SRBIJA: Putovanje istočnom prugom od Požarevca do Majdanpeka

Datum i vreme putovanja 29. jul 2014. sa železničke stanice Požarevac u 07:30. Pruga Požarevac Majdanpek zatvorena je za putnički saobraćaj već  šest godina ako zanemarimo onaj kratak period kada je išao šinobus ŽS 710 popularna šveđanka  u 2013. toj godini. Pre toga u periodu do 2010. godine saobraćao je ubrzani voz 970/971 na relaciji Beograd - Zaječar - Beograd. Šta je bio problem za nas vozoljubitelje koji uživamo u samom putovanju,  taj voz je relaciju Požarevac Majdanpek prolazio rano ujutru , a vraćao se s večeri tako da nikad nije mogla da se vidi okolina zbog mraka.

E onda sam ja došao na ideju da dozvolim sebi jedan luksuz i proputujem vozom ovu relaciju po danu. Dobio sam potrebnu dozvolu za vožnju na TMD-u zajedno sa radnicima ZOP-a Požarevac  koji su išli u redovni pregled pruge. Inače završio sam Srednju , a potom i Visoku Železničku školu i izrazio sam želju da putujem tom prugom, a nadležni iz železnica su uslišili moju molbu .

 Dan je bio lep sunčan, Sunčan polazimo sa trećig koloseka stanice Požareva. Sad najviše ću se potruditi da vam opišem prugu i stanice, a tek po malo predele i naselja. Ljudi nemaju pristup ovoj zabačenoj pruzi pa eto ovo može biti jedan pogled na ono što je od nje ostalo i u kakvom je stanju ako uzmemo u obzir da se celokupan saobraćaj zasniva na jednoj dizel lokomotivi koja prevlači teške teretne vozove ovom prugom.

Evo malo podataka o ovoj pruzi:  Dugačka je 90,8 kilometara, jednokolosečna je i nije elektrificirana. Građena je u periodu od  1939 do 1958. godine. Poslednji put je remontovana 1990 i to samo deonica od Bratinca do Zvižda nekih 40 kilometara, ali i na toj deonici je već ograničena brzina dok na ostatku pruge sam kolosek je loš i nije ozbiljno remontovan od izgradnje pa je brzina svega 30 km/h, a osovinski pritisak je svega 16t/osovini. Pored toga pruga ima dosta tunela i mostova na kojima je brzina svedena na minimum.. Hajde sada da malo proputujemo i analiziramo prugu i stanice po redu kojim one idu od Požarevca prema Majdanpeku:

Ø  Pruga Požarevac –Sopot Požarevački rasputnica i stajalište -  Brzina 40 km/h ali i pri toj brzini kolosek je dosta nestabilan pa je vožnja neudobna. Izlazimo iz Požarevca prugom koja je u useku i srećemo se sa divljim putnim prelazima. Kolosek je dosta zarastao u travu ali pragovi i tucanik se naziru.

 Lok 666 na izlasku iz Požarevca

§  Rasputnica Sopot Požarevački – neposednuta obezbeđena likovnim signalima koji ne rade. Tu se odvaja pruga za Kostolac koja se baš tih meseci čistila od korova kako bi proradila. Skretnica  je u lošem stanju pa je brzina preko nje 10km/h u pravac dok je u skretanje zabranjena vožnja. Stanična zgrada mala i odoleva vremenu iako se ne koristi duže od  10 godina

Evo prvih slike rasputnice  onako iz voza

Ø  Pruga Sopot Požarevački  - Bubušinac  Bratinac je u istom stanju kao i predhodna. Izlazimo iz grada i brzina se smanjuje na 30 km/h prolazimo prvi tunel Sopot i izlazimo na Mlavsku dolinu. Prelazimo čelični most preko reke Mlave i ulazimo u stanicu koja se nalazi između dve Mlave

Most preko reke Mlave

§  Stanica Bubušinac Bratinac – prva stanica na ovoj pruzi. Ima tri koloseka od kojih je drugi glavni prolazni. Pored stanice se nalazi asvaltna baza PZP-a koja po nekad vrši istovar kamena u stanici. U vreme mog dolaska bila je neposednuta. Signali su likovni, a prvi kolosek je odmah iza skretnice demontiran tako da se istovar vrši na drugom koloseku, a po trećem prolaze vozovi i okreću se lokomorive.

