SRBIJA: Dograđuje se ploča na „Prokopu”

Radovi bi trebalo da traju do polovine decembra, a njima je obuhvaćena i izgradnja pothodnika i potpornog zida kod „Ruda”. – Ova međufaza finansira se iz preostalih sredstava kuvajtskog kredita.

U senci preseljenja domaćeg i međunarodnog putničkog saobraćaja na novu glavnu železničku stanicu „Beograd centar” minulih nedelja ostao je jedan vrlo važan detalj. Na nedovršenoj centralnoj stanici, koja je prošle godine dobila pristupne veze iz pravca Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića, uveliko se odvijaju građevinski radovi – dogradnja dela ploče koja nedostaje.

Oni na prvi pogled nisu lako uočljivi putnicima. Dešavaju se na najudaljenijoj tački peronskog dela „Prokopa”, ali građevinske mašine već nedeljama rade punom parom.

Ovi radovi su važni jer su preduslov za natkrivanje i dovršetak prvog perona i prvog i drugog koloseka koji i dalje ne mogu da se koriste, a pre svega za konačan početak gradnje stanične zgrade.

Dogradnja ploče je u stvari međufaza u radovima na „Prokopu” i finansira se od preostalih neiskorišćenih sredstava iz kuvajtskog kredita kojim je uređivan i pre dve i po godine završen peronski deo u „Beograd centru”.

Međufaza podrazumeva dogradnju ploče na koti 105 i to proširenje za 130 metara sa zapadne strane. To bi u praksi trebalo da znači da će od 9.000 kvadrata ploče koji nedostaju biti izgrađeno oko 3.808 kvadrata. U toku radova koje izvodi konzorcijum prestoničkih preduzeća „Bauvesen”, „Meta Balkan” i ATM BG, trebalo bi da bude završen pothodnik i kosa rampa na prvom peronu, kao i da se izgradi potporni zid kod zgrade „Ruda”.

Trenutni radovi čiji su investitor „Železnice Srbije” koštaju 3,3 miliona evra i trebalo bi da budu završeni do polovine decembra. Olakšavajuća okolnost građevinarima je što su stubovi na kojima se dograđuje ploča, a koji treba da nose ovaj deo konstrukcije, već ranije bili delimično urađeni.

Datum za početak izgradnje same stanične zgrade, bez koje „Beograd centar” ne može da se smatra kompletnim, potpuno funkcionalnim i dovršenim, nadležni još nisu precizirali. U poslednjih nekoliko najava prethodnih meseci kao najoptimističniji rok za početak radova na zgradi pominjao se kraj ove godine.

Zgrada će se graditi najmanje dve godine, a završetak železničkih sadržaja u „Beograd centru” trebalo bi da košta oko 50 miliona evra i da se finansira takođe iz kuvajtskog kredita.

Pre ovoga, za oko tri meseca, „Prokop” bi trebalo da dobije i prva dva lifta koji će putnike voditi do peronskog dela. Otvori za liftove, koji će pre svega značiti osobama sa invaliditetom, kako su nadležni ranije ukazali za naš list, već su urađeni i konzervirani.

Na gradilištu „Beograd centra” od važnijih poslova u narednim godinama ostaje da se urade i pristupne saobraćajnice iz pravca auto-puta za Niš gde se trenutno sprovodi eksproprijacija.

Na samoj ploči čija je trenutna urađena površina 36.000 kvadrata (ukupna bi trebalo da bude oko 45.000 kvadrata) plan je da se grade i komercijalni sadržaji. Oni bi trebalo da se rade u saradnji sa privatnim investitorima.

U prvoj fazi na „Prokopu” iz kuvajtskog kredita vrednog 25,8 miliona evra sređen je veći deo perona pod pločom, odnosno deo staničnog zdanja u kome se sada odvija putnički saobraćaj.

Kada su u januaru 2016. završeni ti radovi, ukazano je da će od preostalih sredstava iz kredita da se uradi nedostajući peronski deo i ostatak ploče. Za dva koloseka koja još nisu uređena već su nabavljene šine.

16.07.2018.

(politika.rs)

POVEZANE TEME:
1.  SRBIJA: Novi Beogradski čvor nije samo „Prokop”
2. SRBIJA: Pruga u istoriju, opasne materije kroz tunele
3. SRBIJA: Železnički službenici kao domaćini
4. SRBIJA: U priči o modernizaciji Srbije najvažniji – ljudi
5. SRBIJA: Od danas će iz Prokopa dnevno saobraćati 195 vozova
6. SRBIJA: Otišao poslednji voz (FOTO)
7. SRBIJA: Od sutra vozovi, osim barskog, polaze sa Prokopa
8. SRBIJA: Lament za Glavnu železničku stanicu

SRBIJA: Novi Beogradski čvor nije samo „Prokop”

Okosnicu nove železničke mreže u prestonici čine stanica „Beograd centar”, ranžirna u Makišu i TPS „Zemun”. - U moderni krvotok trebalo bi da se uključe i TPS „Kijevo”, sređene stanice Rakovica, Zemun i Novi Beograd i železnička obilaznica.

