Datum i vreme putovanja 29. jul 2014. sa železničke stanice Požarevac u 07:30. Pruga Požarevac Majdanpek zatvorena je za putnički saobraćaj već šest godina ako zanemarimo onaj kratak period kada je išao šinobus ŽS 710 popularna šveđanka u 2013. toj godini. Pre toga u periodu do 2010. godine saobraćao je ubrzani voz 970/971 na relaciji Beograd - Zaječar - Beograd. Šta je bio problem za nas vozoljubitelje koji uživamo u samom putovanju, taj voz je relaciju Požarevac Majdanpek prolazio rano ujutru , a vraćao se s večeri tako da nikad nije mogla da se vidi okolina zbog mraka.
E onda sam ja došao na ideju da dozvolim sebi jedan luksuz i proputujem vozom ovu relaciju po danu. Dobio sam potrebnu dozvolu za vožnju na TMD-u zajedno sa radnicima ZOP-a Požarevac koji su išli u redovni pregled pruge. Inače završio sam Srednju , a potom i Visoku Železničku školu i izrazio sam želju da putujem tom prugom, a nadležni iz železnica su uslišili moju molbu .
Dan je bio lep sunčan, Sunčan polazimo sa trećig koloseka stanice Požareva. Sad najviše ću se potruditi da vam opišem prugu i stanice, a tek po malo predele i naselja. Ljudi nemaju pristup ovoj zabačenoj pruzi pa eto ovo može biti jedan pogled na ono što je od nje ostalo i u kakvom je stanju ako uzmemo u obzir da se celokupan saobraćaj zasniva na jednoj dizel lokomotivi koja prevlači teške teretne vozove ovom prugom.
Evo malo podataka o ovoj pruzi: Dugačka je 90,8 kilometara, jednokolosečna je i nije elektrificirana. Građena je u periodu od 1939 do 1958. godine. Poslednji put je remontovana 1990 i to samo deonica od Bratinca do Zvižda nekih 40 kilometara, ali i na toj deonici je već ograničena brzina dok na ostatku pruge sam kolosek je loš i nije ozbiljno remontovan od izgradnje pa je brzina svega 30 km/h, a osovinski pritisak je svega 16t/osovini. Pored toga pruga ima dosta tunela i mostova na kojima je brzina svedena na minimum.. Hajde sada da malo proputujemo i analiziramo prugu i stanice po redu kojim one idu od Požarevca prema Majdanpeku:
Ø
Pruga Požarevac –Sopot Požarevački rasputnica i stajalište - Brzina 40 km/h ali i pri toj brzini kolosek je dosta nestabilan pa je vožnja neudobna. Izlazimo iz Požarevca prugom koja je u useku i srećemo se sa divljim putnim prelazima. Kolosek je dosta zarastao u travu ali pragovi i tucanik se naziru.
|
Lok 666 na izlasku iz Požarevca |
§
Rasputnica Sopot Požarevački – neposednuta obezbeđena likovnim signalima koji ne rade. Tu se odvaja pruga za Kostolac koja se baš tih meseci čistila od korova kako bi proradila. Skretnica je u lošem stanju pa je brzina preko nje 10km/h u pravac dok je u skretanje zabranjena vožnja. Stanična zgrada mala i odoleva vremenu iako se ne koristi duže od 10 godina
|
Evo prvih slike rasputnice onako iz voza |
Ø
Pruga Sopot Požarevački - Bubušinac Bratinac je u istom stanju kao i predhodna. Izlazimo iz grada i brzina se smanjuje na 30 km/h prolazimo prvi tunel Sopot i izlazimo na Mlavsku dolinu. Prelazimo čelični most preko reke Mlave i ulazimo u stanicu koja se nalazi između dve Mlave
Most preko reke Mlave
§
Stanica Bubušinac Bratinac – prva stanica na ovoj pruzi. Ima tri koloseka od kojih je drugi glavni prolazni. Pored stanice se nalazi asvaltna baza PZP-a koja po nekad vrši istovar kamena u stanici. U vreme mog dolaska bila je neposednuta. Signali su likovni, a prvi kolosek je odmah iza skretnice demontiran tako da se istovar vrši na drugom koloseku, a po trećem prolaze vozovi i okreću se lokomorive.
