CRNA GORA: Red vožnje Crnogorskih željeznica (2019)

Novi red vožnje u železničkom saobraćaju stupio je na snagu u decembra 2018. godine i važiće do decembra 2019.  

NEKOLIKO REČI O ŽELEZNICI   

Crnogorski deo železničke pruge Beograd-Bar predstavlja okosnicu crnogorskog železničkog sistema. Pruga je puštena u saobraćaj 1976. godine, bila je najmodernija železnička pruga u to vreme, sa znamenitostima poput vijadukta Mala Rijeka (najviši železnički vijadukt na svijetu) i 6,2 km dugog tunela Sozina. Oko jedne trećine crnogorskog dela železničke pruge je u tunelima ili na vijaduktima.

Železnica je tokom devedesetih godina prošlog veka patila od hroničnog nedovoljnog finansiranja, što je rezultiralo pogoršanjem i nesigurnošću. Ovo je kulminiralo železničkom nesrećom (tragedijom) koja se desila na vozu u Bioču 2006. godine, kada je putnički voz iskočio iz šina, usmrtivši 47 putnika. Ulažu se napori da se ova pruga temeljito rekonstruiše.

Železnička pruga Nikšić-Podgorica (duga 56,6 km) izgrađena je 1948. godine kao železnica uzanog koloseka i nadograđena na standardnu širinu koloseka 1965. godine. Zbog fabrike aluminijuma u Podgorici, maksimalna brzina na pruzi je smanjena na 30 km/h. Železnica je rekonstruisana i elektrificirana u periodu od 2006. do 2012. godine, a putnički saobraćaj počinje 2012. godine i maksimalna brzina je između 75 i 100 km/h.

Železnička pruga Podgorica – Skadar, koja se proteže do Tirane, nekad se koristi isključivo za teretni saobraćaj. Delovi u Albaniji oštećeni su 1997. godine, ali je veza obnovljena 2002. godine. Postoje planovi za rekonstrukciju pruge i ponovno uvođenje putničkog saobraćaja, jer je to važno za interese Crne Gore i Albanije. Trenutno, železnice prolaze kroz planirane popravke i modernizaciju sa budžetom koji je vlada dala za 2009. godinu od 9,7 miliona eura.

UNUTRAŠNJI SAOBRAĆAJ

Vozovi Željeznice Crne Gore (ŽELJEZNIČKI PRIJEVOZ CRNE GORE A.D.) i po novom redu vožnje će saobraćati prugama Crne Gore na relacijama:

BAR - ŽELEZNIČKA STANICA

- PODGORICA-BIJELO POLJE: na ovoj relaciji je planirano 5 polazaka, 3 putničkih i 2 brzih (Beograd).

- PODGORICA-NIKŠIĆ: na ovoj relaciji planirano je dnevno 5 polazaka putničkih vozova

- PODGORICA-BAR: dnevno je planirano 11 polazaka, 9 putničkih vozova i 2 brza

- BAR-BIJELO POLJE: planirano je 5 polazaka, od toga 3 putnička voza i 2 brza.

Po novom redu vožnje nema direktnih polazaka iz Bara za Nikšić. Stanica Bar dnevno ima 12 polazaka, 2 za Beograd, 3 za Bijelo Polje i 6 za Podgoricu.

MEĐUNARODNI SAOBRAĆAJ

U ovoj godini Željeznički prevoz Crne Gore AD-Podgorica organizuje saobraćanje 2 para međunarodnih brzih vozova, i to za Beograd. Izostaje sezonski voz PANONIJA, koji je godinama unazad imao kola iz Praga, Bratislave, Budimpešte i Moskve.

-INTER CITY „TARA“ IC430/431 (Bar-Beograd-Bar)

Svakodnevno na relaciji Bar – Beograd saobraća jedan dnevni voz sa polaskom iz Bara u 09:00 časova, iz Podgorice u 10:00 časova i dolaskom u Beograd u 20:05 časova.

Takođe, iz Beograda za Bar će saobraćati dnevni voz sa polaskom iz Beograda u 09:00 časova i dolaskom u Podgoricu u 19:04 časova, odnosno u Bar u 19:56 časova.

