HRVATSKA: Novi red vožnje HŽPP-a (2019)

U voznom redu 2018/19. vozit će 796 vlakova, od toga 60 u međunarodnom i 736 u unutarnjem prometu. U međunarodnom prometu Hrvatska je povezana sa Slovenijom, Austrijom, Njemačkom, Švicarskom, Mađarskom i Srbijom.                                                                                                     

U međunarodnom prometu vlakovi 200/205 na relaciji Budimpešta – Zagreb – Budimpešta i vlakovi 482/483 na relaciji Rijeka – Ljubljana – Rijeka vozit će tijekom ljetne sezone. Tijekom ljetne sezone u sastavu vlakova 482/483 svakodnevno će voziti izravni vagon na relaciji Rijeka – Beč – Rijeka, a u sastav vlakova 480/481 tijekom ljetne sezone bit će uvršten vagon za spavanje na relaciji Rijeka – München – Rijeka te vagon za sjedenje, vagon s ležajima i vagon za spavanje na relaciji Rijeka – Budimpešta – Rijeka. U sastav vlakova 480/481 svakodnevno će biti uvršten vagon sa sjedalima na relaciji Rijeka – München – Rijeka.   

U pograničnom prometu ponovno je uspostavljena veza s Mađarskom te je uvedeno 8 vlakova na relaciji Pečuh – Beli Manastir – Pečuh, od kojih šest ostvaruje vezu s Osijekom.

U daljinskom prometu vlakovi ICN 521/522 vozit će u ljetnoj sezoni od 14. lipnja do 1. rujna 2019. na relaciji Zagreb – Split – Zagreb, a izvan sezone na toj će relaciji svakodnevno voziti vlakovi ICN 520/523 i noćni vlakovi 820/821 koji u svojem sastavu imaju vagon s ležajima, vagon za spavanje i vagon za prijevoz automobila. Uz to, u ljetnoj sezoni na relaciji Zagreb GK – Split uveden je dodatni vlak 1821 koji će voziti petkom, a u njegov sastav bit će uvršteni izravni vagoni iz Vinkovaca i Osijeka.

 

IC PODRAVKA (Osijek-Zagreb-Osijek)

Na relaciji Rijeka – Zagreb GK uveden je vlak 1701 koji će voziti nedjeljom izvan ljetne sezone.

U lokalnom prometu uvedeni su vlakovi 2300 Kloštar – Zagreb GK, 2303 Zagreb GK – Bjelovar, 2341 Bjelovar – Kloštar te 3617 Varaždin – Koprivnica, dok su ukinuti vlakovi 785 Križevci – Bjelovar, 2340 Kloštar – Križevci, 2343 Križevci – Kloštar i 3600 Koprivnica – Varaždin. Uz to, vlak 980 koji je vozio na relaciji Osijek – Koprivnica produljuje vožnju do Varaždina.

Većina izmjena u novom voznom redu 2018/19. odnosi se na uvođenje vlakova u gradsko-prigradskom prometu. U cilju unaprjeđenja integriranog prijevoza putnika na području većih gradova, uvedeni su novi vlakovi. Na relaciji Zagreb GK – Hrvatski Leskovac – Zagreb GK uvedeno je dodatnih 6 vlakova te na toj relaciji ukupno prometuju 34 vlaka. S obzirom na planirano zatvaranje remetinečkog rotora, navedeni vlakovi trebali bi upotpuniti postojeću prijevoznu ponudu na toj relaciji i omogućiti putnicima učestalije polaske vlakova prema/od Zagreb GK.

Također, nakon izmjena voznog reda od 3. rujna 2018. kojima je na relaciji Zagreb GK – Velika Gorica – Zagreb GK uvedeno osam vlakova, od novoga voznog reda vozit će još dva dodatna vlaka.

Uz to, na relaciji Rijeka – Jurdani (Škrljevo) – Rijeka uvedeno je osam dodatnih vlakova, a na relaciji Pula – Vodnjan (Čabrunići) – Pula dva dodatna vlaka.