Ø
Pruga Bubušinac Bratinac – Stig je remontovana deonica gde je kolosek maltene u pravcu, a pruga dobra na betonskim pragovima. Idemo 70km/h, a kako prolazimo ravnicu u tim poljima samo je pružni nasip zarastao u šiblje. Na pruzi prolazimo stajalište Bare- Kasidol koje je pretvoreno u kafanu.
§
Stanica Stig – prva posednuta stanica gde nas dočekuje otpravnik vozova. Ima četiri koloseka, a iz stanice se odvaja industriski kolosek za TE Kostolac B koji ne radi ali je planirana njegova ponovna izgradnja. Signali su likovni sa žicovodima i rade. U stanici rade otpravnik i jedan skretničar. Stanična zgrada pristojno izgleda, jednino što jeizdvojena id sveta u sred ravnice. Jedino što su pokradeni telefonski kablovi pa ŽAT –ov telefon ne radi. Četvrti kolosek je zauzet starim vagonima za kasaciju
|
Stanica stig pogled na plato od strane Požarevca
|
Ø Pruga Stig Sirakovo ukrsnica je remontovana pa brzina ne jenjava. Prolazimo tunel i usek i sada je pruga sve više obrasla, ali tako da voz oblikuje tunel od drveća levo i desno. Najviše raste bagrem. Prolazimo stajalište Majilovac
§
Stanica Sirakovo ukrsnica – ima dva koloseka i pod nadležnošću stanice stig. Ima dva koloseka od kojih je prvi u korovu a cela stanica je okružena bagremovom šumom. Signali su svetlosni ali propali i retko koji radi. Kada je pruga izgubila značaj i smanjio se obim saobraćaja sve ukrsnice na pruzi su izgubile značaj. Iz stanice nisam video naselje, ali kažu da je blizu.
Ø Pruga Sirakovo ukrsnica- Ljubinje ukrsnica u još boljem stanju pa povećevamo brzinu na 80 km/h. Bagrem pored pruge je zatvara poput tunela.
§
Stanica Ljubinje ukrsnica - neposednuta i sva u ruševinama. Stanična zgrada je izgorela u požaru. Jedan železničar u penziji živi u stanu na bloku A. Dočekao nas je ponudio pićem i kod njega smo napravili pauzu. I dalje su svuda oko pruge ravnice. Stanica ima tri koloseka i u krivini je. Drugi je prolazni, a na prvom i trećem se nalaze stari vagoni za kasaciju.
|
Ukrsnica Ljubinje kod skretnice broj 1. U daljini se vidi TMD na 2. koloseku |
Ø Pruga Ljubinje ukrsnica –Češljeva Bara tovarište i stajalište : i dalje je dobra brzina i pragovi su betonski, a kolosek dobar. E sada dolazi onaj fenomen koji sam morao uslikati. Bagrem potpuno zatvara kolosek
|
Zarasla pruga – ovde je jedini kosač nasipa voz |
§
Tovarište Češljeva Bara – nalazi se na dosta pristupačnom mestu i ima izdvojeni kolosek za utovar kao i magacin. Stanična zgrada je jako lepa i renovirana, ima i peron za utovar na prvom koloseku i peron za ulaz putnika na prolaznom koloseku, a kažu dok je išao Zaječarac da su meštanni dosta koristili ovaj voz.
|
Nova fasada Tovarišta i stajališta Češljeva Bara iz voza |
Ø Pruga Češljeva Bara tovarište i stajalište – Rabrovo Klenje: tu već na nekim mestima zbog sleganja koloseka i povećane dilatacije šinskih sastava brzina se smanjuje, ali i dalje idemo 80 km/h Kolosek je dobar ali nasip zarastao u šumu. Još uvek smo u ravnici
§
Staica Rabrovo Klenje – jedna od posednutih stanica na ovoj pruzi, ali toga dana nije bila pa se nismo puno zadržavali. Stanični koloseci su u dobrom stanju i na betonskim pragovima sem skretničkih pragova koji su drveni. Sliku kvari jedino malo rastinje između koloseka. Signali u stanici su svetnosni ne važe i pokazuju zabranjenu vožnju. Peron postoji uz 2. glavni prolazni kolosek, a ovde je nekad stajao Zaječarac. Ostali koloseci su pusti i bez vozova, a ima ih još tri. Stanična zgrada je dosta lepa uređena i nalazi se s leve strane pruge.
