Ubuduće ćete moći čitati o našim drugarima, vozoljubiteljima, kako su izabrali ovaj hobby i kako gledaju železnicu našeg, Balkanskog regiona.
- Odakle ti ljubav ljubav prema železnici?
Ljubav prema železnici sam stekao od malena, zahvaljujući tome što sam odrastao pored pruge, pa sam vozove svakodnevno posmatrao, isto tako otac mi radi na železnci.Trenutno se školujem za mašinovođu u Železničkoj tehničkoj školi u Beogradu.
Sam poziv mašinovođe me je oduvek privlačio i zbog toga sam se opredelio za njega.
- Da li se baviš još nekim aktivnostima osim što se skolujete za mašinovodju?
Da. Osim toga, gotovo uvek kada imam slobodnog vremena bavim se fotografisanjem vozova. Bavim se time oko 3 godine, i jošuvek imam istu volju za to baš kao i prvoga dana, uprkos tome što to ponekad i nije baš lako raditi, jer zahteva dosta strpljenja i odlučnosti, a isto tako dešava se da radnici na železnici prave problem.
- Kako gledaš budućnost vozoljubitelja tu na Balkanu? Šta misliš o "zabrani", slikanja i snimanja? Kako to utiče na formiranje zdravog ambijenta i napredka vozoljubitelja Srbije i Balkana?
Na budućnost vozoljubitelja gledam uglavnom pesimistički. Mislim da neće u skorije vreme prestati ti problemi. Što se tiče zabrana, mislim da su besmislene, ne vidim na koji način bih ja ili bilo ko drugi ko fotografiše železnička postrojenja mogao da ugrozi železnicu, a pogotovo mi vozoljubitelji.
Ambijent u kome mi sada naše aktivnosti sprovodimo u delo nije nimalo prijatan. Kada ja odem na neku stanicu recimo, i pripremim aparat za fotografisanje, ja stalno osmatram oko sebe da li ima nekoga ko je već došao i da iznese taj stav da ne smem da fotografišem. Ponekad se osetim kao da sam kriminalac, jer recimo, ako pogledamo ceo taj sistem, stanice su ižvrljane, a tako i vozovi i onima koji to rade niko ne staje na put, a oni na taj način direktno uništavaju železniču imovinu, pa i kradjama ugrožavaju bezbednost, dok nama koji železnicu volimo neki prave probleme. Zbog svega toga gledam pesimistično ta formiranje zdravog ambijenta za nas.
- Kako vidite železnicu na Balkanu za 5-10 godina?
Takođe sa dosta pesimizma. U poslednjih nekoliko godina stanje je sve lošije, i koliko se da primetiti neće se skoro popraviti, pogotovo kod nas u Srbiji. Nema se para za neke važnije projekte...
- Da li bi ste nam isprićali neke svoje doživljaje sa putovanja, i savete za putnike?
Često putujem, tako da sam nekim dobrim delom upoznao taj osecaj kako je putovati našim vozovima. Za sada nisam imao neke ozbiljnije poteškoće tokom puta, osim eto, par otkazivanja vozova. Ta otkazivanja recimo, najčešće sam sreo u Kraljevu. Tako planiram da od Kraljeva putujem do Lapova i voz je često otkazan, no da se primetiti da tim vozom i ne putuje nekad baš veliki broj putnika, ali ipak to je neodgovorno. Takođe, savetovao bih putnicima da tokom putovanja paze na svoje stvari, jer imao sam iskustvo takvo, da je jednom voz 334 bio pun lopova koji su uzimali sve što su mogli, a kada su se putnici probudili shvatili su šta se desilo.
07.01.2016
(Keszég Kornél)
No comments:
Post a Comment