18.12.2018

(hzpp.hr)

MAĐARSKA: Multifunkcionalni IC+ vagoni

Prva multifunkcionalna EuroCity kola u medjunarodnom saobraćaju MAV Start kompanije.  Prema najavi 10 kola planirana u medjunarodni saobraćaj, 35 kola u unutrašnji saobraćaj.

Proizvodjač i korisnik je ista kompanija, MAV- Start.

Kabina putničkih kola je izgradjena da reflektuje MAV-ov IC/EC pogled.

U vozu su postavljeni tepisi, konektori i USB priključci, uz dostupan WIFI internet.

Sedišta su udobna a bilo bi još bolje da mogu malo da se spuste.

Stolovi na rasklapanje.

Postoje dva porodična odeljka po 5 sedišta u kojima pored sedišta ima mesta za kolica za bebu ili kofere.

Digitalni displeji.

Multifunkcionalni prostor sa 6 mesta za bicikla.

Toalet koji mogu koristiti i ljudi sa invalidskim kolicima.

16.12.2018.

(Keszég Kornél)


POVEZANE TEME:
1. MAĐARSKA: Vozom do Mađarskog mora u vagon-restoranu (2019)
2. MAĐARSKA: Novi red vožnje MAV-Starta (2019)
3. MAĐARSKA: Ponovo saobraća EuroNight voz iz Budimpešte za Berlin! (2019)
4. MAĐARSKA: Multifunkcionalni IC+ vagoni (2018)
5. MAÐARSKA: Vozom do mađarskog mora (2018)
6. MAĐARSKA: Noćni voz 341 „Beograd“ (2018)
7. MAĐARSKA: Red vožnje MAV Starta (2018)
8. MAĐARSKA: Stigli remontovani CAF vagoni drugog razreda (2017)
9. MAĐARSKA: Remontovani CAF vagoni prvog razreda (2017)
10. MAĐARSKA: Vozom iz Budimpešte na Crno more (2017) 
11. MAĐARSKA: Vozom na Jadran iz Budimpešte (2017)
12. MAĐARSKA: Vozom do Balatona, na „mađarsko more“ (2017)
13. MAĐARSKA: „Ovaj MAV više nije taj MAV“ (2017)
14. MAÐARSKA: Novi red vožnje MAV Start kompanije (2017)
15. MAĐARSKA: Novi putnički vagoni Gyesev u saobraćaju (2016)
16. MAĐARSKA: Vozom iz Budimpešte na primorje (2016)
17. MAĐARSKA: Kompanija Gysev kupila 26 polovnih austrijskih vagona (2016)
18. MAĐARSKA: Lista infrastrukturnih projekata mađarske železnice u budžetskom periodu 2016-2020.
19. MAĐARSKA: Iz Budimpešte do Evropskih gradova vozom (2016) 
20. MAĐARSKA: Od Budimpešte do Beograda za dva i po sata (2015)
21. MAĐARSKA: Goša vagoni u sastavu MAV Starta (2015)

22. MAĐARSKA: Mađarski EC vagoni za Varšavu (2015)

SLOVENIJA: Obnova putničkog prevoza izmedju Ljubljane i Trsta

Nakon 10 godina „praznine“ u redovnom željezničkom putničkom voznom redu od Udina i Trsta do Ljubljane, 9. rujna 2018. u voznom redu ponovno će „oživjeti“ nekadašnje trase putničkog prijevoza.

 

FOTO: Ante Klečina

To je rezultat dogovora o partnerstvu između talijanske regije Friuli Venezia Giulia, putničkog operatera Talijanskih željeznica Trenitalia i Slovenskih željeznica. Od 9. rujna 2018. na toj dionici dnevno vozit će dva para vlakova. Cijena prijevozne karte od Udina do Ljubljane bit će 15,60 eura, dok će od Trsta i Ville Opicine do Ljubljane stajati 8 eura.

28.11.2019.

(szz.hr)

HRVATSKA: Vozom do Slovenije

Putujte uz posebne ponude Ljubljana Specijal, Celje Specijal i Maribor Specijal.