Saobraćajni događaj koji je obeležio jun i početak jula u glavnom gradu bilo je gašenje Železničke stanice „Beograd” i prebacivanje putničkog saobraćaja u „Beograd centar” i „Topčider”. Zatvaranje Glavne izazvalo je oprečne komentare među korisnicima železnice, stručnjacima i građanima. Dok je oponentima zatvaranja trn u oku „Beograd na vodi”, koji je jedan od najbitnijih razloga za njeno katančenje, za one koji podržavaju gašenje Glavne osnovni kontraargument je to što grad mora da se razvija.

I jednima i drugima dodirna tačka su planovi iz sedamdesetih godina 20. veka koji se tiču modernog Beogradskog železničkog čvora. Ali, te planove oponenti i podržavaoci gašenja Glavne različito čitaju. Prvi navode da plan vlasti iz doba Branka Pešića nije bio da stanicu gasi nego da se samo pruge presele sa površine zemlje pod nju i da se stanica modernizuje.

Ali, „modernizatorska struja” naglašava da su ovi planovi još tad predviđali spuštanje grada na reke.

Sve vreme otkako se raspravlja o gašenju Glavne zaboravlja se da je prebacivanje putničkih kompozicija na „Prokop” tek detalj u planovima od pre nekoliko decenija.

Da bi nova mreža prestoničke železnice koliko-toliko prodisala, za njen krvotok najvažnije arterije su sređena putnička stanica „Beograd centar”, Tehničko-putnička stanica „Zemun” i ranžirna Makiš. Poslednja stanica, uz novi železnički most koji je ovih dana u potpunosti nasledio stari železnički, spada među prve velike objekte savremenog Beogradskog čvora. Stanica u Makišu uređena je početkom osamdesetih godina 20. veka, a kako je nedavno istakao gradski urbanista Milutin Folić, iako je dugo bila spremna, lobisti su pružali otpor za njeno korišćenje, ali je prethodnih godina u nju prebačen robno-transportni terminal.

Sve vreme u fokusu je, manje ili više, bila i stanica „Beograd centar” čija je gradnja počela u drugoj polovini sedamdesetih, a koja je kompletna trebalo da bude otvorena 1. maja 1979. U planu je bila i gradnja staničnog krova u obliku ptice, osam perona sa 11 koloseka, ali nedostatak novca zakočio je ambiciozne planove. Projekat je pojednostavljen, ekonomska kriza u zemlji nije išla naruku graditeljima. Konkretniji radovi na ploči i peronskom delu počeli su 1996, ali su opet prekidani.

Nov prekid radova na „Prokopu” nastao je posle petooktobarskih promena. Tek pet godina kasnije raspisan je međunarodni konkurs za izbor investitora za završetak stanice na kome je pobedio mađarski „Trigranit”, međutim pregovori su propali.

Godine 2008. sa „Energoprojektom”, drugoplasiranim na tom konkursu, posle višemesečnog natezanja, tadašnja vlada sklopila je protokol o završetku izgradnje koji nije predviđao komercijalne sadržaje. Zbog manjka novca, ni od toga nije bilo ništa.

„Beograd na vodi” bio je i konačni zamajac za radove na „Prokopu”. Početkom 2014. raspisan je tender za izbor izvođača radova pod pločom, finansiranih iz kuvajtskog kredita. Novi rok bio je 14 meseci. Prvi put nije probijen i sređeni peronski deo otvoren je u januaru 2016. Ali, tu se i stalo. U međuvremenu su na „Prokopu” urađene samo pristupne veze iz pravca Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića. Novoj centralnoj stanici nedostaje 9.000 kvadrata ploče i peronski deo ispod nje, pristupne veze iz pravca niškog auto-puta i stanična zgrada koja neće nići bar do kraja 2020. I ove najave treba uzeti sa rezervom jer se i

u međuvremenu nastavilo sa praksom najava i pomeranja rokova. Zasad je, posle neuspelog poziva investitorima da grade na ploči „Prokopa”, poznato da će završetak železničkih sadržaja na novoj centralnoj stanici koštati oko 50 miliona evra. Lokacijske uslove za nastavak radova u „Beograd centru” resorno ministarstvo izdalo je prošlog leta.

Godina 2020. zasad je ciljna i kada je reč o uređenju TPS „Zemun”. To u prevodu znači da okosnica savremenog železničkog čvora neće prodisati pre tog roka. Nadležni se ipak brane da je ono što je do sada urađeno u čvoru sasvim dovoljno za trenutni obim saobraćaja.

Kako obrise novog čvora čine i tri teretne stanice, sređene putničke u Zemunu, Novom Beogradu i Rakovici, TPS „Kijevo” i skupa železnička obilaznica oko prestonice, jasno je da će se priličan deo posla, čiji početak nije ni na vidiku, preliti i na godine posle 2020. Nešto bolja situacija je za tri navedene putničke stanice jer će se one sređivati u okviru započetih i planiranih rekonstrukcija pruga.

