Peti tekst o mom prvom velikom putovanju na Balkanu. Vraćao sam se
iz Soluna do Skoplja. Na teritoriji Grčke umesto voza TRAINOSE obezbeđen je
autobus do Gevgelije, odatle putnici nastavljaju dalje putovanje vozom.
Bus na vreme je stajao na parkingu pored železničke stanice. Kad se
čovek pita zašto ne saobraća voz i na teritoriji Grčke, shvatio sam da je ekonomičnije
iznajmiti bus i jednog šofera. Putnika je tog 2.aprila, bilo svega nekoliko.
Pitanje da li putnici napustili
ovo prevozno sredstvo zbog loše pruge na Balkanu, nije konkurentno, ali još pre
nekoliko godina iz Mađarske su išla direktna kursna kola za Solun, moji
priljatelji su vozom putovali na letovanje.
Jednom sam imao priliku da vidim i u Subotici i u Bačkoj Topoli voz
sa kursnim kolima za Grčku.
Stigli smo na granicu, gde smo obavili sve carinske formalnosti i
za nekoliko minuta bili na stanici, prešli u voz i za dobrih dva sata putovanja
sam već u mraku i stigao u Skoplje.
Ostalo je još nekoliko minuta da vidim moj voz sa kojim ću se za
nekoliko dana vratiti kući. Imao sam sreće i našao Hostel blizu stanice. Bio
sam umoran, posle 3 noći u vozu napokon ću spavati u krevetu, i čeka me
kupatilo i topao tuš.
Brzo sam našao Hostel,
vlasnik me je dočekao. Posle kupanja smo do kasno pričali, mali je svet,
vlasnik hostela je moj zemljak, poreklom je iz okoline Sombora. Peti dan
predveče sam već prešao dve hiljade km, i bio pun doživljaja, nije trebalo
ništa za spavanje brzo je svanuo sutrašnji dan.
02.02.2020
(Keszég Kornél)
POVEZANE TEME:
No comments:
Post a Comment