Smještena na raskrižju Alpa, Mediterana, krša i Panonske ravnice, Slovenija je 2016. postala prva zelena turistička destinacija u svijetu s obzirom na očuvanje okoliša i potencijal održivog turizma. Turiste osobito privlači glavni grad Ljubljana, koji obilježava tok rijeke koja prolazi kroz uže središte grada, specifične arhitektura, zanimljivi mostovi te topli i srdačni domaćini.

Za putovanja u Sloveniju pripremili smo atraktivne ponude.

Već od 9 eura otputujte iz Zagreba, Rijeke i Pule do Ljubljane po posebnoj ponudi Ljubljana Specijal, a iz Zagreba do Celja po posebnoj ponudi Celje Specijal.

Povoljno putujte vlakom iz Zagreba do Maribora po posebnoj ponudi Maribor Specijal već od 12 eura.

Djeca od 6 do 11 godina plaćaju pola cijene karte.

Vozni red i cijene karata - LJUBLJANA

B 410 Zagreb GK 4.40 - Ljubljana 7.17 (12.12.2017.-15.1.2018. i 25.6.-18.9.2018.)

EC 212 Zagreb GK 7.00 - Ljubljana 9.16

B 210 Zagreb GK 12.36 - Ljubljana 15.14

EN 414 Zagreb GK 18.38 - Ljubljana 20.57

EN 498 Zagreb K 21.20 - Ljubljana 23.38

Zagreb GK - Ljubljana već od 9 €

B 482 Rijeka 11.55 - Ljubljana 14.48

B 480 Rijeka 20.50 - Ljubljana 23.39

Rijeka - Ljubljana već od 9 €

B 1275 Pula 17.55  - Ljubljana 22.38 (subotom i nedjeljom od 21.4. do 17.6.2018., 27.4.2018. te 1. i 2.5.2018., svakodnevno od 3.9. do 23.9.2018.)

B 1273 Pula 17.55 – Buzet – Divača 20.54 (vozi od 23.6 do 2.9.2018.)

Pula - Ljubljana već od 19 €

Smještena na rijeci Ljubljanici za Ljubljanu se vežu zanimljive legende, među kojima je najzanimljivija ona o zmajčeku Ljubi, simbolu slovenskoga glavnog grada. Upoznavanje središnjeg dijela grada najbolje je početi razgledavanjem Prešernova trga s kojega se nastavlja najpopularniji i najljepši ljubljanski most Tromostovje. S druge strane Ljubljanice nalaze se Filipov dvorec i Kresija, uz koje se ulazi u staru gradsku jezgru. Koračajte kamenim ulicama i prepustite se ljepotama Ljubljane.

Vozni red i cijene karata - CELJE

EC 158 Zagreb GK 7.25 - Celje 9.17

Zagreb GK - Celje  već od 9 €

Celje nenametljivo spaja antičku i srednjovjekovnu baštinu s modernim urbanitetom. Romantične ulice u staroj gradskoj jezgri, mali kutci za tajne razgovore u gradskom parku, arhitektura koja pokazuje bogatstvo i raznolikost prošlosti, bogati sadržaji muzeja, galerija i kazališta nalaze se na samo nekoliko koraka u središtu grada.

Vozni red i cijene karata - MARIBOR

EC 158 Zagreb GK 7.25 - Celje 9.17 - Maribor 10.14

Zagreb GK - Maribor već od 12 €

Najstarija vinova loza na svijetu upisana u Guinnessovu knjigu rekorda, izvrsne mogućnosti za shopping, aktivni boravak na Pohorju, šetnja uz jednu od najljepših rijeka Europe i bogata povijest samo su neki od razloga zbog kojih bi vikend trebali provesti upravo u Mariboru.

Kada govorimo o povijesti i kulturi, neizostavni dio svakako je najstariji dio grada Lent. Ako ste avanturistički tip, spuštanje tradicionalnim splavom po Dravi može biti dobar odabir za Vas, a dolazite li u grad s najmlađima, svakako odaberite vožnju gradom u kočiji.

Više informacija potražite na međunarodnim blagajnama kolodvora ili informacije@hzpp.hr

27.11.2018.