Ø Pruga Rabrovo Klenje –Zvižd je poslednja deonica remontovane pruge. Sad već brzina je smanjena na 60 km/h a prolazimo dva stajališta Mustapić i Mišljenovac. Sada već grane zakačinju TMD u kome se vozimo. Jedno klizište usporava brzinu na 10 km/h
§
Stanica Zvižd – još jedna neposednuta stanica s leve strane pruge. Od ulazne skretnice u stanicu Zvižd počinje nešto neverovatno što nikad do tada nisam video. Koloseci u potpunom korovu tucanika nigde šine se jedva vide, a i one neke male 35 kako su mi rekli. Nigde vara nema sve spajano spojnim pribom pa se ono lupanje točka o spojnu šinu čuje baš jako zbog velikih dilatacija. Inače pruga od Zvižda do Kučeva je iz 1939. I nikad nije remontovana. Stanica ima tri koloseka od kojih se tek po malo nazire drugi prolazni. Signali su likovni stanica je dugo godina van funkcije.
|
Stanica je sačuvana od provala samo zahvaljujući stanarima koji je održavaju |
Ø Pruga Zvižd – Kaona je deo sa najlošijim kolosekom iz 1939 godine. Šine male tip 35 ali kolege iz ZOPa kažu da su veoma izdržljive i gotovo nema pucanja. Strašan je samo sastav šina koji je maltene na svakih 15 metara. Spojni pribor dotrajao vožnja neudobna i na 30 km/h Ova deonica ima dosta kratkih tunela u koima se brzina još više smanjuje. Ovom prugom mogu ići smo lokomotive serije 666 i 661 ali olakšane. Na pruzi jedno stajalište Turija Kučevska bez perona i sa oronulom staničnom zgradom .Kolosek je u potpunom korovu. Veliki problem predstavlja visoka trava koja raste i preko šina. Lokomotive zbog toga proklizavaju i vuča je otežana.
Pruga između Zvižda i Kaone u jako lošem stanju sa velikim procentom trulih pragova
§
Stanica Kaona – je jedna od retkih radnih stanica na ovoj pruzi. U njoj se ne mogu videti zarasli i zarđali koloseci koji i pored lošeg stanja pokreću vozove tovarene krečom pesko i kamenom za železaru Smederevo. Na prvom koloseku stoje prazna Eas kola za utovar, a na trećem se tovare. Koloseci su skoro potpuno zatrpani peskom koji se prosipa prilokom uovara.Lokomoriva koja dovozi voz radi manevru jer stanica nema manevarsku lokomotivu. U stanici nas dočekuje šef stanice . Stanica je oronula spolja dok je očuvana iznutra. Već smo u brdima, levo od pruge je ogromni kamenolom, i pruga ide do njega ali je u lošem stanju. Toga dana nije bilo utovara pa su koloseci bili prazni.
|
Koloseci u stanici Kaona dotrajali i maltene zatrpani ali svakodnevno primaju vozove |
Ø Pruga Kaona – Kučevo je za nijansu gora od one do Kaone. Razlog je jer ovde ne prolaze teški teretni vozovi. Na ovoj deonici ima dosta tunela i kraj je brdovit. Sad pozna se ako su negde zamenili koji prag jer voz zaista sporo ide. Pruga prolazi kroz basen kamenoloma napuštenih kao iz horor filmova .
