Ukidanje pruge u Srbiji je uvek ostavljalo totalnu pustoš u regijama kroz koje je voz prolazio.
Gotovo sve razvijene zemlje Evrope sufinasiraju iz budžeta lokalne i regionalne železničke linije, i nigde se to ne smatra gubitkom. Takve linije sa jeftinim kartama za prevoz su ostvarenje prava na kretanje milionima žitelja manjih mesta, i ključ njihovog opstanka.
Većini stanovnika manjih naselja u Srbiji je autobuska karta preskupa. Mnogima potpuno onemogućava školovanje, lečenje, kulturne aktivnosti, snabdevanje, trgovanje, zapošljavanje na manje plaćenim radnim mestima, kakva je većina radnih mesta u Srbiji. Čak i to slabije plaćeno radno mesto, koje nemaju u rodnom mestu, spas je za mnoge porodice, ili one koji žele da ih osnuju!
Demografski podaci u poslednjih 70 godina pokazuju da se broj stanovnika u manjim naseljima sa pouzdanim železničkim prevozom povećavao ili u najgorem slučaju stagnirao. Gubitak pouzdane železničke veze, je rezultovao padom broja stanovnika, a ukidanje pruge je uvek ostavljalo totalnu pustoš u regijama kroz koje je voz prolazio. Zahtev za čistim tržišnim poslovanjem železnica krajem 1960-tih je značio ukidanje mnogih železničkih pruga.
Zašto železnica pre autobusa?
Na pravcima gde postoje pruge, razvijene zemlje sufinasiraju isključivo železnički prevoz. Razlozi zašto subvencionišu železnički, a ne autobuski prevoz na tim pravcima su:
- Državna politika štednje energenata
- Znatno veća bezbednost železnice u odnosu na drumski saobraćaj.
- Zastoji na putevima
- Državna železnica je jedini prevoznik koja je ravnomerno zastupljena u svim regijama
- Mogućnosti prevoza najrazličitijeg ručnog prtljaga za ekonomski slabije stanovništvo
- Pogodan prevoz za zdravstveno osetljive grupe putnika: stara lica, osobe sa problemima sa mokrenjem, osobe sa invaliditetom i ostale osetljive grupe.
- Železnica najlakše izlazi na kraj sa snežnim nepogodama.
- Zaštita životne sredine
- Racionalno korišćenje prostora
- Železnica ne narušava turističke destinacije, i turisti koji dolaze vozom ostavljaju najviše novca
Važno je napomenuti da sadašnja mreža pruga pokriva naselja u kojima živi preko 80% građana Srbije. Zahtev za čistim tržišnim poslovanjem bi značio ukidanje putničkog saobraćaja u Istočnoj Srbiji, najvećem delu Banata, u Mačvi, Jugoistočnoj Srbiji, kao i saobraćaja ka Kosovskoj Mitrovici. Sa jedne strane strane MMF interesuju samo brojke, makroekonomski pokazatelji. Sa druge strane, Evropska Unija ulaže u železnice više nego u bilo koji drugi vid prevoza, i zahteva regionalni razvoj kao jedan od uslova za članstvo.
Zašto sufinasiranje od države, a ne od opština?
Gotovo sva budžetska potrošnja je u velikim gradovima. Ne samo da je u njima većina radnih mesta u javnom sektoru, nego i bolje plaćena radna mesta. To je zato što su u velikim gradovima koncetrisane bolnice, univerziteti, srednjoškolski centri, okružni sudovi i ostali centri regionalnog i republičkog značaja. Jeftin, budžetski sufinasiran prevoz je način da žitelji manjih mesta dobiju bar deo budžetskih izdvajanja, kao i mogućnost da koriste institucije javnog značaja koje plaćaju kroz poreze. Veliki privredni sistemi pune budžete velikih gradova, u kojima se nalaze njihova sedišta, i to je razlog zašto država, a ne opštine, treba da sufinansira prevoz ka opštinama sa ekonomski slabim mestima.
Potreba za reformu sistema budžetskih izdvajanja za železnicu
Vlada Srbija je do sada za železnice određivala fiksna ograničena sredstva bez poslovnog plana i ikakve obaveze železnica prema građanima i privredi. U Evropi maltene ne postoji takav primer, da se u železnice uloži tek toliko sredstava da se uspori propadanje, bez ikakvog razvojnog cilja. Ta sredstva su, primera radi, pet puta manja nego u Sloveniji.
- Napraviti poslovni plan za lokalne i regionalne linije za celu Srbiju. Odrediti minimalni broj vozova za svaki region, napraviti predračun troškova uz procenu mogućih prihoda.
- Za zatvaranje finasijske konstrukcije kroz sufinasiranje dela linija, država železnicama propisuje obavezu poštovanja reda vožnje, obavezu prevoza čak i u slučaju kvara vozova, radova ili nezgoda na pruzi, propisanu čistoću u vozovima i na stanicama, grejanje zimi, ispravne toalete i ostale osnovne norme kvaliteta.
- Prilikom izrade reda vožnje vršiti javne diskusije, i aktivno sarađivati sa građanima i privredom. Za sve železničke linije, železnice su dužne da daju pregledan i detaljan godišnji izveštaj dostupan široj javnosti.
- Sufinasirati i određene autobuske linije mesta u kojima nema pruge, ka obližnjim mestima koje ih imaju.
- Dopustiti železnici da samostalno formira cene brzih vozova. Ukoliko se na prugama pojave privatne kompanije, one će biti zainteresovane isključivo za ovakve vozove.
Novembar 2015
(vozoljubitelji.blogspot.rs)
No comments:
Post a Comment