(hzpp.hr)

SRBIJA: Vozom od Sombora do Osijeka

Od kada je uspostavljen malogranični saobraćaj preko Bogojeva za Osijek imao sam plan da jednom odem do Osijeka jer još nikad nisam bio u gradu Osijeku. Dnevno ima dve linije iz pravca Sombora za Osijek sa presedanjem u Bogojevu a u povratku sa presedanjem u Erdutu. Evo reda vožnje.

Po pregledu vremenske prognoze u novembru, video sam da nas još nekoliko dana čeka lepo vreme pa sam odlučio da odem na izlet vozom do Osijeka. Na stanici u Somboru dobio sam informacije da povratna vozna karta košta 932 dinar.

Samo putovanje krenulo je jutarnjim vozom iz Subotice u koji sam se ukrcao u Somboru i vozio se sve do Bogojeva. Vožnja je trajala svega sat vremena. Na stanici Bogojevo izasao sam iz voza 711 i gde me je već čekao hrvatski voz, tj vlak iz Osijeka.

 

SOMBOR: železnička stanica

Dok je policija obavila pasošku kontrolu ja sam napravio par fotografija švedske garniture HŽ-a.

Stanica Bogojevo (FOTO:Buljovčić Josip)

Voz je iznutra bio čist, uredna sedišta, dobro ugrejan. Običan putnik ne može imati nikakve zamerke. Posle nekoliko minuta voz je krenuo preko mosta na Dunavu i ubrzo sto stigli u stanicu Erdut na hrvatskoj strani. Stanica u Erdutu je krajnje uredna.

 

Švedjanka iznutra

Tu takođe me je čekala pasoška kontrola. Namerno sam koristio srpski pasoš da vidim njihov pristup prema državljanima Srbije. Nikakvih problema nije bilo.

Nakon nekoliko minuta bavljenja u stanici voz je nastavio putovanje prema Osijeku. Od Bogojeva preko mosta do stanice Erdut voz je išao brzo, brzina je odlična, ali posle Erduta ka Dalju i Sarvašu puno je lošije. Imao sam osećaj da ne idemo brže nego na pruzi Sombor-Kljajićevo-Vrbas, gde je 30-40 km/h.

U Erdutu se niko nije ukrcao u voz, do Dalja je bilo  samo nas dvoje putnika. U Dalju i ostalim mestima je ušlo još ljudi ali ipak se ne može govoriti o  ekonomski isplativoj liniji.

Po redu vožnje stižemo u glavni kolodvor u Osijeku. Nekoliko fotografija stanice i malo o vozovima.

Glavni kolodvor spolja ne izgleda dobro, ali je zato unutra komplet sredjen, nove stolice u čekaonici, automat za karte i bankomat.

Pruge oko Osijeka nisu elektrifcirane pa zato saobraćaju dizelmotorni vozovi dok na brzacima za Zagreb voze lokomotiva i vagoni.

 

IC PODRAVKA (Zagreb-Osijek-Zagreb)

Malo sam fotografisao po stanici pa krenuo u grad. Kartu sam unapred odštampao. Do centra ima možda desetak minuta hoda. Usput su prodavnice, kafići, butici, i naidjem na prvi tramvaj. Stariji je, lep, izlepljen reklamama.

Centar grada je lep, zgrada županije, gradska kuća i trg. Uverite se jednom u to i sami ako već do sad niste.

Prvo sam otišao na bankomat da uzmem kune, pa jutarnja kafa pored katedrale u koju sam ušao i video prelepe vitraže.

Katedrala je izgradjena od crvene cigle.

 

Doručak u McDonaldsu

Posle jutarnje kafe koja košta 11 kuna, navratio sam do Mc Donalds-a na doručak. Krenuo sam kaldrmom ka tvrdjavi, straom gradu. Zgrade u tvrdjavi su fakulteti i srednje škole. Na centralnom trg su kafići i bašte sa fontanom.

 

Osiječka tvrdjava

Centralni trg osiječke tvrdjave

Posle tvrdjave sam krenu ka pešačkom mostu na Dravi, uradio nekoliko fotografija grada iz tog ugla pa nastavio šetnju ka stanici da slikam brzi voz sa dizel lokomotivom na čelu.