-NOĆNI BRZI „LOVĆEN“ B 432/433 (Bar-Beograd-Bar)

U noćnoj ponudi obezbeđen je brzi voz koji redovno saobraća na relaciji Bar-Beograd, sa polaskom iz Bara u 19:00 časova, iz Podgorice u 20:05 časova i dolaskom u Beograd u 06:15 čas. Iz Beograda će na relaciji Beograd-Bar saobraćati voz sa polaskom u 21:10 časova i dolaskom u Podgoricu u 07:12 časova, odnosno u Bar u 08:08 časova. Takođe, u noćnoj ponudi, ŽPCG je obezbedio svojim korisnicima ponudu za prevoz u kolima sa sedištima i prevoz u kolima višeg komfora (sa posteljinama i ležajevima), kao i prevoz praćenih automobila na relaciji Bar-Beograd-Bar.

 

12432 Bar-Kraljevo-Beograd (2014)

SEZONSKI VOZ „PANONIJA“ (Bar-Subotica-Bar)

Ne saobraća ove godine!

CENA KARTE

Cena voznih karata iz Bijelog Polja do Podgorice iznosi 3,5 eura, iz Bara do Podgorice 2,3 eura i iz Nikšića do Podgorice 2,3 eura. Bar-Beograd jedan pravac stoji 21 Eura, povratna 31.8 Eura.

Dodatne informacije možete naći na zvaničnom web sajtu Željeznice Crne Gore ovde.

Keszég Kornél

(26.07.2019.)

VEZANE TEME:
CRNA GORA: Novi red vožnje Željeznice Crne Gore (2017/18)

ALBANIJA: Letnji red vožnje Albanskih Železnica (2019)

Albanija pripada državama koji imaju jako zastarelu železničku infrastrukturu i pored toga i nerazvijenu mrežu.

Pre nekoliko meseci na društvenim mrežama pojavila se stranica o albanskoj železnici, Herkhuda Shiperia. U međuvremenu je nestala  stara web stranica, a brzo proradila nova. U pitanju su železnice sa nekoliko kompozicija i linija, imaju letnju šemu reda vožnje, koji je validan u julu i avgustu.  Sad sve linije saobraćaju ka moru, gradu Draču.

LETNJI RED VOŽNJE

SKADAR – DRAČ – SKADAR (3h 48')

Svaki dan saobraćaju dva para voza. Ujutru kreće iz Skadra, i za nepunih 4 sata klackanja putnik stiže na more. Predstavljamo vam tačan red vožnje: iz Skadra kreće u 06:00 i 13:05, u Drač stiže u 9:48 i u 16:53. U povratku iz Drača kreće ujutru u 06:35 i u 13:00, u Skadar stiže u 10:25 i u 16:50.

KASHAR (Tirana) – DRAČ – KASHAR (43')

Nakon nestanka železničke stanice u Tirani, stanica iz glavnog grada postala je stanica na periferiji grada. Iz Kashara vozovi kreću u 07:20, 08:30, 15:30 u Drač stižu u 08:04, 09:13, 16:12. U povratku sa mora u glavni grad vozovi polaze u 07:05, 14:30, 17:00, a u kashar stižu u 07:47, 15:13, 17:43.

DRAČ - ELBASAN – DRAČ (2h 42')

Na ovoj relaciji saobraća samo jedan par vozova, iz Drača kreće u 08:15 u Elbasan stiže u 10:57. Povratak iz Elbasana je u 13:53 u Drač stiže u 16:36.

CENA PREVOZA

Jedina prednost na železnici u Albaniji je niska cena prevoza. Cene karata za relacije Kashar-Drač (70Lek), Drač-Skadar (160Lek), Drač-Elbasan (145Lek).

( 1 EUR = 122 Lek )

Kada analiziramo letnji red vožnje vidimo da nije baš prilagođen turistima. Teško je organizovati jednodnevni izlet kupanja na moru, moguće je jedino iz glavnog grada.

