GRČKA: Putovanje sa kartom BALKAN FLEXIPASS (Greece)

Railway Station Thessaloniki

Mesecima sam planirao put na Balkanu. Kad sam konačno dobio godišnji odmor, počeo i planirati putovanje u detalje. Sa interneta pokupio potrebne informacije o gradovima koje sam planirao posetiti.

Prvi plan je bio Makedonija i Grčka, posle sam i ubacio Kosovo, jer sam hteo slikati Kosovsku železnicu. Na netu sam našao putopis, grupa vozoljubitelja je obišao skoro istu teritoriju koju sam i ja planirao. Na put krenuo pred kraj marta 2014g. Par dana pre polaska se desila nesreća na pruzi Eidomeni-Thessaloniki, iskliznuo teretni voz, ostetio prugu, i na pomenutoj relaciji nije
saobraćao voz, ali grčka železnica je obezbedio

autobuski prevoz. Ja se uplašio, jer sam zvao stanicu u Beogradu i tražio informacije, da li i kakav saobraćaj ima do Soluna. Na žalost u Beogradu nisu imali informacija o nesreći, te hteli mene ubediti da voz ide do stanice u Solun, sto nije bila istina. I setio se ja i nazvao stanicu u Skopje. Hvala Bogu oni su bili korektni i obavešteni, i dali pravu, tačnu informaciju.

Railway Station Eidomeni

Po planu sam kupio kartu Balkan Flexipass, koji je meni 88 Eura. Ko je mlađi od 26 godina, putuje znatno jeftinije, karta oko pedesetak Eura. Preporučio svim mladima da iskoriste tu povlasticu do 26. godine zivota. I po redu vožnje je krenuo sa stanice Beograd. Mogu reći da sam mesecima planirao, i jedva čekao da krenem na put. Pogledao vremensku prognozu i na jug u Grčkoj tad, krajem marta vec 23-25 stepeni bio, a kod nas još hladno. Voz u sastavu imao 4 putničkih vagona, celo vreme dvoumio da li da kupim kartu u kušet vagonu, i onda odustao, jer sam mislio da u ta doba nema gužve još u vozu.

Voz je celu noć vozio kroz Srbiju, sam sam bio u kupeo. Samo par ljudi bio u celom vagonu. Ja izabrao grčki vagon, jer imao utičnice za struju, da bi mogao puniti telefon. Ali mogu reći da svi vagoni bili čisti, tri vagona druge klase i jedan kušet vagon makedonske železnice.

IC train Thessaloniki - Athens

Pred zorom stigli u Skopje, gde par minuta čekali, i nastavili put ka Grčkoj. Celim putem do Preševa smo se drndali, neznam da li smo igde išli brže od 40-50 km/h. A kad smo prešli granicu , znatno se ubrzao voz, neznam kojom brzinom, ali možda i duplo brže išli. Ja sam bio ubeđen da u Makedoniji već krenula vegetacija, i da sve lepo zeleno, ali nije, džabe ulazi mediteranska klima u dolini Vardara.

Stigli mi na makedonsku granicu sa Grčkom u Gevgeliju. Ja dao pasoš graničaru i kad je pogledao da sam iz Sombora, seo pored mene, a pasoš dao kolegi. I celo vreme dok smo stajali pričali smo. On je služio armiju u Somboru, na aerodromu. Interesantno da se sećao ime mog sela, kaže da je i bio. Kako je mali svet...

Railway Station Thessaloniki

Neznam tačno koliko metara odvja stanicu Gevgeliju sa Eidomeni, ali ja mislim da nema ni pola kilometra. Prešli granicu, na žalost nismo primetili da smo stigli u EU. Stanica u raspadu, ovaj je jedni putnički voz koji dolazi u Eidomeni, znači dnevno jedan par. Ovde posle kratkog pregleda morali izaći iz voza, i ispred stanice čekao nas autobus, i nastavili put do Thessaloniki. U vozu je bio nas devetoro, hmmm četiri vagona kapaciteta najmanje 200 mesta, nas svega 9, tj. 5% popunjenosti. Nadam se da u sezoni će biti popunjen.