 

Osiječka luka i pešački most

U pola 2 kretao je moj voz za nazad, ponovo „švedjanka”, koju sam fotografisao i ušao u voz i pravac kući. U Erdutu smo menjali voz, na popodnevnoj liniji presedanje je u Hrvatskoj. Posle brzog obavljanja carine, krenuli smo ka Bogojevu.

Stanica Erdut (FOTO: Buljovčić Josip)

Do sada nisam imao putovanje u kom nisam imao neku dogodovštinu. U povratku, u 711 mi pridje prvo  hrvatski policajac i pita gde sam bio ja odgovaram da sam bio na kafi i doručku u Osijeku, ljubitelj sam železnice i pišem blog, nasmeje se i vraća mi pasoš. Pridje mi kondukter i pita me da li slučajno radim u somborskoj bolnici, seća me se s mog posla, ja se nasmejem, kako je svet mali.

27.11.2018.

(Keszég Kornél)

SRBIJA: Dograđuje se ploča na „Prokopu”

Radovi bi trebalo da traju do polovine decembra, a njima je obuhvaćena i izgradnja pothodnika i potpornog zida kod „Ruda”. – Ova međufaza finansira se iz preostalih sredstava kuvajtskog kredita.

U senci preseljenja domaćeg i međunarodnog putničkog saobraćaja na novu glavnu železničku stanicu „Beograd centar” minulih nedelja ostao je jedan vrlo važan detalj. Na nedovršenoj centralnoj stanici, koja je prošle godine dobila pristupne veze iz pravca Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića, uveliko se odvijaju građevinski radovi – dogradnja dela ploče koja nedostaje.

Oni na prvi pogled nisu lako uočljivi putnicima. Dešavaju se na najudaljenijoj tački peronskog dela „Prokopa”, ali građevinske mašine već nedeljama rade punom parom.

Ovi radovi su važni jer su preduslov za natkrivanje i dovršetak prvog perona i prvog i drugog koloseka koji i dalje ne mogu da se koriste, a pre svega za konačan početak gradnje stanične zgrade.

Dogradnja ploče je u stvari međufaza u radovima na „Prokopu” i finansira se od preostalih neiskorišćenih sredstava iz kuvajtskog kredita kojim je uređivan i pre dve i po godine završen peronski deo u „Beograd centru”.

Međufaza podrazumeva dogradnju ploče na koti 105 i to proširenje za 130 metara sa zapadne strane. To bi u praksi trebalo da znači da će od 9.000 kvadrata ploče koji nedostaju biti izgrađeno oko 3.808 kvadrata. U toku radova koje izvodi konzorcijum prestoničkih preduzeća „Bauvesen”, „Meta Balkan” i ATM BG, trebalo bi da bude završen pothodnik i kosa rampa na prvom peronu, kao i da se izgradi potporni zid kod zgrade „Ruda”.

Trenutni radovi čiji su investitor „Železnice Srbije” koštaju 3,3 miliona evra i trebalo bi da budu završeni do polovine decembra. Olakšavajuća okolnost građevinarima je što su stubovi na kojima se dograđuje ploča, a koji treba da nose ovaj deo konstrukcije, već ranije bili delimično urađeni.

Datum za početak izgradnje same stanične zgrade, bez koje „Beograd centar” ne može da se smatra kompletnim, potpuno funkcionalnim i dovršenim, nadležni još nisu precizirali. U poslednjih nekoliko najava prethodnih meseci kao najoptimističniji rok za početak radova na zgradi pominjao se kraj ove godine.

Zgrada će se graditi najmanje dve godine, a završetak železničkih sadržaja u „Beograd centru” trebalo bi da košta oko 50 miliona evra i da se finansira takođe iz kuvajtskog kredita.

Pre ovoga, za oko tri meseca, „Prokop” bi trebalo da dobije i prva dva lifta koji će putnike voditi do peronskog dela. Otvori za liftove, koji će pre svega značiti osobama sa invaliditetom, kako su nadležni ranije ukazali za naš list, već su urađeni i konzervirani.

Na gradilištu „Beograd centra” od važnijih poslova u narednim godinama ostaje da se urade i pristupne saobraćajnice iz pravca auto-puta za Niš gde se trenutno sprovodi eksproprijacija.