 

Prokop danas

Izgrađeni kapaciteti:

1982. Dvokolosečna pruga Zemun – Zemun-polje, deo putničke i tehničke stanice „Zemun”

1984. Dvokolosečna pruga Novi Beograd – „Beograd centar” sa mostom preko Save i tunelom „Senjak”

1988. Pruga „Beograd centar” – Rakovica – Jajinci sa dve jednokolosečne tunelske cevi „Dedinje”

1993. Dvokolosečna pruga „Beograd centar” – „Pančevački most” sa tunelima „Vračar” i „Stadion”, dvokolosečna vezna pruga rasputnica „Karađorđev park” i rasputnica „Dedinje” sa stajalištima „Karađorđev park” i „Pančevački most”

1995. Stanica „Vukov spomenik”

Tuneli: „Bežanijska kosa”, „Senjak”, „Stadion”, „Vračar”, „Karaburma”, „Kneževac”, „Kijevo 1, 2 i 3”

Stanice: Zemun (putnička i tehnička), Novi Beograd, „Beograd centar”, Rakovica, „Vukov spomenik” (većini njih nedostaju stanične zgrade i pristupne veze)

Mostovi i mostovske konstrukcije: Novi železnički most i most na kružnom putu u Rakovici, prelaz preko auto-puta za Novi Sad, tromostovlje preko auto-puta, stajalište „Tošin bunar”, stanica Novi Beograd...

07.07.2018.

(politika.rs)

SRBIJA: Pruga u istoriju, opasne materije kroz tunele

Rešenje za ukidanje koloseka ispod Kalemegdana jeste izgradnja obilaznice Beli Potok – Vinča – Pančevo, koja nije prioritet.

romene u krvotoku Beogradskog železničkog čvora nisu se okončale gašenjem Glavne železničke stanice i selidbom putničkog saobraćaja na „Prokop”. Od 1. jula obustavljen je železnički saobraćaj na pruzi Beograd Glavna – Pančevački most.

U istoriju tako odlazi i pruga oko Kalemegdana kojom su se prevozile opasne materije. Kako je nedavno za naš list istakao gradski urbanista Milutin Folić, urađene su i studije i utvrđeno je da vozovi koji su išli oko Kalemegdana ubuduće mogu da koriste tunele u Beogradu i to noću kada ne saobraća „BG voz”.

Kompletno rešenje problema prevoza opasnih materija, kako je juče istakla ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, biće utvrđeno za nekoliko meseci.

– Radimo na tome najbrže što se može. Suština izmeštanja Glavne železničke stanice jeste i bila da rešimo pitanje prevoza opasnih materija – naglasila je Mihajlovićeva.

Kao privremeno rešenje za prolaz teretnih kompozicija, inače, utvrđena je obilazna pruga Pančevo – Orlovat – Novi Sad koja je prethodnih meseci obnavljana. Odavno je poznato da je trajno rešenje ovog problema izgradnja obilaznice Beli Potok – Vinča – Pančevo, ali za nadležne njena gradnja nije prioritet.

Jedan od glavnih razloga je što je taj projekat težak više od pola milijarde evra, a drugi, kako je naglasio Folić, što bi se ta obilaznica gradila za svega dvadesetak vozova dnevno, koliko ih trenutno prolazi. Ali, od obilaznice se, po svemu sudeći, ne odustaje. Kako su kazali u „Infrastrukturi železnice Srbije”, u toku je dorada projekta da bi se na adekvatan način našla rešenja drumske i železničke obilaznice.

Ono što je mnogo više u centru pažnje korisnika železnice u Beogradskom čvoru jeste nedovršeni „Prokop”, nova glavna stanica. Ne jenjavaju kritike putnika na sve ono što „Beograd centru” nedostaje. Ministarka Mihajlović ne spori da nova centralna stanica tek treba da bude kompletirana, ali podseća da, pošto je reč o obimnom projektu, mora da se radi po prioritetima.

Jedan od vodećih nedostataka „Prokopa” je što nema sređenu staničnu zgradu i na nju putnici ne treba da računaju bar još dve i po godine. Veliki problem je i što je „Beograd centar” pušten u funkciju bez liftova i pokretnih stepenica neophodnih prvenstveno putnicima sa invaliditetom i u kolicima. Za pokretne stepenice i liftove već su namešteni svi otvori, ali su oni privremeno konzervirani dok ne bude izgrađena stanična zgrada.

Mihajlovićeva je napomenula da su liftovi i pokretne stepenice prioritet.

– Na tome se radi, ali potrebno je vreme da se sve uredi da bi „Prokop” postao jedna od najmodernijih železničkih stanica u Evropi. Biće sagrađeni i tržni centri, ali to je komercijalni deo koji se dogovara sa privatnim investitorima – ukazala je ministarka.

04.07.2018.