Ø  Pruga Bubušinac Bratinac – Stig je  remontovana deonica gde je kolosek maltene u pravcu, a pruga dobra na betonskim pragovima. Idemo 70km/h, a kako prolazimo ravnicu u tim poljima samo je pružni nasip zarastao u šiblje. Na pruzi prolazimo stajalište Bare- Kasidol koje je pretvoreno u kafanu.

§  Stanica Stig – prva posednuta stanica gde nas dočekuje otpravnik vozova. Ima četiri koloseka, a iz stanice se odvaja industriski kolosek za TE Kostolac B koji ne radi ali je planirana njegova ponovna izgradnja. Signali su likovni sa žicovodima i rade. U stanici rade otpravnik i jedan skretničar. Stanična zgrada pristojno izgleda, jednino što jeizdvojena id sveta u sred ravnice. Jedino što su pokradeni telefonski kablovi pa ŽAT –ov telefon ne radi. Četvrti kolosek je zauzet starim vagonima za kasaciju

Stanica stig pogled na plato od strane Požarevca

Ø  Pruga Stig Sirakovo ukrsnica  je remontovana pa brzina ne jenjava. Prolazimo tunel i usek i sada je pruga sve više obrasla, ali tako da voz oblikuje tunel od  drveća levo i desno. Najviše raste bagrem. Prolazimo stajalište Majilovac

§  Stanica Sirakovo ukrsnica – ima dva koloseka i pod nadležnošću stanice stig. Ima dva koloseka od kojih je prvi u korovu a cela stanica je okružena bagremovom šumom. Signali su svetlosni ali propali i retko koji radi. Kada je  pruga izgubila značaj i smanjio se obim saobraćaja sve ukrsnice na pruzi su izgubile značaj.  Iz stanice nisam video naselje, ali kažu da je blizu.

Ø  Pruga Sirakovo ukrsnica- Ljubinje ukrsnica u još boljem stanju pa povećevamo brzinu na 80 km/h. Bagrem pored pruge je zatvara poput tunela.

§  Stanica Ljubinje ukrsnica -  neposednuta i sva u ruševinama. Stanična zgrada je izgorela u požaru. Jedan železničar u penziji živi u stanu na bloku A. Dočekao nas je ponudio pićem i kod njega smo napravili pauzu. I dalje su svuda oko pruge ravnice. Stanica ima tri koloseka i u krivini je. Drugi je prolazni, a na prvom i trećem se nalaze stari vagoni za kasaciju.

Ukrsnica Ljubinje kod skretnice broj 1. U daljini se vidi TMD na 2. koloseku

Ø  Pruga Ljubinje ukrsnica –Češljeva Bara tovarište i stajalište : i dalje je dobra brzina i pragovi su betonski, a kolosek dobar. E sada dolazi onaj fenomen koji sam morao uslikati. Bagrem potpuno zatvara kolosek

Zarasla pruga – ovde je jedini kosač nasipa voz

§  Tovarište Češljeva Bara – nalazi se na dosta pristupačnom mestu i ima izdvojeni kolosek za utovar kao i magacin. Stanična zgrada je jako lepa i renovirana, ima i peron za utovar na prvom koloseku i peron za ulaz putnika na prolaznom koloseku, a kažu dok je išao Zaječarac  da su meštanni dosta koristili ovaj voz.