Na samoj ploči čija je trenutna urađena površina 36.000 kvadrata (ukupna bi trebalo da bude oko 45.000 kvadrata) plan je da se grade i komercijalni sadržaji. Oni bi trebalo da se rade u saradnji sa privatnim investitorima.

U prvoj fazi na „Prokopu” iz kuvajtskog kredita vrednog 25,8 miliona evra sređen je veći deo perona pod pločom, odnosno deo staničnog zdanja u kome se sada odvija putnički saobraćaj.

Kada su u januaru 2016. završeni ti radovi, ukazano je da će od preostalih sredstava iz kredita da se uradi nedostajući peronski deo i ostatak ploče. Za dva koloseka koja još nisu uređena već su nabavljene šine.

16.07.2018.

(politika.rs)

POVEZANE TEME:
1.  SRBIJA: Novi Beogradski čvor nije samo „Prokop”
2. SRBIJA: Pruga u istoriju, opasne materije kroz tunele
3. SRBIJA: Železnički službenici kao domaćini
4. SRBIJA: U priči o modernizaciji Srbije najvažniji – ljudi
5. SRBIJA: Od danas će iz Prokopa dnevno saobraćati 195 vozova
6. SRBIJA: Otišao poslednji voz (FOTO)
7. SRBIJA: Od sutra vozovi, osim barskog, polaze sa Prokopa
8. SRBIJA: Lament za Glavnu železničku stanicu

SRBIJA: Novi Beogradski čvor nije samo „Prokop”

Okosnicu nove železničke mreže u prestonici čine stanica „Beograd centar”, ranžirna u Makišu i TPS „Zemun”. - U moderni krvotok trebalo bi da se uključe i TPS „Kijevo”, sređene stanice Rakovica, Zemun i Novi Beograd i železnička obilaznica.

Saobraćajni događaj koji je obeležio jun i početak jula u glavnom gradu bilo je gašenje Železničke stanice „Beograd” i prebacivanje putničkog saobraćaja u „Beograd centar” i „Topčider”. Zatvaranje Glavne izazvalo je oprečne komentare među korisnicima železnice, stručnjacima i građanima. Dok je oponentima zatvaranja trn u oku „Beograd na vodi”, koji je jedan od najbitnijih razloga za njeno katančenje, za one koji podržavaju gašenje Glavne osnovni kontraargument je to što grad mora da se razvija.

I jednima i drugima dodirna tačka su planovi iz sedamdesetih godina 20. veka koji se tiču modernog Beogradskog železničkog čvora. Ali, te planove oponenti i podržavaoci gašenja Glavne različito čitaju. Prvi navode da plan vlasti iz doba Branka Pešića nije bio da stanicu gasi nego da se samo pruge presele sa površine zemlje pod nju i da se stanica modernizuje.

Ali, „modernizatorska struja” naglašava da su ovi planovi još tad predviđali spuštanje grada na reke.

Sve vreme otkako se raspravlja o gašenju Glavne zaboravlja se da je prebacivanje putničkih kompozicija na „Prokop” tek detalj u planovima od pre nekoliko decenija.

Da bi nova mreža prestoničke železnice koliko-toliko prodisala, za njen krvotok najvažnije arterije su sređena putnička stanica „Beograd centar”, Tehničko-putnička stanica „Zemun” i ranžirna Makiš. Poslednja stanica, uz novi železnički most koji je ovih dana u potpunosti nasledio stari železnički, spada među prve velike objekte savremenog Beogradskog čvora. Stanica u Makišu uređena je početkom osamdesetih godina 20. veka, a kako je nedavno istakao gradski urbanista Milutin Folić, iako je dugo bila spremna, lobisti su pružali otpor za njeno korišćenje, ali je prethodnih godina u nju prebačen robno-transportni terminal.

Sve vreme u fokusu je, manje ili više, bila i stanica „Beograd centar” čija je gradnja počela u drugoj polovini sedamdesetih, a koja je kompletna trebalo da bude otvorena 1. maja 1979. U planu je bila i gradnja staničnog krova u obliku ptice, osam perona sa 11 koloseka, ali nedostatak novca zakočio je ambiciozne planove. Projekat je pojednostavljen, ekonomska kriza u zemlji nije išla naruku graditeljima. Konkretniji radovi na ploči i peronskom delu počeli su 1996, ali su opet prekidani.