(politika.rs)

SRBIJA: Železnički službenici kao domaćini

Putnici se još ne snalaze na peronima, ali u pomoć priskaču radnici na stanici. - Putnici zameraju što je javni prevoz sa nove centralne stanice redak i loš i što nema mapa grada sa usmerenjima.

iše putnika i vozova, uhodavanje, zbunjenost, snalaženje, predusretljivost, ali i pomoć na svakom koraku. Ove reči možda najbolje opisuju prva dva dana na stanici „Beograd centar” koja je minulog vikenda preuzela ulogu glavne železničke u prestonici.

„Prokop” na kome putnike umesto stanične zgrade dočekuje armatura na ploči, od prekjuče gašenjem Glavne u Savskom amfiteatru, sada opslužuje i međunarodne vozove.

Jasno je da je zbog toga svakodnevica stanice kod Maleškog brda postala znatno življa. Red vožnje je znatno duži neko do pre nekoliko dana, pa gotovo iz minuta u minut na njoj se smenjuju kompozicije domaćih i međunarodnih vozova sa onima iz sistema gradske železnice.

Prvo što upada u oči jeste da se putnici, koji dosad nisu imali potrebe da koriste ovu stanicu, za sada na njoj ne snalaze najbolje.

„Izvinite, molim vas, voz mi je na osmom koloseku. Sad sam bila dole na peronima, ali nije mi jasno kako da pređem, ne znam kako da nađem taj kolosek”, juče oko 10.15 na ulazu u samu stanicu pomoć od ostalih putnika tražila je starija gospođa.

„Gospođo, ne treba nigde oko stanice da tražite prolaz. Vratite se na perone i videćete stepenište koje vodi u pothodnike preko kojih se prelazi sa perona na peron. Sve je obeleženo. Inače, osmi kolosek vam je odmah pored ovih najbližih kad siđete”, vrlo detaljno je zbunjenoj gospođi objasnio radnik „Srbija voza”.

Da ovaj službenik železnice nije jedini koji izlazi u susret putnicima koji se još ne snalaze najbolje na „Prokopu”, naročito se videlo u peronskom delu. Na svakom koraku stanično osoblje strpljivo, uz široke osmehe dočekivalo je putnike, smirivalo ih i usmeravalo – železničari su preuzeli i ulogu vodiča. Najdinamičnije je bilo u čekaonici i na blagajnama „Prokopa”.

„Gospodine, imate dovoljno do polaska voza. Još nije postavljen, biće na šestom koloseku. Vidite, to vam je onaj kolosek tamo, samo treba da prođete ispod i za minut ste kod njega”, ukazivala je službenica jednom od putnika.

Savet koji železničko osoblje trenutno najviše ponavlja u „Beograd centru” jeste da putnici na info-tablama prate broj koloseka na kome je njihov voz, a ne broj perona na koji se izlazi. To je zaista važno da znaju jer na primer na peronu četiri čekaju putnici čiji vozovi polaze sa šestog i sedmog koloseka.

Kako se zbog većeg obima saobraćaja od pre dva dana putnici neprestano smenjuju na dve blagajne „Prokopa”, službenici na stanici su karte počeli da izdaju i u jednoj od kancelarija preko puta blagajni. U samoj čekaonici, čini se, ima dovoljno mesta za sedenje, što poslednjih godina nije bio slučaj na dosadašnjoj Glavnoj. Mesta za sedenje ima i na peronima, kojima kao i na staroj stanici neprekidno patroliraju policajci.

Jedna od prednosti nove stanice je i što na svakom peronu postoje elektronske info-table na kojima su istaknute informacije o broju prvog narednog voza koji će poći sa tog koloseka, ali i o relaciji, vremenu polaska i eventualnom kašnjenju, što takođe nije postojalo na staroj stanici.

Vrlo vidljivi info-panoi, info-table i znakovi sa usmerenjima postoje i ispred stanice. Nedaleko od ulaska u samu stanicu konačno je napravljeno i taksi stajalište koje je, kako saznajemo, osposobljeno posle dopisa „Srbija voza”.

Ali, neki bitni detalji, koji ne zavise od „Srbija voza”, ipak i dalje nedostaju novoj centralnoj stanici. Putnici oko same stanice još nemaju nijednu prodavnicu, kiosk i ugostiteljski objekat, što je postojalo na Glavnoj na Savskom trgu.

Na najbolji način nadležni, iako su to najavili, za sada nisu rešili pitanje veze javnim prevozom između „Beograd centra” i ostatka grada. Deo putnika, pre svega oni koji dolaze iz inostranstva, kako se juče moglo čuti na „Prokopu”, zameraju što je javni prevoz sa nove centralne stanice redak i loš, ali i što nisu istaknute mape grada sa usmerenjima.

02.07.2018.

