Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić na promociji projekta za izgradnju pruge Beograd –Budimpešta:Građani Srbije moći će da koriste modernizovanu prugu Beograd – Budimpešta od 2018. godine
„Građani Srbije moći će da koriste modernizovanu prugu Beograd – Budimpešta od 2018. godine“ izjavio je premijer Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić danas na svečanoj promociji projekta modernizacije i izgradnje pruge Beograd-Budimpešta na Ranžirnoj železničkoj stanici u Novom Sadu.
Pored premijera svečanosti su prisustvovali i ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, ambasadori Kine i Mađarske u Srbiji Li Mančang i Atila Pinter, predsednik Nacionalne komisije za razvoj i reforme NR Kine Vang Siaotao, predstavnici srpskih železnica, Saobraćajnog instututa CIP i kineskog konzorcijuma.
"To je velika stvar za našu zemlju. Sve ćemo završiti za 2,5 godine. Očekujem da sa kolegama iz Kine i Mađarske zajedno pođemo od Beograda do Budimpešte, da pokažemo šta sve može da se uradi kada su ljudi posvećeni i veruju šta može da se uradi", naglasio je Vučić.
Prema njegovim rečima, ovom brzom prugom biće povezana dva prijateljska naroda, građani Srbije i Mađarske, Srbija sa centralnom i zapadnom Evropom, a Mađarsku sa istokom i jugom Evrope.
On je kazao da je sačekao voz u Petrovaradinu, gde je proveo nešto vremena sa železničarima, koji su mu preneli da se u poslednjih dva meseca upetostručio broj putnika zbog novih vozova i kompozicija koje su nabavljene. „Prvi put ljudi hoće da sednu u prvu klasu, ne jure se za doplatu. Nije se verovalo da u Srbiji imamo takve vozove, nećete verovati kakve pruge ćemo imati. Sramota da je od 1884. nismo napredovali u ovoj oblasti“, naglasio je Vučić.
Premijer je podsetio da je do sada rehabilitovano 120 kilometara pruge, a na mnogim mestima vozovi sada idu mnogo brže, a kada se sa kineskim prijateljima i mađarskim partnerima igradi brza pruga Beograd-Budimpešta vozovi će u gradskim sredinama ići 120 kilometara na sat, a na otvorenom 180 kilometara na sat.
On je istakao da je dosta urađeno na modernizaciji pruge kod Male Krsne, Palanke, Ćuprije, Paraćina, od Sopota do Kosmaja, kao i da će se dalje renovirati pruga ka Nišu.
„Srbija će biti zemlja koja će moći da se ponosi svojom železničkom i saobraćajnom infrastrukturom“, podvukao je Vučić.
On je rekao da železničari, koji su dugo vremena sumnjali u budućnost sopstvene profesije zbog činjenice da je sve propadalo, moći da se ponose novom železničkom infrastrukturom i novim vozovima.
„Mašinovođa voza kojim smo došli je sijao od zadovoljstva, srećan što zna da će da napreduju pruge i, iako zna da su male plate, vidi da postoji budućnost“, naglasio je Vučić dodajući da je najglasniji sa aplauzom na ovakvim manifestacijama jer „sija od zadovoljstva“ pošto se radi o velikim stvarima koje ostaju.
Vučić je dodao da studije izvodljivosti, koje su rađene u vezi ove pruge, nisu prikazale pravo stanje jer su merili broj putnika pre šest meseci, a već sada nakon uvođenja novih vozova je došlo do velikog rasta, a kada se bude uradila cela deonica biće ih i mnogo mnogo više.
Premijer je izrazio zahvalnost i Ruskim železnicama na dosadašnjem doprinosu, rekavši da su isporučivale rezultat „kao švajcarski sat“, najavivši da će saradnja biti nastavljena.
Ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je da se početak radova očekuje u 2016. kada bude završena projektna dokumentacija.
„Danas smo relaciju od Beograda do Novog Sada, dužine 80 kilometara, prešli za sat i tridesetpet minuta. Za dve i po do tri godine, vozićemo se za trideset minuta. Ima li šta bolje i lepše od modernizacije srpske pruge?“ rekla je Mihajlović.
Prema njenim rečima, zahvaljujući velikom trudu premijera Srbije i dobrim odnosima sa Narodnom republikom Kinom, u poslednjih godinu dana su napravljeni značajni pomaci koji su omogućili realizaciju ovog velikog projekta.
„Nakon završene modernizacije vozićemo se dva sata i pedeset minuta od Beograda do Budimpešte, razvijaćemo našu železničku infrastrukturu i pre svega, omogućićemo da naše kompanije ovde rade“ istakla je ona.
Ambasador Narodne republike Kine u Srbiji, Li Mančang istakao je da su još pre dve godine premijeri Srbije, Kine i Mađarske dogovorili modernizaciju pruge Beograd – Budimpešta.
„Danas je veliki dan za sve tri zemlje, pošto obeležavamo početak radova na ovom projektu“ – rekao je Mančang.
On je tim povodom pročitao i čestitku kineskog premijera Li Kećanga upućenu svom srpskom kolegi, u kojoj on u ime kineskog naroda i svoje ime upućuje srdačne čestitke povodom promocije ovog strateškog projekta.
