. Oni su
shvatili ono što još u Vojvodini nisu, da samo tad mogu biti konkurentni na
tržištu, ako ima češćih linija, ali teško je napuniti autobus od 55 sedišta.
Brzo se napunio bus i krenuli smo ka jugu. Usput je stao samo na
nakoliko mesta. Uroševac i još nekoliko putnika ušlo. Stali smo na granici gde
je kontrola brzo prošla i za dva sata i nekoliko minuta sam bio u Skoplju na
autobuskoj stanici.
SKOPJE
Otišao sam u restoran gde sam i ranije ručao, pojeo porciju (kao što
vidite na slici) i vratio se na stanicu. Železnička stanica je tad još bila u
izgradnji, renovirali su.
Voz iz pravca Gevgelije je kasnio nekoliko minuta, do tad sam brzinski
uspeo uslikati nekoliko vozova. (Pogledajte zadnje slike).
HELLAS EXPRESS
(Skopje-Beograd)
Mogu reći da sam se smrzao i polako, fizički iscrpljen od
intenzivne ture ušao u voz, smestio se u vagon sa grejanjem. Voz je krenuo i ya
tren oka smo stigli do srpske granice. Odmah sam se pri prelasku javio kući da
se ne sekiraju moji, sve je bilo u najboljem redu.
Od umora nisam mogao da zaspim. Video sam osvetljen grad Preševo,
stanica je 4km udaljena od grada.
Tu je voz usporio i delovalo mi je kao da stojimo u mestu, posle
Niša sam zaspao i do Beograda spavao.
16.02.2020
(Keszég Kornél)
POVEZANE TEME:
No comments:
Post a Comment