(politika.rs)

SRBIJA: U priči o modernizaciji Srbije najvažniji – ljudi

Tek što je otišla u penziju, Glavna železnička stanica opet je otvorila vrata. Nisu se nadležni preko noći predomislili i odustali od njenog zatvaranja, već je na stanici koja će ubuduće biti muzej otvorena multimedijalna izložba „Nastavljamo da pravimo dobre vesti” Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, povodom godinu dana rada vlade i ovog resora.

Hol u kome su se donedavno tiskali putnici pretvoren je u promotivni prostor gde su preduzeća koja su pod kapom ministarstva posetioce upoznavala sa svim onim što rade i grade. Na donedavnom drugom koloseku izložen je Titov „Plavi voz”.

Na ostalim kolosecima, njegovi naslednici – današnji savremeni vozovi. Perone ugašene stanice zauzela je mehanizacija koja se koristi za izgradnju saobraćajnica, ali i oprema koja se upotrebljava na putevima, železnici, u vazdušnom i vodnom saobraćaju…

Posetioci izložbe upoznali su se i sa neupadljivim, a važnim ljudima iz ovih sektora kao što su putari, železničari, piloti, inspektori, projektanti, geometri…

– Nismo slučajno baš na ovom mestu. Glavna železnička spaja sve najbolje iz prošlosti sa svim što želimo da napravimo u budućnosti. Ova stanica počela je da radi 1884. i tada je Beograd bio čuven po njoj, ona je bila simbol, najmodernija u Evropi, što verujem da će biti i „Prokop” – istakla je potpredsednica vlade i resorna ministarka Zorana Mihajlović dodajući da je cilj izložbe da se „pokaže pređeni put, ali i da se ukaže na puteve koje tek treba da pređemo”.

– Ova stanica simbol je svega toga. Srbija je i tada i sada morala da se povezuje sa drugim zemljama i da se modernizuje. Kao i pre više od 100 godina, i danas je važno da stvorimo prostor za stručnjake, pre svega za mlade. Da i danas neko takav dobije šansu kao što je inženjer Dragutin Milutinović dobio šansu da projektuje ovu stanicu – istakla je Mihajlovićeva napomenuvši da su u priči o novim putevima i prugama najvažniji upravo ljudi.

– Na ovoj izložbi želeli smo da predstavimo sve što radimo, ali pre svega ljude koji grade Srbiju. Oni su najvažniji resurs i zato pozivam i druge stručnjake da nam se pridruže – naglasila je Mihajlovićeva.

Postavku, čijem otvaranju su prisustvovali i gradonačelnik Zoran Radojičić, predstavnici diplomatskog kora i privrednici, građani će moći da pogledaju u toku ove nedelje.

02.07.2018.

(politika.rs)

SRBIJA: Od danas će iz Prokopa dnevno saobraćati 195 vozova

Kroz stanicu Beograd Centar dnevno prolazi 6 međunarodnih, 56 lokalnih i daljinskih, 90 vozova na lini BG Voza između Batajnice i Ovče i 33 voza na liniji između Prokopa i Resnika.

Glavna železnička stanica u Beogradu otišla je u istoriju, jer od danas za sve vozove u međunarodnom i unutrašnjem putničkom železničkom saobraćaju polazna i dolazna stanica Beograd Centar u Prokopu.

Izuzetak su samo dva para međunarodnih vozova koji saobraćaju između Beograda i Bara, koji su još od 16. juna preusmereni u Železničku stanicu Topčider.

Od danas u stanici Beograd Centar u Prokopu dnevno će saobraćati 195 vozova, i to: 16 međunarodnih, 56 lokalnih i daljinskih, 90 vozova na lini BG Voza između Batajnice i Ovče i 33 voza na liniji BG Voza između Beograd Centra i Resnika.

Po prvi put vozovi će saobraćati između Vršca i centra Beograda, a biće po pet polazaka dnevno.

U saopštenju „Infrastruktura železnice Srbije” navodi se da je, nakon realizacije velikog broja aktivnosti, i železnička stanica „Vukov spomenik” u potpunosti pripremljena da od danas kroz nju dnevno prolazi 100 vozova, i to: 90 vozova na liniji BG Voza Batajnica - Ovča i 10 vozova na relaciji Beograd Centar - Vršac.

Voz iz Beograda za Budimpeštu koji je sinoć u 21.45 sati, ispraćen uz pesmu „A sad adio”, bio je poslednji polazak sa Glavne železničke stanice.

Železničko službeno mesto „Beograd - Glavna stanica” time je i zvanično zatvoreno, a zgrada iz 1884. godine će, kako je najavljivano, biti pretvorena u Istorijski muzej Srbije.

Mnogi su želeli da se fotografišu pored poslednjeg voza koji je krenuo sa Glavne železničke stanice ne skrivajući osmehe, ali i pokoji nostalgičan pogled, navodi „Blic”.

Voz za Bar će privremeno ići sa stanice Topčider zbog ukrcavanja automobila na voz, a u planu je da polazi iz Zemuna gde treba da bude završena stanica, kao trajno rešenje za polazak barskog voza.  

01.07.2018.

