Cela maršruta ima oko 3.000 km, a vozovi su bezbedni i udobni, sa vagon restoranom, ali su kašnjenja česta. Karta je 105 turskih lira.
Sreda, 19.30: Haydarpaşa , Istanbul
Parni voz za Bagdad više ne saobraća, ali jednom nedeljno postoji egzotična veza sa srednjim istokom - Trans-Asia Express, kojim ćete za 69 sati stići na tle Teherana.
Na Bosforu je smeštena jedna od najgrandioznijih železničkih stanica na svetu, koja bi se mogla staviti na kantar sa Grand Central stanicom u Njujorku.
Železnička stanica Hajdarpaša (Haydarpaşa Garı) je početna i glavna železnička stanica azijskog dela Istanbula. Prvi voz sa ove stanice krenuo je 4. novembra 1908.
Hajdarpaša nosi šmek Orient Ekspresa, iako mu ovo nikada nije bila usputna stanica.
Malo toga je promenjeno od 1872, otkako je stanica otvorena.
U Evropi ukrcavanje, iskrcavanje u Aziji u kojoj ćete se osećati kao da ste bačeni jedan vek unazad.
22.00: Haydarpasa
Na peronu se okupljaju iranske porodice, tu usred gomile prtljaga što u koferima, što u manjim torbama i kesama za đubre. Tu je i neznatan broj turista sa zapada, koji se provlače kroz gužvu cik-cak, natovareni rančevima i koferima na točkiće. Jedan sat pre polaska voz pristaje u stanicu.
Turski voz deluje iznenađujuće moderan, a u spavaćim kolima za četiri osobe predviđeno je grejanje, stolovi na preklapanje i lampe za čitanje. Jedina stvar koja nedostaje je tuš, umesto njega na raspolaganju vam je hladnjikava voda i peškir.
U 5 minuta do 11, baš onda kada su se svi smestili i ukrcali, voz kreće dok spolja dominira titrava svetlost Istanbula.
Kondukter proverava karte, i posle ponoći u vozu vlada potpuna tišina.
Četvrtak 06.45: Ankara
Glasni zvižduk voza i nelagodno trzanje pred samo zaustavljanje, odlična su alternativa za budilnik. U Ankari, glavnom gradu Turske, voz stoji na stanici pola sata i tek oko 10 će malo živnuti kada putnici posete vagon restoran i počnu sa doručkom.
Napolju promiču turska sela sa džamijama.
13.00: između gradova Yerköy i Kayseri
Za ručak, uz šiš kebab služe se i krigle Efes pilsa. U Iranu je zabranjeno konzumiranje alkohola, pa putnici koriste priliku
da se provesele, ni Iranci ne odbijaju, ali to često rade krišom.
Iranci vole da se zabavljaju, odlaze u brda sa porodicama, organizuju piknike sa dosta pesme, hrane i dobrog raspoloženja, što je u potpunoj disharmoniji sa islamskih režimom koji nalaže i muškarcima i ženama da budu odvojeni, a slavlje (u ime Alaha) je izričito zabranjeno.
17.00 : između Kayseri i Sivas
Sunce zalazi za nepregledna polja pamuka. U vagon restoranu internacionalna komunikacija je uzela maha. Turisti sa zapada ne znaju ni reč persijskog, a Iranci jedva nabadaju engleski. Uvek se nađe bar jedan Iranac koji ima pune ruke prevodilačkog posla, bolje reći sizifovskog, jer svaki Iranac ima svoju verziju priče.
20.30: Sivas
Međustanica u Sivasu, rodnom gradu generalnog sekretara Nebahat Albayrak prolazi nezapaženo.
U vagon restoranu je obećana žurka na točkovima, još uvek se ne igra po stolovima, ali su svi veseli i raspevani. Po stolovima flaše piva od pola litra, flaše turskog vina, i pikolo-čaše sa rakijom, i svi nešto pričaju na nekom svom izmišljenom engleskom sa gomilo, persijskih reći, priča se i rukama i nogama.
Voz se kilometrima probija kroz tursku mrklu noć.
Petak, 12.00: kroz Kurdistan
Sutra u ovo doba, voz će biti u Iranu. Reljef se menja u brdoviti krajolik sa vrhovima i do 1200 m, voz vijuga kroz dolinu sa brzom planinskom rekom, tu i tamo brzak i omanji vodopad.
17.00: feribotom preko jezera Vam
Voz Trans-Asia Expres sastoji se iz 2 voza: jedan je turski koji vozi od Istanbula do Tatvana, a drugi iranski od Vana do Teherana. A između leži najveće jezero u zemlji Van, okruženo plodnim zemljištem sa obiljem plantaža voća, sa selima naslaganim na obode jezera i poznato po legendarnom 'lokalcu' - Van Gölü Canavari, 15 metara dugom čudovištu koje živi u jezeru.
Jezero se prelazi feribotom i samo vagon sa prtljagom se prebacuje zajedno sa putnicima preko jezera, turski voz ostaje iza u Tatvanu, a u Vanu, na suprotnoj strani iranski voz je već spreman. Dešava se da putnici za vreme transporta iskuse neverovatan zalazak sunca iznad jezera Van, ali treba ubosti pravo vreme.
03.00: besana noć
Presedanje u sred noći sa feribota u voz može biti iscrpljujuće i haotično. Vožnja feribotom po mraku pored toga što dugo traje, zna da bude i dosadna kad se ne vidi prst pred okom. I onda nastaje još jedan problem sa razumevanjem jezika: turisti sa zapada ne znaju u koji vagon i kupe da uđu s obzirom da su brojevi ispisani samo na persijskom, a persijsko osoblje u vozu obično ne zna nijedan jezik van granica svoje zemlje.
I za oko sat vremena, stiže se do iranske granice, buđenje, kontrola, pasoši, karte.. Exit Turska, konačno ta tlu Irana.
Nedelja 10.15 po lokalnom vremenu, dobrodošli u Iran
Ponovo carinici, doduše prijatniji od svojih turskih kolega: pokupili su sve pasoše i dopustili putnicima da doručkuju, obraćaju se prijateljski sa ‘Welcome to Iran’.
A napolju neverovatan prizor: ogolela zlatnožuta brda, isprepliću se, mostovi, tuneli, na svako malo jedno selo sa kućama boje meda i persijskim grafitima, i jedna džamija sa zlatnom kupolom.
14.25: međustanica u gradu Tabriz
Prva stanica na iranskom tlu je Tabriz gde voz stoji sat i po vremena, taman da se promeni novac. Za 200 € dobijate dva i po miliona iranskih riala i za tren postanente milioneri.
Na mapi deluje da Teheran nije daleko, ali je, u stvari, potrebno još 12 sati vožnje. Za večeru se služi tanjir prepun pilećeg kebaba, zdela jogurta sa medom i flašica Kole, Up-a ili žutog gaziranog soka, lažna kopija Koka-Kole, 7 Up-a i Fante.
I sve to za samo 10.000 riala, što nije ni jedan ceo evro.
18.45: Teheran
Petnaest do sedam uveče je pristojno vreme da se stigne u Teheran. Put je trajao 74 sata, a u roku od samo 10 minuta svi putnici su nestali u iranskoj noći.
09.05.2010
(b92.net)
No comments:
Post a Comment