20.07.2019.

(Keszég Kornél)

VEZANE TEME:

ALBANIJA: Železnica Albanije

MOLDAVIJA: Značajna ulaganja u železničku infrastrukturu

Nacionalna železnička kompanija CFM uz evropske kredite obnavlja 150 km pruga. Zahvaljujući kreditu obnovili bi trasu široko-kolosečne pruge Bender-Basarabeasca-Etulia-Giurgiulesti. Pozajmicu dobijaju od Evropske banke za razvoj (EBRD) i Evropske Investicione Banke  (EIB). Tender je bio raspisan na jesen prošle godine u iznosu od oko 100 miliona eura.

Pre tri godine CFM je usvojio novu strategiju upravljanja, koja u sebi ima i obnovu infrastrukture i nabavku vozova. Za projekat EBRD i EIB nude 52,5 miliona eura kredita, i Savet Evrope donira 5 miliona eura.

U planu je nabavka 11 dizel-elektro lokomotiva za potrebe vuče putničkih i teretnih vozova. Uz lokomotive naravno ide i kompletna oprema za njihovo održavanje.

Drugi deo bi bila obnova pruge Bender–Kisinyov–Ungheni–Balti–Ocnita i Bender–Basarabeasca–Etulia–Giurgiulesti. Prema proceni stručnjaka u CFM-u, za sve ovo potrebno je preko 400 milliona eura, a dodatna elektrifikacija nije ni uračunata.

Posle raspada SSSR, CFM je osnovana 1991. godine, trenutno 1.231 km pruga u Moldaviji. Skoro kompletna mreža je široko-kolosečna, svega 14 km je normalnog koloseka. Pruge su isključivo jednokolosečne i neelktrificirane. Moldavska mreža povezana je sa Ukraijskom široko-kolosečnom mrežom i sa rumunskim normalnim kolosekom. Na granici Rumunije-Moldavije potrebno je menjanje postolja vagona.

14.07.2019.

(Keszég Kornél)

BALKAN: Vozom Thessaloniki-Athen

Treći tekst je o mom prvom velikom putovanju na Balkanu. Putovao sam noćnim brzim vozom na relaciji Thessaloniki-Atina. Izabrao sam taj voz kako bih dobio dan za razgledanje.

Voz je kretao deset minuta pre ponoći. Imao sam BALKAN FLEXIPASS kartu, ali u sistemu grčke železnice uz kartu se prodaje i rezervacija mesta. Nisam imao informaciju da  putnicima koji već poseduju ovu povlasticu grčka železnica besplatno daje i rezervaciju, samo treba tražiti na šalteru! Zbog toga sam dva puta morao da ustanem i ustupim mesto, ali i pored toga  je ostalo praznih sedišta.

Dosta putnika koji se odluče za putovanje u glavni grad Grčke, putuju ovim noćnim vozom, jer je karta skoro upola jeftinija nego dnevnim vozom. Pre nekoliko godina je OSE sve linije preimenovao u IC voz, sa tim karta u jednom pravcu Thessaloniki-Athen poskupelo, prekoračio 50 EUR.

Noćni voz ima 8 putničkih vagona, od toga je jedan prve klase, a ostali su druge. Kapacitet voza je 30 mesta prvog razreda i 532 mesta drugog razreda. U sastavu noćnog regionalnog voza nema ni spavaćih ni kušet kola. Skoro da nema ni potrebe, jer se putuje 5-6 sati.

Vreme putovanja dnevnim IC vozovima je oko 5,5 sati, dok je noćnom bilo potrebno 6 sati. Zahvaljujući izgradnji nove pruge na relaciji ka Atini skraćeno je putovanje sat vremena, tako da se danas noćnim vozom putuje svega 5 sati.

Zanimljivost sa putovanja mi je bila ta da sam u vozu zauzeo poslednje mesto u vagonu (kao „šarage“ u autobusu), gde je stalno radilo grejanje noću, ali nije bilo preterano. U toku cele noći služba čišćenja voza je bila aktivna. To sam prvi put zapazio u životu. Stalno su skupljali smeće po vagonima. Shvatio sam koja je to količina tek kad smo stigli na destinaciju ujutru,  i kada su čistači vagona izlazili sa prepunim džakovima. Pitam se šta bi bilo da je sve to ostalo po vagonima? Svaka čast za ovu ideju.