(Tanjug)

SRBIJA: Otišao poslednji voz (FOTO)

Tačka je stavljena u 21.40 časova ispraćajem međunarodnog voza s Glavne železničke stanice za Budimpeštu. – Znak za polazak mašinovođi Zoranu Đurđeviću dao nekadašnji šef stanice Đurađ Majstorović.

Međunarodni voz broj 340 za Budimpeštu preko Stare Pazove, Inđije, Novog Sada, Vrbasa i Subotice postavljen je na prvi kolosek. Polazi u 21.40 časova. Voz poslednji put saobraća s Glavne železničke stanice.

Ono što se decenijama najavljivalo i u više navrata odlagalo, konačno se desilo. S Glavne železničke stanice u Savskom amfiteatru, odakle je pre 134 godine prvom srpskom prugom krenuo voz ka Nišu, sinoć je i zvanično otišla poslednja putnička kompozicija.

Tačka na bogatu istoriju stare dame srpskih železnica stavljena je upravo ispraćajem večernjeg međunarodnog za Budimpeštu – praćen počasnim aplauzom, i međusobnim mahanjem putnika i brojnih sugrađana na peronima. Čast da s Glavne otpočne poslednju zvaničnu vožnju putnika imao je mašinovođa Zoran Đurđević. Vidno uzbuđenom Đurđeviću znak za polazak svetlosnom signalizacijom i s belim rukavicama dao nekadašnji otpravnik i šef stanice Đurađ Majstorović.

A poslednje radno veče Glavne, uoči ovog ispraćaja, bilo je prilično neobično. Na stanici, čiji je radni vek trajao gotovo 49.000 dana, u isto vreme bili su primetni seta, tuga i radost. Prva dva osećanja zbog zatvaranja, a radost jer je na svakom koraku na peronima Glavne bilo primetno da se prisustvuje istorijskom trenutku, mada znatno drugačijem od 4. septembra 1884. kada su s Glavne svečarski ispraćeni prvi putnici uz pucanje topova s gradskih bedema i sviranjem kraljeve himne.

Ali ni ovoga puta svečarska atmosfera nije izostala. S razglasa su se, osim poslednjih zvaničnih obaveštenja, puštale i balade, a na prvi peronu se, skoro kao i u najbolje dane stanice, tiskalo mnoštvo ljudi. Osim putnika i njihovih pratilaca, perone su okupirali i roditelji s decom, stariji bračni parovi, ali i omladina koji su na Glavnu došli kako bi napravili oproštajne selfije, slikali poslednju putničku kompoziciju i mašinovođu.

Svečarskom duhu doprineli su i železničari i predstavnici železničkih preduzeća koji su se trudili da ispraćaj protekne kako dolikuje. Primetno je ipak bilo da su železničari bili isuviše uzbuđeni da bi vodili računa o svakom detalju. Zaposleni na samoj stanici, koji je poznaju u dušu i koji su na njoj proveli decenije, nisu mogli da daju zvanične izjave, ali svima njima reakcija je bila ista. Na pitanje kako se osećaju svi oni odreda slegali su ramenima i uz blagi, setni osmeh uzvraćali: „A šta mislite? Pa nije sve jedno!”

 

Đurađ Majstorović

Nekadašnjeg šefa stanice Đurađa, koji je, kako rekoše njegove kolege, najstariji živi koji je bio na toj funkciji, protokol nije sprečio da prozbori.

– Ovde sam od 1959. proveo 22 godine. Bio sam i otpravnik, i pomoćnik šefa, i šef, posle toga i direktor. Četiri decenije radnog staža sam imao kada sam otišao u penziju, a sada sam pozvan da se vratim nakratko kako bih dao znak za polazak – s ponosom je istakao osamdesettrogodišnji Đurađ.

Raspoloženi za priču bili su i putnici.

– Poranila sam otprilike oko sat, kako bih na stanici popila kafu i da bih još malo osmotrila ove perone i zgradu s unutrašnje strane. Znam da mi je to jedna od poslednjih prilika za tako nešto – navela je Dušanka Savić (48), koja je čekala polazak poslednjeg voza.

Pojedini putnici su vreme ubijali špartajući od perona do perona i od jednog kraja stanice do drugog.

– Mislim da nas ima dosta koji smo emotivno vezani za Glavnu. Meni će uvek biti asocijacija na letnje raspuste, jer sam svako leto kao dete prvo na nju vozom dolazio, a onda s BAS-a nastavljao autobusom ka Mačvi ili Banatu gde imam rodbinu. I kada sam rešio da se preselim u prestonicu prvo sam zakoračio na perone Glavne – prilično emotivan bio je i dvadesetsedmogodišnji Nikola Mitić.

Sudbina ili splet slučajnih okolnosti, ali poslednja kompozicija krenula je put nekadašnje Austrougarske, zemlje iz koje je na Berlinskom kongresu 1878. nezavisnoj Srbiji ispostavljen zahtev da što pre izgradi svoj prvi „gvozdeni put”. Ispred zdanja koje je simbol tog zadatka, koji je Srbija ispunila krajem 19. veka, dojučerašnji putnici od danas mogu da samo da prave fotografije za uspomenu.