Nova fasada Tovarišta i stajališta Češljeva Bara iz voza

Ø  Pruga Češljeva Bara tovarište i stajalište – Rabrovo Klenje: tu već na nekim mestima zbog sleganja koloseka i povećane dilatacije šinskih sastava brzina se smanjuje, ali i dalje idemo 80 km/h Kolosek je dobar ali nasip zarastao u šumu. Još uvek smo u ravnici

§  Staica Rabrovo Klenje – jedna od posednutih stanica na ovoj pruzi, ali toga dana nije bila pa se nismo puno zadržavali. Stanični koloseci su u dobrom stanju i na betonskim pragovima sem skretničkih pragova koji su drveni. Sliku kvari jedino malo rastinje između koloseka. Signali u stanici su svetnosni ne važe i pokazuju zabranjenu vožnju. Peron postoji uz 2. glavni prolazni kolosek, a ovde je nekad stajao Zaječarac. Ostali koloseci su pusti i bez vozova, a ima ih još tri. Stanična zgrada je dosta lepa uređena i nalazi se s leve strane pruge.

Ø  Pruga Rabrovo Klenje –Zvižd je poslednja deonica remontovane pruge. Sad već brzina je smanjena na 60 km/h a prolazimo dva stajališta  Mustapić i Mišljenovac. Sada već grane zakačinju TMD u kome se vozimo. Jedno klizište usporava brzinu na 10 km/h

§  Stanica Zvižd – još jedna neposednuta stanica s leve strane pruge. Od ulazne skretnice u stanicu Zvižd počinje nešto neverovatno što nikad do tada nisam video. Koloseci u potpunom korovu tucanika nigde šine se jedva vide, a i one neke male 35 kako su mi rekli. Nigde vara nema sve spajano spojnim pribom pa se ono lupanje točka o spojnu šinu čuje baš jako zbog velikih dilatacija. Inače pruga od Zvižda do Kučeva je iz 1939. I nikad nije remontovana. Stanica ima tri koloseka od kojih se tek po malo nazire drugi prolazni. Signali su likovni stanica je dugo godina van funkcije.

Stanica je sačuvana od provala samo zahvaljujući stanarima koji je održavaju

Ø  Pruga Zvižd – Kaona je deo sa najlošijim kolosekom iz 1939 godine. Šine male tip 35 ali kolege iz ZOPa kažu da su veoma izdržljive i gotovo nema pucanja. Strašan je samo sastav šina koji je maltene na svakih 15 metara. Spojni pribor dotrajao vožnja neudobna i na 30 km/h Ova deonica ima dosta kratkih tunela u  koima se brzina još više smanjuje. Ovom prugom mogu ići smo lokomotive serije 666 i 661 ali olakšane. Na pruzi jedno stajalište Turija Kučevska bez perona i sa oronulom staničnom zgradom .Kolosek je u potpunom korovu. Veliki problem predstavlja visoka trava koja raste i preko šina. Lokomotive zbog toga proklizavaju i vuča je otežana.

Pruga između Zvižda i Kaone u jako lošem stanju sa velikim procentom trulih pragova

§  Stanica Kaona – je jedna od retkih radnih stanica na ovoj pruzi. U njoj se ne mogu videti zarasli i zarđali koloseci koji i pored lošeg stanja pokreću vozove tovarene krečom pesko i kamenom za železaru Smederevo. Na prvom koloseku stoje prazna Eas kola za utovar, a na trećem se tovare. Koloseci su skoro potpuno zatrpani peskom koji se prosipa prilokom uovara.Lokomoriva koja dovozi voz radi manevru jer stanica nema manevarsku lokomotivu. U stanici nas dočekuje šef stanice . Stanica je oronula spolja dok je očuvana iznutra. Već smo u brdima, levo od pruge je ogromni kamenolom, i pruga ide do njega ali je u lošem stanju. Toga dana nije bilo utovara pa su koloseci bili prazni.

Koloseci u stanici Kaona dotrajali i maltene zatrpani ali svakodnevno primaju vozove

Ø  Pruga Kaona – Kučevo je za nijansu gora od one do Kaone. Razlog je jer ovde ne prolaze teški teretni vozovi. Na ovoj deonici ima dosta tunela i kraj je brdovit. Sad pozna se ako su negde zamenili koji prag jer voz zaista sporo ide. Pruga prolazi kroz basen kamenoloma napuštenih kao iz horor filmova .