Posle sat vremena putovanja busom stigli u Thessaloniki, sunce je sijao, prelepo vreme 23 stepena, pravo letnje vreme, a kod nas svega 12-13 stepeni bio. Bus nas istovario na samoj stanici, u busu sam se upoznao sa jednim dekom ko je vodio unuku u Solun u shopping. I bio jedan makedonac, ko nam je pomagao i raspitao se na stanici koliko sati kreće nazad bus i gde se parkira, odakle kreće nazad za Eidomeni.

Na žalost osoba na informaciji nije znala reći, negde ispred zgrade. Sama zgrada stanice je ogroman, novija zgrada, finkcionalna, ne kao na teritoriji bivše Jugoslavije. Ima butike, knjižara, restoran brze hrane i kafići, i jedna kapela.

Thessaloniki port

Puno ljudi, vidi se da je prometna. Treba naglasiti, da je ova stanica železnički čvor Grčke. Ovo pišem, da bi olakšao osobi, ko će posteiti ovaj grad. Kad se izlazi na glavnom izlazu, grad, riva je na levoj strani. Ispred stanice je gradilište, počeli da grade metro, i stigla svetska ekonomska kriza i sve je stalo. Grad Solun ima 1,5 milion stanovnika, koji zaista zahteva metro.

Ispred zgrade je veliki, široki bulevar. Prešao pešački prelaz i krenuo ka gradu. Obavezno bi naznačio da hrana u grčkoj, u Solunu i Atini je dosta skupo, i pekarski proizvodi. Najjeftinije i naravno nama poznata peciva burek, je 1,5 eura preporučujem da tu u pekari makar obavite jedan obrok. Ja sam tu jeo, nije toliko dobar burek kao kod nas, ali prođe. Kako sam rekao od stanice na levo je grad, treba ići bulevarom dosta, dok ne dođete do parka, bulevar preseče park, tamo treba krenuti desno, i ta ulica, šetalište vodi skoz dole na more. Grad je prepun crkava, preporučio Vam svima da obiđete, a posebno crkvu Sv. Georgija, zaštitnika grada, crkvu rotundu, a lepi su i ostali. Po meni ko voli ortodoxne crkve, u Solunu ima dosta takvih. Ostale informacije možete naći na raznim web stranicama. Još jedna bitna informacija, u centru grada Soluna nema supermarket, samoposluga, samo slične trefike, kao u Srbiji. Mogu reći da sa dosta skupim cenama.

Orange...

Prepodne oko 10 sati smo stigli u Solun, ceo dan sam imao ispred sebe. Uveče noćnim vozom nastavio putovanja ka glavnom gradu, Atini. Popodne sam se vratio malo na stanicu da slikam vozove. Malo informacije o železnici, koristeći njihove usluge i što video da sa vama podelim. Ima nekoliko IC voza za Atinu, jedan par putničkih i jedan par IC voza za grčku Trakiju u Alexandroupoli. Ima nekoliko voza za severnu Florinu. Ko bude putovao kartom BALKAN FELXIPASS, i tu kartu koristio unutar Grčke, obavezno da iskoristi rezervaciju sedišta, koji je besplatno, ili 1 Euro. Grčka železnica u unutrašnjem saobraćaju prodaje karte po elektonskom sistemu i obavezna je rezervacija mesta, tako da ne dođete u situaciju da imate kartu, a neko rezervisao mesta gde ste seli. Velike su gužve na vozovima, zbog azilanata. Postoji noćni voz iz Soluna za Atinu i obrtno, u kojima je jeftinija karta, tako da u tim vozovima zaista velika gužva. Spavaju po sredini kupea, hodnicima. Ja sam sve to doživeo, i nebih preporučio da neko sam putuje noću po Grčkoj.

Acropolis - Athens

Pred zorom stigao noćnim vozom u Atinu, na glavnu železničku stanicu. Pruga nije elektricifirana do glavnog grada, tako da dve dizellokomotiva bio ispred kompozicije. Na ovom smeru bez problema sam putovao bilo dosta mesta i bez rezervacije.

Problem je bio u povratku. Kad sam izašao iz voza sa leve strane je stanica, gde ima restoran za brzu hranu i čekaonica, ali na žalost sa plastičnim stolicama. Ovde već nema međunarodni šalter, uglavnom sve je istaknuto samo na grčkom jeziku.