„Beograd na vodi” putnike je preselio „Beograd centar” što je zvanični naziv nedovršenog „Prokopa”. On od danas i zvanično preuzima epitet glavne prestoničke železničke stanice. U isto vreme Glavna, ukras Savskog amfiteatra na koji pogled puca s vrha nekadašnje Spomeničke, a današnje Nemanjine, čekaće da se u nju usele majstori. Njihov zadatak će biti je preoblikuju u istorijski muzej Srbije.

Protest uoči zatvaranja

Udruženje ljubitelja železnice uoči polaska poslednjeg voza, ispred stanice na Savskom trgu, a onda i na samoj stanici, organizovalo je protest. Poslednji voz ispratili su zvižducima i negodovanjem.

– Ova stanica se nalazi uz istorijski centar prestonice gde je većina fakulteta, ministarstava i ambasada. Velika je greška što nadležni nisu na pravi način citirali Branka Pešića. Njegov plan nije bio da gasi ovu stanicu, već da na ovom mestu bude centar takozvanog regionalnog metroa, odnosno pruga koja bi ovde prilazila podzemno – ukazao je Karlo Polak, diplomirani inženjer saobraćaja i predstavnik udruženja.

01.07.2018.

(politika.rs)

SRBIJA: Od sutra vozovi, osim barskog, polaze sa Prokopa

Svi putnički vozovi od sutra, 1. jula polaziće iz železničke stanice Beograd centar, poznatije kao Prokop, sem voza za Bar koji kreće sa stanice Topčider.

Voz za Bar će privremeno ići sa stanice Topčider zbog ukrcavanja automobila na voz, a u planu je da polazi iz Zemuna gde treba da bude završena stanica, kao trajno rešenje za polazak barskog voza.

Bivša zgrada Železničke stanice u Beogradu, izgrađena 1884. godine, postaje Istorijski muzej Srbije.

Muzejsko-turistički voz „Romantika” poslednji put će danas krenuti za Sremske Karlovce sa stare Železničke stanice, a polazak je planiran u 9.30.

Poslednji voz iz Beograda sa stare Železničke stanice otišao je za Bar 15. juna uveče, a ispraćen je uz pesmu „A sad adio”.

Prvi voz ka Baru iz Beograda krenuo je 30. maja 1976. godine, a samo dva dana ranije, tom prugom prošao je „Plavi voz” u kome su se vozili Josip Broz Tito i njegova supruga Jovanka.

30.06.2018.

(Tanjug)

SRBIJA: Lament za Glavnu železničku stanicu

Evo dolazi i dan kada će biti zatvorena Glavna železnička stanice u Beogradu, koja je uspešno radila duže od jednog veka. Od 1. jula Beograd će posle 134 godine ostati bez jedne od najprometnijih i najfunkcionalnijih i najvažnijih institucija putovanja železnicom na Balkanu i šire.

Bio je to najbučniji deo grada, sa 150 vozova, koji su saobraćali uglavnom na dugim relacijama u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju. Kroz ovu stanicu je u doba njenog procvata 1960–1990. godine dnevno prolazilo oko 40.000 putnika.

U dane državnih i nacionalnih praznika i u letnjoj sezoni, kada su saobraćali i vanredni vozovi, prema podacima SUP-a kroz Glavnu železničku stanicu je dnevno prolazilo i do 100.000 putnika.

I sam sam bio službenik na ovoj stanici i raspolažem statističkim podacima da je od početka rada, pa do raspada zajedničke države devedesetih godina, ukupni promet bio milijardu i 200 miliona putnika. To nije imala nijedna železnička stanica na Balkanu. Bila je vodeća u ovom delu Evrope i, što je bilo bitno, najkraća veza Evrope sa Istokom.

Železnička stanica u Beogradu imala je idealno usklađen prostor za putovanja, kakav nisu imali mnogi gradovi u Evropi. Postojalo je više od 20 linija GSP-a koje su stanicu povezivale sa svim delovima grada.

Zahvaljujući tome što je u blizini glavna autobuska stanica, putnici iz unutrašnjosti su lako i brzo mogli da nastave putovanje vozom do udaljenijih destinacija u zemlji i inostranstvu. I umesto da bude obnovljena i sačuvana, Glavna železnička stanica doživela je neslavan kraj.

Nadam se da su gradske vlasti za 30. jun pripremile svečanost za građane, u čast prestanka rada stanice. Nadam se, jer to nisu uradile ovih dana za godišnjicu otvaranja pruge Beograd–Bar.

Nemamo i ne poštujemo tradiciju i zato sumnjam da će iko obeležiti i zatvaranja Glavne železničke stanice Beograd. Narod bez tradicije je siromašan narod, u svakom smislu, a najviše duhom.