Mnogi se zapitaju da li ovde zaista ide voz, da ide

§  Stanica Kučevo – je najveća stanica na ovoj pruzi i nalazi se u samom gradu Kučevu. Ima likovne signale i putne prelaze sa ručnim vbranicima ispred i iza stanice pa mora biti posednuta iako u njoj na svih 6. Koloseka nema nikakvog rada sem što vozovi tranzitiraju po 2. glavnom prolaznom koji nema   peron. Šesti kolosek je zauzet starim vagonima, a ostali u korovu. Jedan skretničar/čuvar prelaza dežura na oba bloka. Stanična zgrada je lepa dvospratna zgrada crvene boje. Inače sve stanice ne ovoj pruzi su crvene boje.

Stanica Kučevo, ispred desno TMD 915-102 ZOP Požarevac

Ø  Pruga  Kučevo – Brodica je slična onoj od Zvižda na dole samo što je nešto mlađa. Građena je 1950 godine ali ne razlikuje se puno od one iz 1939. Već zalazimo u klisuru reke Pek a oko nas su šume. Ovde kao da je vreme stalo, okolo nas napuštena sela, putevi zarasli prolazimo tri službena mesta Neresnicu stajalište pa zatim Neresnicu tovarište i stajalište Voluju. Sve je više trulih pragova, a sama pruga dosta ide po  ivici ponora

§  Stanica Brodica – od ulaznog signala u stanicu do ulaznog signala sa druge strane je jedna sasvim nova pruga. Stanica ima četiri savremena koloseka na betonskim pragovima peronima elektro – postavnim skretnicama svetlosnim signalima. Koloseci su dosta dobri, brzina je 80km/h, a stanica je remontovana negde pred raspad  Jugoslavije 1990. i predstavlja najsavremeniju stanicu na toj pruzi. U sred oniih planina jedna takva stanica koja iako se ne koristi iako je zapuštena predstavlja pravo osveženje u vožnji. Inače sagrađena je kao ogledna stanica modernizacije za tu prugu.

Ima četiri koloseka od kojih je treći glavni prolazni kolosek, dok je četvrti demontiran zbog nedostaka materijala.

Stanica Brodica u planinama, iako su koloseci u odličnom stanju na njima nema nikakvog rada, a stanična zgrada i sve okolo pruge je u rastinju.

Ø  Pruga Brodica – Majdanpek: sada već klisura Peka je dosta blizu, a ispod pruge se nalazi put. Opasno je što ovde idu cisterne sa sumpornom kiselinom, a kolosek je loš. U 90% slučajeva iskakanja voza prilikom uviđaja utvrđeno je da je jedini krivac zamor materijala. Ova pruga građena je 1958. godine i brzina je 30 km/h . Na pruzi je napušteno rudarsko mesto Blagojev Kamen i stajalište Bosiljkovac.

Prugu od Kučeva do Majdanpeka rastojanje od nekih 30 kilometara voz pređe za sat vremena klaparajući starom dotrajalom potpuno zaraslom prugom. Ta deonica je dosta loša i ne može se čak ni mašinski regulisati. U stanicu Majdanpek dolazimo negde pred podne. Imali smo dosta bavljenja po stanicama pa se vreme vožnje odužilo. Majdanpek je posebna priča, a tek tu slabo šta radi i sve podeća na napuštena rudarska mesta. Vrlo brzo polazimo nazad prema Požarevcu ali sada bez zaustavljanja u stanicama. Istu relaciju prelazimo za nekih tri sata.

Ovo putovanje je za mene bilo dosta zanimljivo i od silnog razgledanja pruge skloro da nisam video sela istoka tradicionalne pastire, pčelare i razne lepote stoletnih bukovih šuma, planina i žitnih ravnica. Pruga prolazi kroz četiri oblasti: Mlava, Stig, Zvižd i Pek i sve su lepe i različite. Nadam se uskorom uspostavljanja železničkog saobraćaja na ovoj relaciji, ali i remontu zastarele pruge Zvižd –Majdanpek pa da se vozimo Istočnom prugom i uživamo.

 21.01.2016
(Dušan D. Rajčić - struk. Inž. Žel. Saobraćaja)