Nisam fotografisao tokom ove noćne vožnje. Ali to je učinio, po meni, najpoznati putnik na železnici sveta seat61.com, odakle sam preuzeo fotografije sa ove rute.

Cene prevoza

Cene voznih karata u Grčkoj su dosta visoke. Postoji mogućnost kupovine karte online što donosi popust. Karta od Soluna do Atine drugog razreda u jednom pravcu je 45,4 EUR (online 40,9 EUR) u IC vozovima, dok karta u noćnom vozu iznosi 25.1 EUR (online 22,6 EUR). U prvom rezredu karta je 55,4 EUR (online 49,9 EUR) u dnevnim IC vozovima, dok u noćnom vozu karta stoji 35,1 EUR (online 31,6).

To su bile cene kad sam ja putovao! Danas na web sajtu OSE ima samo jedna cifra za cene karata, tako danas 2019-te cena u jednom pravcu prvi razred iznosi 35,1 EUR, drugi razred 25,1 EUR.

Posle šest sati putovanja stigao sam u glavni grad Grčke, i to vozom. Od početka mog putovanja prošlo je 48 sati. Bio sam umoran ali radoznao, šta me čeka u Atini, gradu od 3 miliona stanovnika, i kolevci evropske kulture? Ujutru u 5 sati kad je voz stigao, bilo je hladno, izabrao sam čekaonicu, gde je bilo toplije i mogao sam jesti i piti. Čekao sam 2 sata na stanici da se razbudi grad, i tad krenuo u obilazak centra!

14.07.2019.

(Keszég Kornél)

VEZANE TEME:

1.BALKAN: Vozom Beograd-Thessaloniki
2.BALKAN: Grad i žel. stanica Thessaloniki

BALKAN: Grad i žel. stanica Thessaloniki

Drugi tekst o mom prvom velikom putovanju na Balkanu: grad Thessaloniki, ili Solun. Grad sa preko milion stanovnika,i  sa burnom istorijom.

Kako smo stigli autobusom do železničke stanice, autobus se parkirao pored nove zgrade železničke stanice. U momentu kada sam planirao ovaj put, još je do Soluna saobraćao voz. Zato mi je sada jako bilo žao da sam kratak deo puta kroz  severni deo Grčke morao proći busom, i propustiti taj osećaj ulaska vozom u stanicu, na zadnju stanicu mog putovanja.

Prepodne je, na vreme smo stigli.

U autobusu sam se upoznao sa jednim dekom i njegovim unukom, obojica su navodno iz Niša došli po  deo kamiona. Iskreno, nisam poverovao u njihovu priču.

Pored lepe zgrade stanice su radovi, ulica je prokopana, gradi se metro. Krenuli su, ali svetska ekonomska kriza je stopirala radove.

Unapred sam ištampao plan centra grada, tako da sam krenuo prema luci, moru. Lepo sunčano vreme, 26 stepeni, letnji je dan. Suprotnost tmurnom proleću koje sam predhodni dan ostavio u Srbiji. Nakon 1,5 km pešačenja sam stigao do luke.

DRVOREDI NARANDŽE

Ulice sa prelepim mediteranskom florom, drvoredima, fascinirali su me. Prelepa stabla citrusa, narandže. Iako to nisu narandže koje kupujemo i  jedemo, miris im je veoma egzotičan. Sa ovim drvećem se susrećem i u Atini.

Dok su kod nas platani,bođoši, hrast i ostalo (kontinentalno) drveće, u Grčkoj me dočekuju citrusi, masline...

Još nekoliko slika grada, ulica.

LUKA

Solun je kapija Evrope. Luka je važna geo-tačka kako za kinesku tako i za evropsku privredu. Danas je već u većinskom kineskom vlasnišvu.