Veliku pomoć građanima pruža dnevni list „Politika”, koji detaljno izveštava i pruža informacije kako otputovati, i ukazuje na ogromne probleme na koje nailaze putnici. Bez tih informacija, haos bi bio mnogo veći.

30.06.2018.

(Dragoljub Lazić, službenik železnice u penziji)

HRVATSKA: Vozom do Nemačke

Putujte vlakom već od 29 eura. Iskoristite mogućnost putovanja po povoljnim cijenama u vagonima sa sjedalima, vagonima s ležajima ili vagonima za spavanje. Putujte vlakom iz Zagreba i Rijeke do Münchena već od 29 €* ili iz Zagreba do Frankfurta već od 49 €*.

*ograničen broj mjesta

Putnicima koji putuju u vagonu za spavanje ili vagonu s ležajima u jutarnjim satima bit će poslužen doručak, uključen u cijenu karte.

Tijekom putovanja nudimo Vam bezalkoholna i alkoholna pića, tople napitke, čokoladice i grickalice.

Vozni red i cijene karata

EN 498 Zagreb GK 21.20 – München Hbf 6.10

EN 463/499/50463 München Hbf 23.35 – Zagreb GK 8.35

vagon sa sjedalima već od 29 €*

vagon sa ležajima već od 49 €*

vagon za spavanje već od 69 €*

*ograničen broj mjesta

Vozni red i cijene karata

EN 480/498 Rijeka 20.50 – München Hbf 6.10

EN 463/499/60463 München Hbf 23.35 – Rijeka 9.25

vagon sa sjedalima već od 29 €*

vagon za spavanje već od 69 €*

 (vozi 18./19.12.2017. - 7./8.1.2018., 26./27.3. - 2./3.4.2018. i 25./26.5. - 29./30.9.2018.)

*ograničen broj mjesta

Sa 1,4 milijuna stanovnika München je po veličini treći grad u Njemačkoj i jedno od najvažnijih gospodarskih, prometnih i kulturnih središta.

Uz Lenbachhaus, Staru i Novu pinakoteku te Pinakoteku moderne, Njemački muzej, Etnološki muzej i ostale iznimno posjećene muzeje koji skrivaju bogatu povijest ovog grada, mnoge zanimljive građevine čine München posebnim i bitnim na kulturnoj karti Europe. Među njima ističu se Stara i Nova vijećnica, Petrova crkva, gotička Frauenkirche i renesansna Michaelskirche.

No čak i ako niste zaljubljenik u povijesne znamenitosti i želite se samo dobro provesti, uživati u kupnji, posjetiti vrhunski sportski događaj ili jednostavno osjetiti duh prave europske multikulturne prijestolnice, tada je München pravi odabir za vas. Gotovo da nema onoga tko nije čuo za Oktoberfest i bogatu gastronomsku ponudu piva i pravih bavarskih kobasica, ali ni onih starijih sportskih znalaca koji se ne sjećaju Olimpijskih igara 1972. za koje je sagrađen Olimpijski park. Za mlađe sportske naraštaje, tu je nezaobilazna Allianz Arena, a luksuzne trgovine na Maximilianstraße izvrstan su izbor za otkrivanje modnih trendova.

Vozni red i cijene karata

EC 212/112 Zagreb GK 7.00 – München Hbf 15.41 – Frankfurt Hbf 19.40

EC 113/213 Frankfurt Hbf 08.20 – München Hbf 12.11 – Zagreb GK 20.51

vagon sa sjedalima na relaciji  ZAGREB – MÜNCHEN već od 39 €*

i ZAGREB – FRANKFURT već od 49 €*

*ograničen broj mjesta

Frankfurt je peti po veličini grad u Njemačkoj sa oko 700.000 stanovnika. Smješten je na rijeci Majni u saveznoj pokrajini Hessen. Ovo je vrlo važno prometno središte Njemačke, bogato kulturnim, povijesnim i gospodarskim znamenitostima.

Od starog dijela može se vidjeti najpoznatiji njemački trg – Romerberg, frankfurtska carska Katedrala, crkva sv. Pavla, te bivša zgrada biblioteke – Kuća literature. Glavna frankfurtska crkva, crkva sv. Vartolomeja visoka je 95 metara i jedna je od najviših crkvi, a u njoj se nalazi muzej koji svakako treba vidjeti.

Kada ste u ovom gradu svakako posjetite i najstariji sačuvani objekt koji se nalazi u samom centru -  Saalhof. U Franfurtu je rođen svjetski poznati pisac i filozof Johann Wolfgang von Goethe, stoga obavezno posjetite njegovu rodnu kuću u starom dijelu grada, a pokraj nje je smješten i Goethe muzej. Ovaj grad je poznat po visokim zgradama.

Frankfurt je osim po kulturnim i gospodarskim znamenitostima poznat i po gastronomiji, shopingu i noćnom životu.

Više informacija potražite na međunarodnim blagajnama kolodvora ili informacije@hzpp.hr

10.07.2018.

(hzpp.hr)