U toku dana obilazio sam centar grada, Atina ima 3,5 miliona stanovnika, jedan od najzagađenijih glavnih gradova u Evropi. Od železničke do centra, do parlamanta treba oko pola sata pešaka normalnim koracima. Vredi pogledati Akropolis, 15 eura za odrasle, ko ima ISIC karticu sam 10 eura ulaz.

Hrana isto je tako skupa kao u Solunu, možda i više. Prodavnice u centru nema, samo trafike. Prodavnicu sam našao samo oko železničke stanice. Iznad perona ima metalni nadvožnjak sa kog sam uspeo uslikati gradsku železnicu, koji saobraća do same luke u Pireusu.

Svakome preporučujem da pogleda primopredaju čuvara u narodnoj nošnji ispred parlamenta Grčke. I naravno posle obaviti slikanje sa njima.

Athens - Parlament

Posle obilaska grada uveče, sa noćnim vozom sam se vratio na sever, sad mi žao, bolje bi bio da sam u toku dana se vratio, video bi panoramu. Sledeći put ću danju putovati. Polako su se skupljali ljudi za noćnu vožnju, koji je jeftiji znatno od dnevnih IC vozova.

Zaista moram pohvaliti grčku železnicu, da u toku vožnje je konstantno šetao po vozu spremčica, i stalno skupljala smeće.

Mogu reći da je i bilo dosta smeće. Voz bio prepun azilanata, koji su putovali ka severu Grčke, koliko zaista bilo video sam tek kad smo stigli u Thessaloniki. Kompozicija sa osam putničkih vagona, sa kupeima i sa vagonima sličnim autobusom.

Kapacitet putničkog voza br. 600 je imao 578 mesta, kreće u 23:55 iz Atine i stiže u 6:55 u Solun. Ima dosta razlike u ceni karte: u putničkom vozu prvi razred je 35 eura, drugi razred 25 eura. Dok cena u IC vozu u prvom razredu 55 eura, na drugom 45 eura.

Acropolis - Athen

Noćni voz prepun azilanata, "izbeglica" jel. Ja sam nešto drugo imao u glavi. Ovi ljudi su bili bolje obučeni od mene. Svi mladi, uglavnom mladi muškarci. Bez rezervacije par sati sam sedeo na hodniku voza, jer nisam se ususdio sesti u kupe pun azilanata. A što je još kulturno sa njihovih strana, da troje četvoro zauzeli kupe i nisu dali da uđes, te noći sam shvatio, da čudesna evropska kultura, koji su preci izgradili stotinama godina osuđen na propast, samo pitanje vremena kad. Dok sam sedeo na hodniku i kako su prolazili kroz hodnik pored mene, bez kulture. Kod njih nema 20 cm daljine između lice, i celu noć šetali, a njihova faca bez emocija. Prvi negativni doživljalj odkad putujem vozom, ni u snu nisam mislio da ću to doživeti u Grčkoj. Možda na polovini puta se izpraznio jedan kupe i konačno seo. Od tog trenutka brzo stigli u Solun. I kad sam izašao iz voza, video zaista koliko azilanata bio u vozu, sve organizovano, po 30-40 ljudi, svaka grupa ima svoju grupovođu, organizacija na nivou.

Railway Station Athens

Do popodne sam imao vremena ponovo u Solunu, do voza za Skopje, odnosno do busa. Sačekao sam da svane, i krenuo ka gradu, grad prepun jedne vrste stabla narandže, jestivo, ali jako gorko, a više liči na mandarinu. Obilazio ostatak deo centra što nisam uspeo pogledati. Dok prvi dan bio 23 stepena u Solunu, 26 stepena u Atini, hvala Bogu i dobro izgoreo, sad svega 19, i duvao vetar sa planina gde je još bio snega.

Popio sam expresso, najjeftinija kafa je 2,7 eura. Cene će svakoga šokirati, ko bude išao, naravno ko je dobro situiran njemu ova stavka nebitna.

Oko podne je malo se smirio vetar, i ja se vratio na stanicu, otišao u depo i slikao vagone. Jeo pre puta u pomenutoj burekdžinici, i bio spreman za povratak, odnosno dalje za Skopje, a to je već druga priča.

19.11.2015
(Keszég Kornél)