|
Mnogi se zapitaju da li ovde zaista ide voz, da ide |
§
Stanica Kučevo – je najveća stanica na ovoj pruzi i nalazi se u samom gradu Kučevu. Ima likovne signale i putne prelaze sa ručnim vbranicima ispred i iza stanice pa mora biti posednuta iako u njoj na svih 6. Koloseka nema nikakvog rada sem što vozovi tranzitiraju po 2. glavnom prolaznom koji nema peron. Šesti kolosek je zauzet starim vagonima, a ostali u korovu. Jedan skretničar/čuvar prelaza dežura na oba bloka. Stanična zgrada je lepa dvospratna zgrada crvene boje. Inače sve stanice ne ovoj pruzi su crvene boje.
|
Stanica Kučevo, ispred desno TMD 915-102 ZOP Požarevac |
Ø Pruga Kučevo – Brodica je slična onoj od Zvižda na dole samo što je nešto mlađa. Građena je 1950 godine ali ne razlikuje se puno od one iz 1939. Već zalazimo u klisuru reke Pek a oko nas su šume. Ovde kao da je vreme stalo, okolo nas napuštena sela, putevi zarasli prolazimo tri službena mesta Neresnicu stajalište pa zatim Neresnicu tovarište i stajalište Voluju. Sve je više trulih pragova, a sama pruga dosta ide po ivici ponora
§
Stanica Brodica – od ulaznog signala u stanicu do ulaznog signala sa druge strane je jedna sasvim nova pruga. Stanica ima četiri savremena koloseka na betonskim pragovima peronima elektro – postavnim skretnicama svetlosnim signalima. Koloseci su dosta dobri, brzina je 80km/h, a stanica je remontovana negde pred raspad Jugoslavije 1990. i predstavlja najsavremeniju stanicu na toj pruzi. U sred oniih planina jedna takva stanica koja iako se ne koristi iako je zapuštena predstavlja pravo osveženje u vožnji. Inače sagrađena je kao ogledna stanica modernizacije za tu prugu.
Ima četiri koloseka od kojih je treći glavni prolazni kolosek, dok je četvrti demontiran zbog nedostaka materijala.
|
Stanica Brodica u planinama, iako su koloseci u odličnom stanju na njima nema nikakvog rada, a stanična zgrada i sve okolo pruge je u rastinju. |
Ø Pruga Brodica – Majdanpek: sada već klisura Peka je dosta blizu, a ispod pruge se nalazi put. Opasno je što ovde idu cisterne sa sumpornom kiselinom, a kolosek je loš. U 90% slučajeva iskakanja voza prilikom uviđaja utvrđeno je da je jedini krivac zamor materijala. Ova pruga građena je 1958. godine i brzina je 30 km/h . Na pruzi je napušteno rudarsko mesto Blagojev Kamen i stajalište Bosiljkovac.
Prugu od Kučeva do Majdanpeka rastojanje od nekih 30 kilometara voz pređe za sat vremena klaparajući starom dotrajalom potpuno zaraslom prugom. Ta deonica je dosta loša i ne može se čak ni mašinski regulisati. U stanicu Majdanpek dolazimo negde pred podne. Imali smo dosta bavljenja po stanicama pa se vreme vožnje odužilo. Majdanpek je posebna priča, a tek tu slabo šta radi i sve podeća na napuštena rudarska mesta. Vrlo brzo polazimo nazad prema Požarevcu ali sada bez zaustavljanja u stanicama. Istu relaciju prelazimo za nekih tri sata.
Ovo putovanje je za mene bilo dosta zanimljivo i od silnog razgledanja pruge skloro da nisam video sela istoka tradicionalne pastire, pčelare i razne lepote stoletnih bukovih šuma, planina i žitnih ravnica. Pruga prolazi kroz četiri oblasti: Mlava, Stig, Zvižd i Pek i sve su lepe i različite. Nadam se uskorom uspostavljanja železničkog saobraćaja na ovoj relaciji, ali i remontu zastarele pruge Zvižd –Majdanpek pa da se vozimo Istočnom prugom i uživamo.
21.01.2016
(Dušan D. Rajčić - struk. Inž. Žel. Saobraćaja)