Riva je prelepa, boja mora je tamnoplava, talasi. U pozadini se vidi još sneg na vrhu planine.

Pored rive su kafići i restorani. Grčka je jedna od najsiromašnijih privreda EU, sa velikom nezaposlenošću, pa ipak su tad kafići bili prepuni ljudi, kafeniše se,druži se. Kad sam video cenovnik tih kafića, skoro sam pao u nesvest! Odlučio sam da ipak pronadjem neke u starom delu grada, u unutrašnjosti.

KAFIĆ – BEZ TURSKE KAFE

Kafić koji sam izabrao je bio pored džamije, odmah do pijace. Cena prihvatljiva: 1,7 Eur. Ja, pametan, u Solunu sam tražio tursku kafu! Naravno da je odgovor bio da nema. A oko mene svi pili pomenutu kafu, ali sam tek kasnije shvatio da je to grčka kafa!Tako da sam taj dan u Solunu pio espresso.

ZNAMENITOSTI

Krenuo sam da obilazim znamenitosti grada. Unapred sam spremio šta želim obići. Našao sam na Internetu plan grada, na kom su one bile označene.

 

BELI TORANJ

ROTUNDA

 

Nekoliko slika, šta se može videti u gradu.

HRAM SV. DIMITRIJE – ZAŠTITNIK GRADA

Od svih tih znamenitosti istakao bih Hram Sv. Dimitrija, zaštitnika grada. Preporučujem da ga obidjite. Tu sam proveo malo duže vremena.

GDE JESTI U GRADU

U toku obilaska grada naravno da se ogladnelo. I potražio sam mesto gde da jedem. Svima preporučujem pekare kod pijace u centru, povoljne su cene (naravno 3-4 puta skuplje nego u Srbiji).

Kod železničke stanice, preko puta zgrade je jedna albanska pekara, sa poznatim pecivima, tu su cene slične u Srbiji, i jako je ukusna hrana. Naravno da sam i tu jeo pre polaska ka Atini.

ISTORIJA GRADA

Pre nego što završim priču o Solunu, svakako bi hteo da pomenem, da je grad uvek bio multikulturalan, prvenstveno zbog luke. Do pre Prvog svetkog rata, u gradu su Jevreji i Turci bili u većini, i posle Versajskog pakta, došlo do je razmene stanovništva.

Danas su Jevreji nestali iz grada, a nema više ni Turaka!

Ali zato se puno Grka doselio iz okoline Izmira.

ŽELEZNIČKA STANICA THESSALONIKI

Kao ljubitelj železnica moram nekoliko rečenica reći i o železnici grada. Po informacijama koje sam našao na Internetu, pruga je stigla u grad 1888. godine.

Posao izgradnje nove stanice 1930-te je dobio nemački arhitekta, ali stanicu nisu po njegovim planovima gradili, u toku Drugog svetskog rata železničku su stanicu bombardovali nekoliko puta ali nije pretrpela veliku štetu. Zgradu su završili tek nakon više decenija, 1961.godine. Zgrada od tada ista, s tim da je došlo do sitnih promena, npr. dograđen je tržni centar pored. Najnoviji deo zgrade jeste buduća metro stanica- zgrada je izgubila važnost jer je 2011-te ukinut medjunarodni železnički saobraćaj.

Thessaloniki je železničko čvorište u Grčkoj, tu se ukrštaju rute ka Istanbul, Sofiji, južno ka Atini, severno ka Skoplju i Beogradu, i ka severo-zapadnom delu Grčke.

Godine 2014-te je obnovljena veza za Skoplje, Beograd i Sofiju, ali nisu za Istanbul poznati Filia Express. Danas je veza za Skoplje i Beograd postala samo sezonska, jedino je za Sofiju ostala dnevna. Ni to nije neka ponuda na tržištu, jer se preseda na bus. Tako se putnici više odlučuju da putuju celuom trasom busom, ili avionom, jer niskobudžetne avio-kompanije nude jako povoljno cene karata.

14.07.2019.

(Keszég Kornél)

1. BALKAN: Vozom Beograd-Thessaloniki