Nov prekid radova na „Prokopu” nastao je posle petooktobarskih promena. Tek pet godina kasnije raspisan je međunarodni konkurs za izbor investitora za završetak stanice na kome je pobedio mađarski „Trigranit”, međutim pregovori su propali.

Godine 2008. sa „Energoprojektom”, drugoplasiranim na tom konkursu, posle višemesečnog natezanja, tadašnja vlada sklopila je protokol o završetku izgradnje koji nije predviđao komercijalne sadržaje. Zbog manjka novca, ni od toga nije bilo ništa.

„Beograd na vodi” bio je i konačni zamajac za radove na „Prokopu”. Početkom 2014. raspisan je tender za izbor izvođača radova pod pločom, finansiranih iz kuvajtskog kredita. Novi rok bio je 14 meseci. Prvi put nije probijen i sređeni peronski deo otvoren je u januaru 2016. Ali, tu se i stalo. U međuvremenu su na „Prokopu” urađene samo pristupne veze iz pravca Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića. Novoj centralnoj stanici nedostaje 9.000 kvadrata ploče i peronski deo ispod nje, pristupne veze iz pravca niškog auto-puta i stanična zgrada koja neće nići bar do kraja 2020. I ove najave treba uzeti sa rezervom jer se i

u međuvremenu nastavilo sa praksom najava i pomeranja rokova. Zasad je, posle neuspelog poziva investitorima da grade na ploči „Prokopa”, poznato da će završetak železničkih sadržaja na novoj centralnoj stanici koštati oko 50 miliona evra. Lokacijske uslove za nastavak radova u „Beograd centru” resorno ministarstvo izdalo je prošlog leta.

Godina 2020. zasad je ciljna i kada je reč o uređenju TPS „Zemun”. To u prevodu znači da okosnica savremenog železničkog čvora neće prodisati pre tog roka. Nadležni se ipak brane da je ono što je do sada urađeno u čvoru sasvim dovoljno za trenutni obim saobraćaja.

Kako obrise novog čvora čine i tri teretne stanice, sređene putničke u Zemunu, Novom Beogradu i Rakovici, TPS „Kijevo” i skupa železnička obilaznica oko prestonice, jasno je da će se priličan deo posla, čiji početak nije ni na vidiku, preliti i na godine posle 2020. Nešto bolja situacija je za tri navedene putničke stanice jer će se one sređivati u okviru započetih i planiranih rekonstrukcija pruga.

 

Prokop danas

Izgrađeni kapaciteti:

1982. Dvokolosečna pruga Zemun – Zemun-polje, deo putničke i tehničke stanice „Zemun”

1984. Dvokolosečna pruga Novi Beograd – „Beograd centar” sa mostom preko Save i tunelom „Senjak”

1988. Pruga „Beograd centar” – Rakovica – Jajinci sa dve jednokolosečne tunelske cevi „Dedinje”

1993. Dvokolosečna pruga „Beograd centar” – „Pančevački most” sa tunelima „Vračar” i „Stadion”, dvokolosečna vezna pruga rasputnica „Karađorđev park” i rasputnica „Dedinje” sa stajalištima „Karađorđev park” i „Pančevački most”

1995. Stanica „Vukov spomenik”

Tuneli: „Bežanijska kosa”, „Senjak”, „Stadion”, „Vračar”, „Karaburma”, „Kneževac”, „Kijevo 1, 2 i 3”

Stanice: Zemun (putnička i tehnička), Novi Beograd, „Beograd centar”, Rakovica, „Vukov spomenik” (većini njih nedostaju stanične zgrade i pristupne veze)

Mostovi i mostovske konstrukcije: Novi železnički most i most na kružnom putu u Rakovici, prelaz preko auto-puta za Novi Sad, tromostovlje preko auto-puta, stajalište „Tošin bunar”, stanica Novi Beograd...

07.07.2018.

(politika.rs)