„Pruga Beograd – Budimpešta je strateški projekat Srbije, Kine i Mađarske. Početak radova na modernizaciji ove pruge predstavlja novi i snažan korak, i istovremeno dokazuje da je konkretna saradnja Kine i zemalja južne i istočne Evrope dostigla novi, istorijski nivo. Uvereni smo da će pruga pružiti snažan podstrek, unaprediti izgradnju infrastrukture, međusobno povezivanje i promet, poboljšati život građana, podsticati proces evrointegracija i doprineti još boljem povezivanju Kine i Evropske unije", naveo je Li u čestitki premijeru Srbije Aleksandru Vučiću.
Dužina pruge na trasi Koridora 10 između Beograda i Budimpešte je oko 350 kilometara, od čega je 184 km na teritoriji Srbije i 166 km na teritoriji Mađarske.
Kako je ranije najavljeno, nakon modernizacije pruge Beograd-Budimpešta vreme putovanja između dva grada će skratiti sa osam na manje od tri sata, a vozovi će na toj relaciji postizati brzinu od oko 200 kilometara na sat.
Srbija će projekat modernizacije pruge realizovati u saradnji sa Kinom, a vrednost projekta je oko milijardu evra.
Potpisivanjem Okvirnog ugovora o modernizaciji i rekonstrukciji pruge Beograd – Budimpešta na nedavnom Samitu šefova Vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope u kineskom gradu Sudžou, u prisustvu predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Vlade NR Kine Li Kećanga, započela je realizacija ovog velikog međunarodnog projekta.
Takođe, predviđeno je da u realizaciji projekta 46 odsto bude učešće preduzeća koja nisu iz Kine.
Postojeća pruga na srpskoj teritoriji ima jedan kolosek i u lošem je stanju, a u okviru modernizacije planirana je izgradnja dvokolosečne pruge.
Rok za izvođenje radova je 24 meseca od trenutka dobijanja građevinske dozvole.
Izgradnjom pruge od Beograda do Budimpešte, Srbija će učvrstiti svoj položaj vodeće zemlje u ovom delu Evrope u realizaciji infrastrukturnih projekata sa Kinom. Ukupna dužina pruge Beograd-Budimpešta je oko 350 kilometara, od kojih je na teritoriji Srbije 184, a u Mađarskoj 166 kilometara. Postojeća pruga na srpskoj teritoriji je jednokolosečna i u lošem je stanju, zbog čega je potrebno čak osam sati da se vozom stigne iz Beograda do Budimpešte. Realizacijom ovog projekta, vreme putovanja između Beograda i Budimpešte skratiće se na manje od tri sata, a vozovi će na toj relaciji saobraćati brzinom od oko 200 kilometara na sat. Nakon modernizacije, pruga Beograd-Subotica biće dvokolosečna i na njoj će se odvijati mešoviti putnički i teretni železnički saobraćaj. Modernizovana pruga ispunjavaće sve uslove da se kvalifikuje za evropsku Osnovnu mrežu pruga u skladu skladu sa usvojenim kriterijumima EU TEN-T politike, odnosno Jedinstvene mreže železničkih pruga Evrope.
Projekat Beograd-Budimpešta na teritoriji Srbije podeljen je na tri deonice: Beograd-Stara Pazova; Stara Pazova-Novi Sad i Novi Sad-Subotica, državna granica (Kelebija). Deonica Stara Pazova-Novi Sad realizuje se u okviru kredita Ruske Federacije namenjenog modernizaciji železnice. Za ovu deonicu urađen je idejni projekat i projekat za građevinsku dozvolu. U toku je izrada idejnog projekta za preostale deonice pruge Beograd-Budimpešta. Urađena je i Studija izvodljivosti za celu trasu pruge.
Gradnja pruge Beograd-Novi Sad-Subotica započeta je pre 131 godinu u vreme Kralja Milana Obrenovića, nakon što je na Berlinskom kongresu 1878. godine doneta odluka o železničkom povezivanju tadašnje Austrougarske i Srbije. Srbija je imala obavezu da izgradi prugu od Beograda do Niša i Vranja, kao železničku vezu sa Bugarskom i Otomanskim carstvom. Austrougarska je na kongresu dobila obavezu da svoje pruge spoji sa novoizgrađenom železničkom mrežom u Srbiji.
Oni su to i učinili povezujući železnicom Budimpeštu i Zemun, koji je tada bio granična stanica između Srbije i Austro-Ugarske. Most na Savi, kao granični most između Srbije i Austrougarske, ove dve države su zajednički finansirale. Poslednji veliki remont pruge Beograd-Novi Sad-Subotica urađen je 1980. godine, pre tri i po decenije, a 2005. godine iz kredita Evropske investicione banke remontovano je 14 kilometara pruge između Čortanovaca i Petrovaradina.
I kao što je pre trinaest decenija železnica na ovom prostoru predstavljala sponu između jugoistočne Evrope i Bliskog istoka, tako i danas modernizacijom pruge Beograd-Budimpešta ponovo postavljamo temelje saobraćajnog, a time i ekonomskog, političkog, društvenog, naučnog, kulturnog i sveobuhvatnog povezivanja privrede, naroda, tradicije, prošlosti i budućnosti u ovom delu Evrope i šire, kao deo evroazijske železničke eskpresne veze.
23.12.2015.
(zeleznicesrbije.com)
